"Što duže traje rat, cene će rasti" Evropa u panici, stručnjaci upozoravaju: Posledice sukoba na Bliskom istoku biće velike
Sve počinje da podseća na 2022. godinu. Ta godina ostaje upamćena kao sramotna za evropske lidere zbog reakcije nakon početka rata u Ukrajini, ali i šoka u snabdevanju energijom koji je usledio.
Cene su skočile, strah od ponude prožimao je kontinent, a vlade su bile prinuđene da potroše stotine milijardi evra na finansijsku pomoć domaćinstvima i industriji. Sada, kada cene nafte i gasa ponovo rastu, zbog još jednog rata van kontrole Evrope, lideri se bore da pronađu odgovor.
Cena barela nafte probila je granicu od 100 dolara u ponedeljak, kada je rat Irana, Izraela i Amerike ušao u drugu nedelju.
Ministri finansija G7 održali su hitan sastanak kasnije tog dana i rekli da su "spremni" da "preduzmu neophodne mere", uključujući i smanjenje rezervi nafte za hitne slučajeve.
Dok su političari razgovarali, Ormuski moreuz, vitalna energetska arterija kroz koju se transportuje 20 odsto svetske nafte, ostaje zatvoren zbog pretnji Teherana pomorskom saobraćaju. Proizvodnja nafte i gasa na lokacijama u nekoliko zemalja Persijskog zaliva je usporena ili prestala, a iranski dronovi i rakete ciljaju energetsku infrastrukturu.
I to pogađa pravo u centar. Širom Evrope, cene na pumpama već rastu. Cena prirodnog gasa, glavnog pokretača krize iz 2022. godine, takođe naglo raste.
- Sada smo svedoci regionalnog sukoba sa nenamernim posledicama. A prelivanje je već danas realnost - upozorila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Evropski lideri su počeli da priznaju tu realnost.
Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis imao je upozorenje.
- U povoljnijem scenariju, gde se sukob obuzda za nekoliko nedelja, može se očekivati da ne bi imao veće posledice po globalnu i evropsku ekonomiju. Ali, dugotrajnija kriza se može završiti značajnim stagflatornim šokom po globalnu i evropsku ekonomiju, sa višim cenama energije koje bi se zatim proširile na širu inflaciju - rekao je.
Govoreći u vojnoj bazi na Kipru, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da bi obnavljanje saobraćaja u Ormuskom moreuzu bilo "neophodno za protok gasa i nafte". Da bi se to postiglo, rekao je da Francuska želi da uspostavi vojnu pratnju za kontejnerske brodove i tankere "što je pre moguće". Ali takve operacije ne mogu početi dok se borbe na Bliskom istoku ne smire, upozorio je.
Najvažnije pitanje za lidere je ono na koje niko, osim možda Donalda Trampa, ne može da odgovori. Koliko će dugo trajati ovaj rat?
Do sada je strmi rast cena nafte i gasa ublažen, rekli su energetski analitičari, prevelikom globalnom ponudom nafte i očekivanim porastom globalne proizvodnje tečnog prirodnog gasa (LNG) u narednih nekoliko godina.
Povećanje cena gasa takođe zahteva vreme da se odrazi na račune potrošača, dajući kreatorima politike malo vremena da reaguju.
Jedna od briga, rekao je evropski zvaničnik za "Politico", jeste da su rezerve gasa u EU iscrpljene na neobično niske nivoe nakon ovogodišnje hladne zime. Nema garancije da će trgovci biti podstaknuti da ih dopune tokom leta, iako insistiraju da "nema neposredne zabrinutosti".
Teoretski, EU može rasporediti zalihe, organizovati zajedničke kupovine u vanrednim situacijama i uvesti ograničenja cena u skladu sa vanrednim ovlašćenjima. Međutim, zemlje još nisu pozvale na ove mere.
Strahovi naročito postoje kada je nafta u pitanju: što duže traje rat, cene će rasti.
- Svedoci smo velikih zatvaranja proizvodnje u mnogim zemljama Bliskog istoka, uključujući, šokantno, i Saudijsku Arabiju. Posledice po tržište biće daleko značajnije nego one koje su viđene 2022. godine - rekao je Adžaj Parmar, specijalista za naftu i direktor firme za obaveštajne podatke o tržištu energije ICIS.
Tramp, uprkos strahovima u sopstvenoj administraciji zbog političkih posledica rasta cene nafte, govori celom svetu da to jednostavno mora da se podnese.
- Kratkoročne cene nafte, koje će brzo pasti kada se završi uništenje iranske nuklearne pretnje, veoma su mala cena koju treba platiti za SAD i svet, bezbednost i mir. Samo budale misle drugačije - naveo je Tramp na mreži "Truth social".
Kasnije je tvrdio da je rat "gotovo" završen, što je dovelo do pada cene nafte znatno ispod 100 dolara.
Za evropske lidere koji brinu zbog troškova života i negativnih reakcija birača, a koji imaju u vidu nestabilnost tržišta, to neće biti baš toliko ohrabrujuće.
Ed Dejvi, koji je bio ministar energetike Velike Britanije do 2015. godine, a sada je lider centrističke Liberalno-demokratske stranke Velike Britanije, dao je nagoveštaj kuda bi politička debata o ratu i njegovim posledicama mogla da ode u Evropi.
- Ovaj bezobziran i nezakonit rat će rezultirati time da ljudi plaćaju veće cene na pumpama i da će im se računi za struju povećati. A kada ljudi dođu da plate reći će: "Pa, ko je ovo izazvao?" To će biti Donald Tramp - rekao je on za BBC.
Srbija Danas/Politico
