SMRT VATRA I BES: Bombarderi iz UK krenuli ka Iranu, ratni brodovi već na putu - Pokrenuti najjaci napadi, a upozorenje iz Teherana stiže

Državna televizija javlja da je Modžtaba ranjen, verovatno u istom bombardovanju u kojem su mu poginuli otac, majka, supruga i jedan od sinova.

Pročitajte celu vest.

Još jedan teretni brod pogođen je danas nepoznatim projektilom u Ormuskom moreuzu, izazvavši požar, a posada je evakuisana, saopšteno je iz Britanske službe za pomorske trgovinske operacije (UKMTO).

Pročitajte celu vest.

Ono što izaziva najveću zabrinutost zapadnih obaveštajnih službi jeste iranska hipersonična pretnja. Nove generacije projektila, poput rakete Fatah, dizajnirane su da lete brzinama iznad pet Maha, odnosno pet puta brže od zvuka. Njihova sposobnost da manevrišu unutar i van atmosfere predstavlja ozbiljan, gotovo nerešiv izazov i za najmodernije PVO sisteme današnjice, uključujući izraelsku "Gvozdenu kupolu" (Iron Dome) i sistem "Strela" (Arrow).

Ipak, iranska glavna vojna prednost ne leži u hirurškoj preciznosti zapadnog tipa, već u pukom kvantitetu. Sposobnost masovnog lansiranja stotina projektila istovremeno, taktika poznata kao "zasićenje PVO-a", jeste glavni mehanizam kojim Teheran drži svoje protivnike u šahu.

Nakon medijskih izveštaja da je Iran počeo postavljati mine u Ormuski moreuz, oglasio se Donald Tramp.

- Ako je Iran postavio bilo kakve mine u Ormuskom moreuzu, a mi zasad nemamo izveštaje da je to učinio, želimo da se one uklone – ODMAH! Ako su iz bilo kojeg razloga mine postavljene i ne budu odmah uklonjene, vojne posledice za Iran biće na nivou kakav dosad nije viđen. Ako, s druge strane, uklone ono što je možda postavljeno, to će biti velik korak u pravom smeru!", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži.

Iran je počeo da postavlja mine u Ormuskom moreuzu, najvažnijem svetskom energetskom uskom prolazu kroz koji prolazi oko petine ukupne svetske trgovine sirovom naftom, rekli su za CNN dva izvora upoznata sa američkim obaveštajnim izveštajima.

Pročitajte celu vest.

Jedan od najmoćnijih iranskih zvaničnika, koji formalno obavlja posao sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Ali Laridžani, juče je američkom predsedniku Donaldu Trampu zapretio "eliminacijom".

"Iran se ne boji vaših praznih pretnji. Čak ni oni veći od vas nisu mogli eliminisati iransku naciju. Brinite se sami o sebi da ne budete eliminisani", napisao je Ali Laridžani na X-u.

Visoki iranski zvaničnik svojom pretnjom se referisao na prvobitnu pretnju samog Trampa, koji je obećao da će na Iran pokrenuti "vatru i srdžbu" ako zemlja ne otvori Ormuski moreuz, tvrdeći da će SAD na tu zemlju udariti "20 puta snažnije" nego dosad. Ormuski moreuz je posebno važan jer se njime prevozi nafta, pa je nakon što ga je Iran zatvorio porasla cena energenata u svetu i u samim SAD.

Ovo nije prvi put da SAD mora razmatrati ozbiljne pretnje iz Irana po Trampov život. Naime, američke obaveštajne službe 2024. godine obavestile su tada predsedničkog kandidata Trampa da postoje pretnje atentatom na njega iza kojih stoji Iran. Štaviše, Donald Tramp je u nedavnom intervjuu za ABC News rekao da su informacije da Teheran pokušava da ga ubije uticale na njegovu odluku da se pokrene zajednička izraelsko-američka operacija u kojoj je ubijen iranski ajatolah Ali Hamnei.

"Sredio sam ja njega pre nego što je on uspeo mene. Sredio sam ja prvi njega", rekao je Tramp, piše Večernji list.

Američki sud u Bruklinu prošlog petka osudio je Pakistanca Asifa Merhanta zbog učestvovanja u planu atentata na Trampa. Uhapšen je u julu 2024, a rekao je da su ga za tu namenu regrutovale 

Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da Iran ili neka druga država stvarno organizuje i uspešno izvrši atentat na američkog predsednika.

Tramp je sam pre godinu dana, nakon povratka u Belu kuću, rekao do čega bi to dovelo. U februaru 2025. američki lider najavio je da bi, u slučaju da ga Iran ubije, ta zemlja bila "izbrisana s lica zemlje".

"Bilo bi grozno za njih da to učine. Kad bi to učinili, bili bi izbrisani s lica zemlje. To bi bio kraj. Ne bi ništa ostalo", rekao je Tramp prošle godine.

I dok trenutne procedure u slučaju napada na američkog predsednika nisu potpuno jasne, pre oko 15 godina javnosti su otkriveni dokumenti koji su govorili da je Vašington u Hladnom ratu imao vrlo oštru politiku koja bi usledila ako neka strana zemlja ubije američkog predsednika.

SAD su imale jasno razrađene smernice da bi lansirao "automatski i potpuni nuklearni napad" na Kinu i Sovjetski Savez u slučaju da predsednik bude ubijen u napadu. Taj plan je bio na snazi do 1968. godine, kada ga je revidirao tadašnji američki lider Lindon Džonson. Do tada je američka vlada imala odobren plan o lansiranju potpunog nuklearnog protivnapada čak i ako je prvi napad na predsednika izvršen konvencionalnim oružjem, greškom ili nesrećom, i bez obzira na to da li su Kina ili SSSR stajali iza napada.

Samo od početka ove godine, Amerika je sprovela otmicu i hapšenje predsednika Venezuele Nikolasa Madura, a zatim je sa Izraelom pokrenula napade na Iran u kojima je ubijen iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei.

Portparol iranske vojske Abolfazl Šekarči pozvao je danas zemlje regiona Bliskog istoka da otkriju skrovišta "američko-cionističkih snaga", ističući da američke i izraelske snage ubijaju civile.

On je pozvao zemlje u regionu da otkriju Iranu gde se kriju američke i izraelske snage, kako bi se "smanjila šteta po civile", prenosi "Gardijan".

"Molim muslimanski narod regiona i zemlje regiona da nam pokažu skrovišta američko-cionističkih snaga kako im ne bi bilo nauđeno i kako bismo mogli precizno da pogodimo one koji su koristili ljude regiona kao ljudske štitove", rekao je Šekarči.

On je izneo tvrdnju da američke i izraelske snage napadaju civile zbog "očaja i nemogućnosti da se suprotstave oružanim snagama Irana".

Američke snage uništile su više iranskih ratnih plovila, uključujući 16 brodova za polaganje mina, objavio je CENTCOM.

Prema njihovom saopštenju, napadi su izvedeni sinoć u blizini Hormuškog moreuza, ključnog pomorskog prolaza kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine energentima.

"Američke snage eliminisale su više plovila iranske mornarice, uključujući 16 brodova za polaganje mina u blizini Hormuškog moreuza", objavio je CENTCOM uz videosnimke napada.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je sinoć da sukob na Bliskom istoku nastavlja da eskalira, direktno ili indirektno utičući na interese sve većeg broja država i njihovih civila.

- To je posebno očigledno u činjenici da su strane diplomatske misije i konzularna predstavništva u regionu takođe napadnute, a njihov broj raste - rekla je Zaharova.

Ona je izjavila da je 8. marta u iranskom gradu Isfahanu, Generalni konzulat Rusije oštećen usled napada na obližnju kancelariju guvernera istoimene provincije, prenosi Sputnjik. Prozori na poslovnoj zgradi i stanovima su razbijeni, a nekoliko zaposlenih je odbacio eksplozivni talas. Srećom, nije bilo žrtava niti težih povreda, dodala je ruska zvaničnica.

- Smatramo da su napadi na diplomatska i konzularna predstavništva flagrantno kršenje fundamentalnih dokumenata međunarodnog prava kao što su Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine - navela je Zaharova.

Ona je saopštila da Rusija zahteva da sve strane strogo poštuju nepovredivost diplomatskih objekata i da se uzdrže od ugrožavanja bezbednosti, života i zdravlja osoblja.

Iran je pokrenuo raketne napade na američke baze Al Udeid u Kataru, kamp Arifdžan u Kuvajtu i Harir u Iraku, navodi se u saopštenju Korpusa islamske revolucionarne garde na X.

ISNA, državni medij, ističe da je "masovno lansiranje" takođe ciljalo američku Petu mornaričku flotu u regionu i da je "operativna infrastruktura američke vojske uništena". U posebnoj objavi se to naziva "najrazornijom i najtežom operacijom" od početka rata.

Američki zvaničnici još uvek nisu komentarisali napade.

Šef policije Irana Ahmad Reza Radan upozorio je građane da ne izlaze na ulice na proteste zbog promene režima, navodeći da će osobe koje učestvuju u protestima biti tretirane kao neprijatelji države.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ranije je pozvao Irance da ustanu protiv rukovodstva te zemlje, dok traju američko-izraelski napadi na Iran.

- Više nećemo smatrati demonstrantom nikoga ko izađe na ulice na zahtev neprijatelja. Smatraćemo ga neprijateljem a ne demonstrantom, i tako ćemo ga tretirati - rekao je Radan na državnoj televiziji, prenosi danas Rojters.

On je kazao da sve iranske "snage bezbednosti drže prst na obaraču".

Američki predsednik Donald Tramp je više puta ranije pozivao Irance da svrgnu vodstvo u Teheranu, ali ih je takođe pozvao da ne izlaze na ulice, u trenutku kada traju američko-izraelski napadi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je sinoć Irancima da će im Izrael "uskoro stvoriti uslove da preuzmu sudbinu u svoje ruke".

"Narode Irana, vodimo istorijski rat za slobodu. Ovo je jedinstvena prilika za vas da svrgnete ajatolahov režim i steknete slobodu", napisao je Netanjahu na mreži Iks.

On je dodao da Izrael zajedno sa SAD "udara tirane Teherana jače nego ikad“ i da će nastaviti "da udara sa sve većom silom".

Netanjahu je saopštio da će "u narednim danima stvoriti uslove da iranski narod uzme sudbinu u svoje ruke".

"Kada dođe pravo vreme, a to vreme se brzo približava, predaćemo vam vođstvo", napisao je Netanjahu, i pozvao iranski narod da "bude spreman da iskoristi trenutak".

Ekipa Si-En-Ena u Dohi, u Kataru, čula je udare iznad grada, dovoljno glasne da zatresu zgrade, nakon što je Iran ispalio više talasa raketa i dronova na države Persijskog zaliva.

Katarsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je "presrelo raketni napad koji je ciljao Državu Katar", u objavi na X.

Ranije u sredu, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati prijavili su presretanja dronova i projektila iz Irana.

Jedna od sedam iranskih fudbalerki koje su tražile azil u Australiji promenila je mišljenje, primoravajući australijske zvaničnike da brzo premeste ostalih šest žena nakon što su iranske vlasti saznale gde se nalaze.

Ministar unutrašnjih poslova Toni Berk rekao je u sredu parlamentu da je jedna od žena, nakon konsultacija sa nekim od svojih saigračica koje su već napustile zemlju, rekla da želi da ode.

- Nažalost, prilikom donošenja te odluke, saigračice i trener su joj savetovale da kontaktira iransku ambasadu i da se pokupi - rekao je Berk, pa dodao: "Kao rezultat toga, iranska ambasada sada zna gde se svi nalaze. Odmah sam dao uputstvo da se ljudi premeste".

Preostalih šest je sada na bezbednoj lokaciji pod čuvanjem australijske policije. Njihove saigračice su napustile Sidnej u utorak uveče i poslednji put su viđene kako stižu na međunarodni aerodrom Kuala Lumpur u Maleziji.

Berk nije imenovao ženu koja je promenila mišljenje, ali je prethodno objavio da su dve dodatne žene koje su tražile azil igračica i članica timske podrške. Fotografije sedam žena objavljene su ranije u sredu na društvenim mrežama ministra.

Savet bezbednosti UN trebalo bi kasnije danas da glasa o konkurentnim nacrtima rezolucija o ratu u Iranu i njegovom uticaju na region.

Prva mera koju su predložile zemlje Zaliva osuđuje napade Irana na njih i Jordan.

Rusija, iranski saveznik u savetu, predstavila je konkurentni nacrt. Bez imenovanja Irana, Izraela ili SAD, tekst osuđuje sve napade na civile i poziva sve strane da prestanu sa borbama i vrate se pregovorima.

To je prva akcija koju će savet razmatrati otkako je održao hitan sastanak ubrzo nakon izbijanja sukoba.

Obraćajući se članovima tada, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da su izraelsko-američki vazdušni napadi na Iran i iranski odmazdni napadi na zemlje u regionu kršenje povelje UN.

Iranski ambasador pri UN Amir Said Iravani kritikovao je zemlje Zaliva - optužujući ih da pokušavaju da obrnu uloge agresora i žrtve kroz ono što je nazvao pristrasnim i politički motivisanim tekstom.

Nacrt sada ima više od 90 sponzora. Zahteva se hitan prekid svih napada i pretnji Irana protiv šest zemalja Zaliva i Jordana, uključujući i one preko posrednika. Takođe se osuđuju sve akcije ili pretnje Teherana koje bi mogle da zatvore ili ometaju međunarodnu plovidbu kroz ključni Ormuski moreuz.

Dron je navodno pogodio američki diplomatski objekat u Iraku. Meta je bio diplomatski centar za podršku, logističko čvorište koje se nalazi u blizini aerodroma u Bagdadu.

U ovom trenutku nije poznato da li ima žrtvama. Prema izveštajima američkih medija, lansirano je šest dronova, od kojih je jedan pogodio objekat.

Dve glasne eksplozije čule su se u centru Bejruta rano u sredu, tačna lokacija eksplozija nije poznata u ovom trenutku.Iznad Kuvajta tokom noći oboreno osam dronova.

Britanska vojska je saopštila da je projektil pogodio tanker rano u sredu ujutru kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata u Ormuskom moreuzu.

Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva izdao je upozorenje, navodeći da se napad dogodio kod Ras el Hajme, najsevernijeg emirata UAE na moreuzu.

Navedeno je da je obim štete trenutno nepoznat.

Sirene su se oglasile u Bahreinu rano u sredu, upozoravajući na nadolazeći iranski napad.

Ujedinjeni Arapski Emirati su saopštili da njihova protivvazdušna odbrana puca na nadolazeće iranske napade.

Eksplozije su se navodno u sredu čule iz pravca teheranskog međunarodnog aerodroma Mehrabad.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je rano ujutro u sredu da je uništilo pet dronova koji su se kretali ka ogromnom naftnom polju Šajbah.

Kako se dodaje, presretnuta su i uništena još dva drona u Istočnoj provinciji.