Izrael pokrenuo opsežan talas napada na ciljeve u Bejrutu: Tramp se kratkom porukom oglasio na upozorenja, vatrogasci se bore sa plamenom u Omanu nakon napada dronovima

Omanske službe civilne zaštite pokušavaju da stave pod kontrolu požar koji je izbio na rezervoarima za gorivo u luci Salalah, nakon što su dronovi pogodili skladišta nafte u tom području, prenela je državna novinska agencija Omana.

Kako se navodi, pozivajući se na informacije civilne zaštite, gašenje požara moglo bi da potraje, ali za sada nisu objavljeni dodatni detalji o razmerama štete.

Ranije tokom dana omanska državna televizija saopštila je da su rezervoari goriva u luci pogođeni u napadu dronovima.

Pozivajući se na zvaničnika ministarstva energetike, mediji navode da uprkos incidentu nije došlo do prekida u snabdevanju naftom i naftnim derivatima u zemlji.

Prema izveštaju ABC News, FBI je upozorio policijske uprave u američkoj saveznoj državi Kaliforniji da bi Islamska Republika mogla da uzvrati na američke udare lansiranjem dronova prema zapadnoj obali.

- Ne, ne brine me - odgovorio je Tramp upitan da li ga brinu navodi da Iran može da proširi odmazdu i navodno napadne američko tlo, preneo je CNBC.

Više o ovome, možete pročitati OVDE.

Izraelska vojska saopštila je da je pokrenula opsežan talas napada na infrastrukturu Hezbolaha u oblasti Dahije u Bejrutu, dok su u toku i operacije presretanja projektila.

Portparol izraelske vojske Avičaj Adraji pozvao je stanovnike južnih predgrađa libanske prestonice da odmah napuste to područje zbog vojnih operacija.

U ranijem saopštenju izraelska vojska je navela da je Hezbolah lansirao rakete prema više lokacija u Izraelu.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju kojom se od Irana zahteva da odmah obustavi napade na države Persijskog zaliva.

Rezoluciju je predložio Bahrein, a u njenom tekstu se najoštrije osuđuju napadi na Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Jordan.

Dokument je usvojen sa 13 glasova za, bez glasova protiv, dok su Rusija i Kina bile uzdržane prilikom glasanja.

"Nacionalna infrastruktura Irana je pod napadom. Ovog puta, bombardovana je ekspozitura najstarije banke u zemlji dok je bila puna zaposlenih. Oni su naporno radili kako bi osigurali da Iranci imaju hranu na stolu uoči naše Nove godine (20. marta).

Naše moćne oružane snage će se osvetiti za ovaj zločin."

Više o ovome, pročitajte OVDE.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan poručio je da bi isplata ratne odštete morala biti sastavni deo svakog sporazuma koji bi okončao sukob sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.

Iako predsednik SAD Donald Tramp tvrdi da se rat za Vašington pokazao lakšim nego što se očekivalo, iz Teherana ne dolaze signali o mogućem popuštanju.

Pezeškijan je na društvenoj mreži X naveo da je u razgovorima sa liderima Rusije i Pakistana ponovio stav Irana da želi mir, ali uz određene uslove. "U razgovoru s čelnicima Rusije i Pakistana ponovno sam potvrdio predanost Irana miru u regionu. Jedini način da se ovaj rat – koji su pokrenuli cionistički režim i SAD – okonča jeste priznavanje legitimnih prava Irana, isplata ratne odštete i čvrste međunarodne garancije protiv buduće agresije".

U međuvremenu, Tramp je ranije praktično odbacio mogućnost mirovnog sporazuma, poručivši da sa Iranom neće biti nikakvog dogovora osim "BEZUSLOVNE PREDAJE".

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su američke snage do sada pogodile 28 brodova za polaganje mina, što je više od 16 plovila za koje je američko Centralno zapovedništvo juče saopštilo da ih je ''neutralisalo'' u blizini Ormuskog moreuza.

Tramp je ujedno pokušao da ublaži zabrinutost zbog naglih promena cena nafte. Obrativši se novinarima tokom boravka u Ohaju, rekao je: "Rekao bih da je cena porasla malo manje nego što smo mislili. Pašće više nego što iko razume".

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo objavilo je snimak za koji tvrdi da prikazuje komunikaciju između izraelskog borbenog pilota i pilota američkih snaga tokom operacije.

Na objavljenom snimku čuje se kako izraelski pilot poručuje američkom kolegi da im je "čast boriti se zajedno s vama".

Američki pilot mu potom odgovara: "Čuvajte se tamo i udarite snažno".

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da se rat sa Iranom pokazao ''lakšim nego što smo mislili''. Izjavu je dao tokom posete jednoj kompaniji za biotehnologiju i klinička istraživanja u saveznoj državi Ohajo.

Na pitanje novinara da li je američko-izraelski sukob sa Iranom ''mali izlet'' ili ''rat'', Tramp je odgovorio: - I jedno i drugo. To je izlet koji će nas držati podalje od rata. Za njih je to rat, a za nas se pokazalo da je lakše nego što smo mislili.-

Makron je tražio od predsednika SAD Donalda Trampa da "razjasni i svoje krajnje ciljeve i tempo koji želi da postavi za operacije" u Iranu, preneli su francuski mediji.

"Već je naneta značajna šteta iranskim vojnim balističkim raketnim sposobnostima, ali Iran nastavlja da napada nekoliko zemalja u regionu i stoga njegove sposobnosti nisu svedene na nulu", rekao je francuski predsednik.

Ranije u toku dana, Tramp je rekao je Iran toliko razoren da "nije ostalo da se uništi skoro ništa".

Više o ovome, pročitajte OVDE.

Upozorenje je stiglo upravo u trenutku kada je administracija Donalda Trampa pokrenula tekuću vojnu akciju protiv Islamske Republike Iran. Iran je u međuvremenu uzvraćao napadima dronovima na ciljeve širom Bliskog istoka.

Američki obaveštajni zvaničnici su poslednjih meseci takođe zabrinuti zbog sve veće upotrebe dronova od strane meksičkih narko-kartela i mogućnosti da bi ta tehnologija mogla biti korišćena za napade na američke snage i osoblje u blizini granice sa Meksikom.

- Nedavno smo došli do informacija da je početkom februara 2026. Iran navodno planirao iznenadni napad korišćenjem bespilotnih letelica sa neidentifikovanog broda kod obale Sjedinjenih Američkih Država, konkretno protiv neodređenih ciljeva u Kaliforniji, u slučaju da SAD izvedu udare na Iran - navodi se u upozorenju koje je distribuirano krajem februara.

Više o ovome, možete pročitati OVDE.

Tvrdi konzervativac Modžtaba, star 56 godina, jedan je od najuticajnijih ljudi u iranskom verskom establišmentu i godinama se smatrao jednim od glavnih kandidata da nasledi svog oca.

Pojavile su se informacije da je Modžtaba ranjen u eksploziji bombe, ali nije jasno da li je to bila ista eksplozija u kojoj je poginuo njegov otac.

Tehran je uveo gotovo potpuni prekid komunikacija, zbog čega je izuzetno teško razgovarati sa stanovnicima unutar Irana. Oni koji to pokušaju rizikuju hapšenje od strane vlasti.

Više o ovome, pričitajte OVDE.

Lideri zemalja G7 dogovorili su da će u narednim nedeljama ostati u stalnom kontaktu kako bi koordinisali odgovor na krizu u Persijskom zalivu, stabilizovali tržišta i obezbedili sigurnost snabdevanja energijom, izjavila je italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Ona je navela da su lideri ranije tokom dana razgovarali o ekonomskim i energetskim posledicama rata protiv Irana i upozorila da nestabilnost na tržištima ne sme dugoročno da ugrozi privredni rast.

Meloni je takođe pozdravila odluku Međunarodne agencije za energiju da na tržište pusti do 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi kako bi se ublažio pritisak na cene, ali nije precizirala koliki bi deo Italija mogla da oslobodi iz sopstvenih zaliha.

Hezbolah je u poslednjih nekoliko minuta ispalio najmanje tri raketna baraža prema severu Izraela, javlja novinar sa terena u Libanu.

Izraelski mediji izveštavaju o istovremenom lansiranju najmanje 100 raketa, dok je izraelska vojska upozorila građane da potraže sklonište.

Eksplozije i sirene za vazdušnu uzbunu čule su se u severnim izraelskim gradovima Kirjat Šmona i Haifa.

Predsednik SAD je takođe naveo da nije zabrinut zbog mogućih napada koje bi na američku teritoriju mogle da izvedu grupe povezane sa Iranom. 

On je takođe izjavio je da su Sjedinjene Američke Države u napadima na Iran uništile iransku mornaricu, sisteme protivvazdušne odbrane, radare i vojno rukovodstvo.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

- Proizvodni kapacitet iranske prehrambene industrije premašuje domaću potražnju, a potrebne sirovine za proizvodnju u narednih nekoliko meseci već su obezbeđene - izjavio je Azizpour u razgovoru za novinsku agenciju IRNA.

Proizvodi prehrambene industrije isporučuju se, prema navodima čelnika udruženja, u sve delove Irana u dovoljnim količinama, a njihova ponuda građanima veoma je raznovrsna zahvaljujući decenijama ulaganja privatnog sektora.

Više o ovome, možete pročitati klikom OVDE.

Broj poginulih u izraelskim napadima na Liban koji su počeli 2. marta porastao je na 634, objavila je jedinica libanske vlade za upravljanje katastrofama.

Iranski dron pogodio je rezervoare za skladištenje goriva u luci Salalah u Omanu, nakon što se postrojenju približilo više bespilotnih letelica, javlja Višegrad 24.

Omanska protivvazdušna odbrana presrela je nekoliko dronova, ali je jedan uspeo da pogodi rezervoare, što je izazvalo požare i oštetilo skladišnu infrastrukturu. Nema izveštaja o žrtvama.

Luka Salalah je jedno od ključnih logističkih i energetskih čvorišta u regionu duž Arabijskog mora.

Nadležna kompanija "Ambrey" je takođe navela da nije prijavljena šteta na trgovačkim brodovima.

Novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei zadobio je prelom stopala i lakše povrede prvog dana američko-izraelskog bombardovanja, tvrdi izvor za CNN. Pored toga, ima modricu oko levog oka i manje posekotine na licu.

Prema iranskom ambasadoru na Kipru, Hamnei je preživeo napad 28. februara u kojem je ubijeno šest članova njegove porodice, uključujući i njegovog oca, i verovatno se nalazi u bolnici zbog povreda. On se od tada nije pojavljivao u javnosti, a iranski mediji koriste arhivske snimke i kompjuterski generisane slike.

Postoje protivrečne informacije o njegovom stanju. Neki zvaničnici navode da je lakše povređen, dok drugi kažu da je živ i bezbedan. Iranska državna televizija opisala ga je kao "ranjenog veterana Ramazanskog rata".

Napad se dogodio prvog dana američko-izraelskih udara na Iran, tokom ramazana, ciljan je predsednički kompleks u Teheranu, a među ubijenima su članovi porodice Hamnei.

Američki predsednik Donald Tramp kritikovao je izbor za vrhovnog vođu, dok Izrael upozorava da neće oklevati da ga napadne. Veleposlanik je naglasio da novi vođa izbegava javne nastupe zbog straha od atentata, posebno od strane SAD-a i Izraela.

Predsednik SAD Donald Tramp je danas, u kratkom telefonskom intervjuu za Axios, izjavio da će se rat sa Iranom završiti „uskoro“, jer „praktično više nema ničega za gađanje“.

- Ostalo je još ponešto tu i tamo… Kad god budem želeo da se završi, završiće se - rekao je Tramp tokom petominutnog razgovora.

Nemačka i Švajcarska potvrdile su da su privremeno zatvorile svoje ambasade u Teheranu.

Švajcarski ambasador i pet zaposlenih danas su kopnenim putem napustili Iran i sada se nalaze na sigurnom van zemlje, objavilo je ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da će se vratiti u Teheran čim to situacija dozvoli.

Nemačka je takođe privremeno izmestila svoju ambasadu u Teheranu, kao i dve diplomatske misije u Iraku.

Iranski ministar sporta isključio je učešće Irana na Svetskom prvenstvu u fudbalu kojeg ovog leta suorganizuju SAD.

- S obzirom na to da je ovaj korumpirani režim ubio našeg lidera, ni pod kojim okolnostima ne možemo učestvovati na Svetskom prvenstvu - rekao je Ahmad Donjamali iranskoj državnoj televiziji.

Iran bi trebalo da igra utakmice u grupnoj fazi protiv Novog Zelanda i Belgije u Los Anđelesu i Egipta u Sijetlu, međutim, njihovim navijačima je trenutno zabranjen ulazak u SAD.

Pročitajte celu vest.

Ambasadori EU odobrili su nove sankcije protiv 19 iranskih zvaničnika i organizacija za koje se tvrdi da su odgovorni za kršenje ljudskih prava, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas.

Predsednik Nikušor Dan je u sredu, nakon sastanka Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu, objavio odobrenje privremenog raspoređivanja američkih vojnih snaga i opreme na rumunskoj teritoriji, naglašavajući njihov strogo odbrambeni i nekinetički karakter.

Pročitajte celu vest.

Iran je poručio Americi da se „spremi“ za to da cena nafte dostigne 200 dolara po barelu.

Rat je izazvao nagli skok cena nafte, približivši se 120 dolara po barelu u ponedeljak prvi put za skoro četiri godine, pre nego što je kasnije tokom dana cena opala. Sada iznosi oko 91 dolar.

Iranska zajednička vojna komanda saopštila je da bi SAD trebalo da se „spreme“ za 200 dolara po barelu dok sukob traje, rekavši da ne mogu da kontrolišu cene „veštačkim merama“.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović oštro je danas kritikovao bezbednosnu politiku Evropske unije, koju je nazvao "čoporom kućnih mačaka", a predsednicu Evropske komisije Fon der Lajen nazvao "činovnikom".

- Evropa je čopor kućnih mačaka, svaka će otići na svoju stranu, nisu to vukovi - rekao je Milanović novinarima na zagrebačkom Velesajmu i kao primer naveo nemačkog kancelara Fridriha Merca koji se, kako je rekao, "samo smeškao dok je Tramp kritikovao Španiju zbog stava o ratu u Iranu".

Ponovilo se da iranske naoružane snage „neće dozvoliti tranzit ni jednog litra nafte“ kroz moreuz.

Iranska vojska je u sredu saopštila da bi svi brodovi koji pripadaju Sjedinjenim Državama, Izraelu ili njihovim saveznicima koji prolaze kroz strateški važni Ormuski moreuz mogli biti meta napada.

„Svaki brod čiji naftni teren ili sam brod pripada Sjedinjenim Državama, cionističkom režimu ili njihovim neprijateljskim saveznicima će smatrati legitimnim metama“, saopštila je centralna operativna komanda vojne vojske, Hatam Al-Ala. je prenela državna televizija.

Hiljade ljudi okupilo se u Teheranu na sahrani nekoliko visokih iranskih komandanata poginulih u nedavnim američko-izraelskim napadima.

Snimci uživo iz prestonice prikazuju velike gomile ožalošćenih kako odaju počast vojnim zvaničnicima poginulim u napadima, javila je Al Džazira.

Američka ambasada u Iraku upozorila je danas svoje građane da su u opasnosti od otmice usled tekućih tenzija u regionu Bliskog istoka, i pozvala ih da se "ne ističu".

"Iran i terorističke milicije povezane sa Iranom i dalje predstavljaju značajnu pretnju javnoj bezbednosti. Bilo je napada na američke građane i američke interese u Iraku, a Amerikanci se suočavaju sa rizikom od otmice. Američka preduzeća, hoteli koje posećuju stranci i drugi objekti u Iraku, uključujući i one sa vezama sa Sjedinjenim Američkim Državama, napadnuti su. Kritična infrastrukturna mesta širom Iraka takođe su bila meta napada", navodi se u saopštenju, a prenosi Al Arabija.

Ambasada je saopštila da poziva američke građane da ostanu oprezni, da se ne ističu i drže se podalje od područja koja bi ih mogla učiniti metom.

"Okupljanje u područjima povezanim sa Sjedinjenim Državama ili sa grupama drugih američkih građana moglo bi vas dovesti u opasnost", dodaje se u saopštenju.

Španska vlada je u utorak odlučila da povuče svog ambasadora u Izraelu, prema zvaničnom državnom glasniku objavljenom u sredu.

Špansku ambasadu u Tel Avivu vodiće otpravnik poslova, rekao je izvor iz Ministarstva spoljnih poslova.

Četvrti brod je pogođen u Ormuskom moreuzu, izvestila je Britanska služba za pomorske trgovinske operacije (UKMTO).

Kontejnerski brod je napadnut 25 nautičkih milja severozapadno od Ras el Hajme u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Posada nepovređena, šteta se procenjuje

Kapetan kontejnerskog broda je izvestio da je plovilo oštećeno, veruje se, projektilom nepoznatog porekla.

Takođe je potvrdio da su svi članovi posade bezbedni i da niko nije povređen.

Tačan obim štete na brodu se još uvek istražuje, a posada radi na njenoj proceni. Kasnije je potvrđeno da incident nije izazvao nikakav negativan uticaj na životnu sredinu.

Vlasti nastavljaju da istražuju incident. Brodovima koji prolaze kroz to područje savetuje se da budu izuzetno oprezni i da prijave svaku sumnjivu aktivnost UKMTO-u.

Bahreinska Služba za civilno vazduhoplovstvo (CAA) saopštila je danas da je nekoliko aviona kompanije Gulf Air bez putnika, zajedno s teretnim avionima brojnih operatera, premešteno u skladu s odobrenim operativnim procedurama.

U saopštenju, Kraljevska tajlandska mornarica navodi da je na brodu bilo 23 tajlandska člana posade.

Omanska mornarica je spasila 20 članova posade i „u procesu je spasavanja“ preostala tri, saopštile su tajlandske vlasti.

Tajlandska mornarica kaže da su zvaničnici primili početni izveštaj o incidentu oko 11:00 časova, ali ne precizira vremensku zonu. Navodi se da je brod napadnut nakon što je nekoliko sati ranije isplovio iz luke Kalifa, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Uzrok napada je još uvek pod istragom, navodi se u saopštenju.

Sjedinjene Američke Države navodno su pozvale Izrael da obustavi napade na naftna skladišta u Iranu, objavio je list "Volstrit žurnal". Predsednik Izraela Isak Hercog branio je napade na ciljeve u Teheranu, navodeći da su pogođeni naftni resursi bili pod kontrolom vojske i da ih iranska vlada koristi za finansiranje svojih operacija. U intervjuu za nemački list "Bild" rekao je da se sredstva iz tih resursa koriste za "finansiranje ratne mašinerije".

Izrael je drugi put za tri dana napao stambenu zgradu u centru Bejruta, što pojačava strahove od širenja sukoba i pogoršanja humanitarne krize. Francuska najavljuje utrostručenje humanitarne pomoći za Liban i šalje 60 tona opreme.

Pročitajte celu vest.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da sukob izazvan napadima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran mora da bude zaustavljen pre nego što potpuno zahvati region.

"Ovaj rat mora da bude zaustavljen pre nego što eskalira i potpuno zahvati region plamenom. Ako se diplomatiji pruži šansa, sasvim je moguće da se to postigne", rekao je Erdogan na sastanku parlamentarne grupe svoje stranke Partija pravde i razvoja u Velikoj narodnoj skupštini, prenela je Anadolija.

Turski lider je naglasio važnost diplomatije i mogućnost postizanja rešenja ukoliko se pregovorima pruži šansa.

On je istakao da Turska neće okrenuti leđa svom poreklu ni precima i da će zaštititi prava svojih građana i Republike Turske "čak i po cenu naših života".

"Nećemo dozvoliti nijednom unutrašnjem ili spoljašnjem neprijatelju da naruši ove kvalitete, slomi našu volju ili porobi ovu naciju lažnim i izmišljenim strahovima. Svih 86 miliona nas ćemo se zajedno boriti da zaštitimo prava jedni drugih i prava Republike Turske, čak i po cenu naših života", istakao je on.

Erdogan je dodao da Turska ne može da bude ravnodušna prema krizama u regionu i da će podržati prijatelje i saveznike u teškim vremenima.

Portparol centralne komande vojske u Teheranu izjavio je danas da su SAD i Izrael napali jednu od iranskih banaka i upozorio da će Iran u znak odmazde početi da cilja američke i izraelske ekonomske centre u regionu.

- Nakon neuspele kampanje, teroristička američka vojska i okrutni cionistički režim (Izrael) napali su jednu od banaka u zemlji - kazao je portparol, a prenela novinska agencija Islamske Republike (IRNA).

On je napad opisao kao nelegitiman i rekao da se njime daje Teheranu "opravdanje" da cilja američke i izraelske "ekonomske centre i banke".

Portparol je upozorio ljude u regionu da se drže najmanje jedan kilometar od banaka, rekavši da SAD treba da očekuju "odmazdu i bolan odgovor".

CNN navodi da on nije precizirao koja je banka u Iranu je bila cilj napada.

Teretni brod pogođen je projektilom u blizini Ormuskog moreuza, ključne plovne rute koja je postala žarište sukoba povezanog sa ratom sa Iranom, saopštila je Britanska služba za pomorske trgovinske operacije (UKMTO), a to je treće plovilo koje je pogođeno od jutros na tom području. Prema navodima UKMTO-a, brod je pogođen "nepoznatim projektilom" dok se nalazio oko 50 nautičkih milja severozapadno od Dubaija, preneo je CNN.

Predsednik Rumunije Nikušor Dan sazvao je sednicu vrhovnog saveta za odbranu kako bi se razmotrilo da li će Sjedinjenim Američkim Državama da se odobri pristup rumunskim vojnim bazama radi podrške operacijama povezanim sa Iranom, naveli su politički izvori.

Rumunija razmatra da dozvoli Americi da koristi vojne baze za napade na Iran

Obaveštajna organizacija Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštila je danas da su Sjedinjene Američke Države pretrpele gubitke od 25 milijardi dolara od početka američko - izraelskih napada na Iran. Kako se tvrdi upravljanje Ormuskim moreuzom privilegovalo je iransku ekonomsku efikasnost, a da su SAD pretrpele direktne vojne troškove od preko 25 milijardi dolara, prenosi iranska agencija Mer.

Sve više izveštaja stiže iz zemalja Persijskog zaliva, u kojima se navodi da su odgovorne na napade koji dolaze iz Irana, prenosi "Skaj njuz".

Oman je ranije jutros saopštio da je oborio dron u moru severno od istočnog lučkog grada Dukm.

UAE su upravo sada izvestili da je njihova protivvazdušna odbrana odgovorila na raketne i dronove koji dolaze iz Irana, uz glasan prasak i zvukove koji su se čuli u raznim delovima zemlje, uključujući Dubai.

Katarsko ministarstvo odbrane i njegove oružane snage su takođe presrele raketni napad.

Rusija je u stalnom kontaktu sa iranskim rukovodstvom, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"U stalnom smo kontaktu sa iranskom stranom i sa iranskim rukovodstvom", rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA novosti.

Peskov je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija uvek spremna da pruži svaki doprinos koji može pomoći da se obnovi mir na Bliskom istoku.

"Kao što je predsednik Putin rekao, Rusija je uvek spremna da pruži svoj doprinos obnavljanju mira i stabilnosti u regionu", istakao je Peskov.

Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je danas da Italija neće učestvovati u intervenciji Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, ocenjujući da takvi potezi krše međunarodno pravo.

"Upravo u kontekstu krize u međunarodnom sistemu, gde pretnje postaju sve strašnije, a jednostrane intervencije van okvira međunarodnog prava se množe, moramo da postavimo i američku i izraelsku intervenciju protiv iranskog režima", rekla je Meloni u svom obraćanju Senatu uoči Saveta EU i o krizi na Bliskom istoku, preneo je RAI.

Ona je, takođe, rekla da je ruski napad na Ukrajinu bio prekretnica koja je doprinela globalnoj destabilizaciji, uključujući i Bliski istok.

Takođe je izrazila zabrinutost zbog iranskog nuklearnog oružja i raketnih kapaciteta, ističući da bi oni mogli direktno da ugroze Italiju i veći deo Evrope.

Meloni je u obraćanju podsetila na "masakr devojčica na jugu Irana" i pozvala na utvrđivanje odgovornosti, naglašavajući da "bezbednost civila i dece mora da bude zaštićena".

Što se tiče američkih vojnih baza, Meloni je pojasnila da Italija do sada nije primila nijedan zahtev za njihovo korišćenje, ali da bi eventualne odluke uvek bile poverene Parlamentu.

"Nismo u ratu i ne želimo da idemo u rat", poručila je italijanska premijerka, dodajući da Italija poštuje postojeće sporazume sa partnerima, slično praksi Španije.

Četiri osobe su povređene nakon što su dva iranska drona pala u blizini aerodroma u Dubaiju, prenosi Al Džazira.

Pročitajte celu vest.

Dim u Teheranu zaklanja Sunce, crna kiša pada nakon američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran, stiglo upozorenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

"Situacija je toliko zastrašujuća da je teško opisati", rekla je jedna stanovnica Teherana

Pročitajte celu vest.

Predsednik Međunarodne fudbalske organizacije (FIFA) Đani Infantino izjavio je da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potvrdio da je reprezentacija Irana dobrodošla da učestvuje na FIFA Svetskom prvenstvu 2026, uprkos trenutnim tenzijama između dve zemlje.

Infantino je rekao da se u sredu sastao sa Trampom i da je tokom razgovora bilo reči o učešću Irana na turniru koji će biti održan u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku, preneo je briselski "Politiko". Prema njegovim rečima, Tramp je naglasio da je iranski tim "naravno dobrodošao" da se takmiči.

Iranska vojna komanda saopštila je danas da su banke i finansijske institucije sada njihove mete na Bliskom istoku.

Sedište Hatam al-Anbije izdalo je saopštenje u kojem su saopštili ko su nove mete.

To je usledilo nakon što su iranski mediji izvestili da je osoblje jedne banke u Teheranu poginulo u izraelsko-američkim vazdušnim napadima.

Pretnja bi posebno ugrozila Dubai, u kojem se nalaze mnoge međunarodne finansijske institucije, kao i Saudijsku Arabiju i ostrvsko kraljevstvo Bahrein.

Podsetimo, ranije danas, Iran je pokrenuo novi talas raketnih napada na američku bazu Al Udeid u Kataru, kamp Arifdžan u Kuvajtu i Harir u Iraku, saopšteno je iz Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC).

Pored toga, iranska vojska pokrenula je "masovni raketni napad" na američku Petu mornaričku flotu u regionu, a agencija ISNA prenosi da je "operativna infrastruktura američke vojske uništena", navodieći da je reč o "najrazornijoj i najtežoj operaciji" od početka rata.

Prethodno je portparol iranske vojske pozvao zemlje regiona Bliskog istoka da otkriju skrovišta "američko-cionističkih snaga", ističući da američke i izraelske snage ubijaju civile.

Državna televizija ranije je Hamneija (56) nazvala „ranjenim veteranom Ramazanskog rata“, ali nikada nije precizirala kakvu je povredu zadobio.

Pročitajte celu vest.

Video snimci koje je geolocirao CNN prikazuju posledice novog talasa izraelskih napada na libansku prestonicu Bejrut izvedenog rano jutros.

Na njima je prikazano nekoliko spratova nebodera koji gore u luksuznom kvartu Talet el Hajat, na zapadu grada.

Zgrada je vidljivo oštećena, sa nekoliko razbijenih prozora.

Na drugom snimku, ulica pored zgrade u plamenu je puna ruševina.

Video snimci su se pojavili nakon što je Izrael saopštio da je pokrenuo nove napada na infrastrukturu Hezbolaha u južnom predgrađu Bejruta.

Dva iranska drona su u sredu pogodila Međunarodni aerodrom u Dubaiju, ranivši četiri osobe, iako se letovi nastavljaju, saopštile su vlasti.

Kancelarija za medije u Dubaiju, koja je izdala saopštenje u ime vlade grada-države, saopštila je da je napad prouzrokovao "lake povrede dva državljanina Gane i jednog državljanina Bangladeša, i umerene povrede jednog državljanina Indije".

Navodi se da su letovi nastavljeni.

Državna televizija javlja da je Modžtaba ranjen, verovatno u istom bombardovanju u kojem su mu poginuli otac, majka, supruga i jedan od sinova.

Pročitajte celu vest.

Još jedan teretni brod pogođen je danas nepoznatim projektilom u Ormuskom moreuzu, izazvavši požar, a posada je evakuisana, saopšteno je iz Britanske službe za pomorske trgovinske operacije (UKMTO).

Pročitajte celu vest.

Ono što izaziva najveću zabrinutost zapadnih obaveštajnih službi jeste iranska hipersonična pretnja. Nove generacije projektila, poput rakete Fatah, dizajnirane su da lete brzinama iznad pet Maha, odnosno pet puta brže od zvuka. Njihova sposobnost da manevrišu unutar i van atmosfere predstavlja ozbiljan, gotovo nerešiv izazov i za najmodernije PVO sisteme današnjice, uključujući izraelsku "Gvozdenu kupolu" (Iron Dome) i sistem "Strela" (Arrow).

Ipak, iranska glavna vojna prednost ne leži u hirurškoj preciznosti zapadnog tipa, već u pukom kvantitetu. Sposobnost masovnog lansiranja stotina projektila istovremeno, taktika poznata kao "zasićenje PVO-a", jeste glavni mehanizam kojim Teheran drži svoje protivnike u šahu.

Nakon medijskih izveštaja da je Iran počeo postavljati mine u Ormuski moreuz, oglasio se Donald Tramp.

- Ako je Iran postavio bilo kakve mine u Ormuskom moreuzu, a mi zasad nemamo izveštaje da je to učinio, želimo da se one uklone – ODMAH! Ako su iz bilo kojeg razloga mine postavljene i ne budu odmah uklonjene, vojne posledice za Iran biće na nivou kakav dosad nije viđen. Ako, s druge strane, uklone ono što je možda postavljeno, to će biti velik korak u pravom smeru!", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži.

Iran je počeo da postavlja mine u Ormuskom moreuzu, najvažnijem svetskom energetskom uskom prolazu kroz koji prolazi oko petine ukupne svetske trgovine sirovom naftom, rekli su za CNN dva izvora upoznata sa američkim obaveštajnim izveštajima.

Pročitajte celu vest.

Jedan od najmoćnijih iranskih zvaničnika, koji formalno obavlja posao sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Ali Laridžani, juče je američkom predsedniku Donaldu Trampu zapretio "eliminacijom".

"Iran se ne boji vaših praznih pretnji. Čak ni oni veći od vas nisu mogli eliminisati iransku naciju. Brinite se sami o sebi da ne budete eliminisani", napisao je Ali Laridžani na X-u.

Visoki iranski zvaničnik svojom pretnjom se referisao na prvobitnu pretnju samog Trampa, koji je obećao da će na Iran pokrenuti "vatru i srdžbu" ako zemlja ne otvori Ormuski moreuz, tvrdeći da će SAD na tu zemlju udariti "20 puta snažnije" nego dosad. Ormuski moreuz je posebno važan jer se njime prevozi nafta, pa je nakon što ga je Iran zatvorio porasla cena energenata u svetu i u samim SAD.

Ovo nije prvi put da SAD mora razmatrati ozbiljne pretnje iz Irana po Trampov život. Naime, američke obaveštajne službe 2024. godine obavestile su tada predsedničkog kandidata Trampa da postoje pretnje atentatom na njega iza kojih stoji Iran. Štaviše, Donald Tramp je u nedavnom intervjuu za ABC News rekao da su informacije da Teheran pokušava da ga ubije uticale na njegovu odluku da se pokrene zajednička izraelsko-američka operacija u kojoj je ubijen iranski ajatolah Ali Hamnei.

"Sredio sam ja njega pre nego što je on uspeo mene. Sredio sam ja prvi njega", rekao je Tramp, piše Večernji list.

Američki sud u Bruklinu prošlog petka osudio je Pakistanca Asifa Merhanta zbog učestvovanja u planu atentata na Trampa. Uhapšen je u julu 2024, a rekao je da su ga za tu namenu regrutovale 

Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da Iran ili neka druga država stvarno organizuje i uspešno izvrši atentat na američkog predsednika.

Tramp je sam pre godinu dana, nakon povratka u Belu kuću, rekao do čega bi to dovelo. U februaru 2025. američki lider najavio je da bi, u slučaju da ga Iran ubije, ta zemlja bila "izbrisana s lica zemlje".

"Bilo bi grozno za njih da to učine. Kad bi to učinili, bili bi izbrisani s lica zemlje. To bi bio kraj. Ne bi ništa ostalo", rekao je Tramp prošle godine.

I dok trenutne procedure u slučaju napada na američkog predsednika nisu potpuno jasne, pre oko 15 godina javnosti su otkriveni dokumenti koji su govorili da je Vašington u Hladnom ratu imao vrlo oštru politiku koja bi usledila ako neka strana zemlja ubije američkog predsednika.

SAD su imale jasno razrađene smernice da bi lansirao "automatski i potpuni nuklearni napad" na Kinu i Sovjetski Savez u slučaju da predsednik bude ubijen u napadu. Taj plan je bio na snazi do 1968. godine, kada ga je revidirao tadašnji američki lider Lindon Džonson. Do tada je američka vlada imala odobren plan o lansiranju potpunog nuklearnog protivnapada čak i ako je prvi napad na predsednika izvršen konvencionalnim oružjem, greškom ili nesrećom, i bez obzira na to da li su Kina ili SSSR stajali iza napada.

Samo od početka ove godine, Amerika je sprovela otmicu i hapšenje predsednika Venezuele Nikolasa Madura, a zatim je sa Izraelom pokrenula napade na Iran u kojima je ubijen iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei.

Portparol iranske vojske Abolfazl Šekarči pozvao je danas zemlje regiona Bliskog istoka da otkriju skrovišta "američko-cionističkih snaga", ističući da američke i izraelske snage ubijaju civile.

On je pozvao zemlje u regionu da otkriju Iranu gde se kriju američke i izraelske snage, kako bi se "smanjila šteta po civile", prenosi "Gardijan".

"Molim muslimanski narod regiona i zemlje regiona da nam pokažu skrovišta američko-cionističkih snaga kako im ne bi bilo nauđeno i kako bismo mogli precizno da pogodimo one koji su koristili ljude regiona kao ljudske štitove", rekao je Šekarči.

On je izneo tvrdnju da američke i izraelske snage napadaju civile zbog "očaja i nemogućnosti da se suprotstave oružanim snagama Irana".

Američke snage uništile su više iranskih ratnih plovila, uključujući 16 brodova za polaganje mina, objavio je CENTCOM.

Prema njihovom saopštenju, napadi su izvedeni sinoć u blizini Hormuškog moreuza, ključnog pomorskog prolaza kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine energentima.

"Američke snage eliminisale su više plovila iranske mornarice, uključujući 16 brodova za polaganje mina u blizini Hormuškog moreuza", objavio je CENTCOM uz videosnimke napada.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je sinoć da sukob na Bliskom istoku nastavlja da eskalira, direktno ili indirektno utičući na interese sve većeg broja država i njihovih civila.

- To je posebno očigledno u činjenici da su strane diplomatske misije i konzularna predstavništva u regionu takođe napadnute, a njihov broj raste - rekla je Zaharova.

Ona je izjavila da je 8. marta u iranskom gradu Isfahanu, Generalni konzulat Rusije oštećen usled napada na obližnju kancelariju guvernera istoimene provincije, prenosi Sputnjik. Prozori na poslovnoj zgradi i stanovima su razbijeni, a nekoliko zaposlenih je odbacio eksplozivni talas. Srećom, nije bilo žrtava niti težih povreda, dodala je ruska zvaničnica.

- Smatramo da su napadi na diplomatska i konzularna predstavništva flagrantno kršenje fundamentalnih dokumenata međunarodnog prava kao što su Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine - navela je Zaharova.

Ona je saopštila da Rusija zahteva da sve strane strogo poštuju nepovredivost diplomatskih objekata i da se uzdrže od ugrožavanja bezbednosti, života i zdravlja osoblja.

Iran je pokrenuo raketne napade na američke baze Al Udeid u Kataru, kamp Arifdžan u Kuvajtu i Harir u Iraku, navodi se u saopštenju Korpusa islamske revolucionarne garde na X.

ISNA, državni medij, ističe da je "masovno lansiranje" takođe ciljalo američku Petu mornaričku flotu u regionu i da je "operativna infrastruktura američke vojske uništena". U posebnoj objavi se to naziva "najrazornijom i najtežom operacijom" od početka rata.

Američki zvaničnici još uvek nisu komentarisali napade.

Šef policije Irana Ahmad Reza Radan upozorio je građane da ne izlaze na ulice na proteste zbog promene režima, navodeći da će osobe koje učestvuju u protestima biti tretirane kao neprijatelji države.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ranije je pozvao Irance da ustanu protiv rukovodstva te zemlje, dok traju američko-izraelski napadi na Iran.

- Više nećemo smatrati demonstrantom nikoga ko izađe na ulice na zahtev neprijatelja. Smatraćemo ga neprijateljem a ne demonstrantom, i tako ćemo ga tretirati - rekao je Radan na državnoj televiziji, prenosi danas Rojters.

On je kazao da sve iranske "snage bezbednosti drže prst na obaraču".

Američki predsednik Donald Tramp je više puta ranije pozivao Irance da svrgnu vodstvo u Teheranu, ali ih je takođe pozvao da ne izlaze na ulice, u trenutku kada traju američko-izraelski napadi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je sinoć Irancima da će im Izrael "uskoro stvoriti uslove da preuzmu sudbinu u svoje ruke".

"Narode Irana, vodimo istorijski rat za slobodu. Ovo je jedinstvena prilika za vas da svrgnete ajatolahov režim i steknete slobodu", napisao je Netanjahu na mreži Iks.

On je dodao da Izrael zajedno sa SAD "udara tirane Teherana jače nego ikad“ i da će nastaviti "da udara sa sve većom silom".

Netanjahu je saopštio da će "u narednim danima stvoriti uslove da iranski narod uzme sudbinu u svoje ruke".

"Kada dođe pravo vreme, a to vreme se brzo približava, predaćemo vam vođstvo", napisao je Netanjahu, i pozvao iranski narod da "bude spreman da iskoristi trenutak".

Ekipa Si-En-Ena u Dohi, u Kataru, čula je udare iznad grada, dovoljno glasne da zatresu zgrade, nakon što je Iran ispalio više talasa raketa i dronova na države Persijskog zaliva.

Katarsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je "presrelo raketni napad koji je ciljao Državu Katar", u objavi na X.

Ranije u sredu, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati prijavili su presretanja dronova i projektila iz Irana.

Jedna od sedam iranskih fudbalerki koje su tražile azil u Australiji promenila je mišljenje, primoravajući australijske zvaničnike da brzo premeste ostalih šest žena nakon što su iranske vlasti saznale gde se nalaze.

Ministar unutrašnjih poslova Toni Berk rekao je u sredu parlamentu da je jedna od žena, nakon konsultacija sa nekim od svojih saigračica koje su već napustile zemlju, rekla da želi da ode.

- Nažalost, prilikom donošenja te odluke, saigračice i trener su joj savetovale da kontaktira iransku ambasadu i da se pokupi - rekao je Berk, pa dodao: "Kao rezultat toga, iranska ambasada sada zna gde se svi nalaze. Odmah sam dao uputstvo da se ljudi premeste".

Preostalih šest je sada na bezbednoj lokaciji pod čuvanjem australijske policije. Njihove saigračice su napustile Sidnej u utorak uveče i poslednji put su viđene kako stižu na međunarodni aerodrom Kuala Lumpur u Maleziji.

Berk nije imenovao ženu koja je promenila mišljenje, ali je prethodno objavio da su dve dodatne žene koje su tražile azil igračica i članica timske podrške. Fotografije sedam žena objavljene su ranije u sredu na društvenim mrežama ministra.

Savet bezbednosti UN trebalo bi kasnije danas da glasa o konkurentnim nacrtima rezolucija o ratu u Iranu i njegovom uticaju na region.

Prva mera koju su predložile zemlje Zaliva osuđuje napade Irana na njih i Jordan.

Rusija, iranski saveznik u savetu, predstavila je konkurentni nacrt. Bez imenovanja Irana, Izraela ili SAD, tekst osuđuje sve napade na civile i poziva sve strane da prestanu sa borbama i vrate se pregovorima.

To je prva akcija koju će savet razmatrati otkako je održao hitan sastanak ubrzo nakon izbijanja sukoba.

Obraćajući se članovima tada, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da su izraelsko-američki vazdušni napadi na Iran i iranski odmazdni napadi na zemlje u regionu kršenje povelje UN.

Iranski ambasador pri UN Amir Said Iravani kritikovao je zemlje Zaliva - optužujući ih da pokušavaju da obrnu uloge agresora i žrtve kroz ono što je nazvao pristrasnim i politički motivisanim tekstom.

Nacrt sada ima više od 90 sponzora. Zahteva se hitan prekid svih napada i pretnji Irana protiv šest zemalja Zaliva i Jordana, uključujući i one preko posrednika. Takođe se osuđuju sve akcije ili pretnje Teherana koje bi mogle da zatvore ili ometaju međunarodnu plovidbu kroz ključni Ormuski moreuz.

Dron je navodno pogodio američki diplomatski objekat u Iraku. Meta je bio diplomatski centar za podršku, logističko čvorište koje se nalazi u blizini aerodroma u Bagdadu.

U ovom trenutku nije poznato da li ima žrtvama. Prema izveštajima američkih medija, lansirano je šest dronova, od kojih je jedan pogodio objekat.

Dve glasne eksplozije čule su se u centru Bejruta rano u sredu, tačna lokacija eksplozija nije poznata u ovom trenutku.Iznad Kuvajta tokom noći oboreno osam dronova.

Britanska vojska je saopštila da je projektil pogodio tanker rano u sredu ujutru kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata u Ormuskom moreuzu.

Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva izdao je upozorenje, navodeći da se napad dogodio kod Ras el Hajme, najsevernijeg emirata UAE na moreuzu.

Navedeno je da je obim štete trenutno nepoznat.

Sirene su se oglasile u Bahreinu rano u sredu, upozoravajući na nadolazeći iranski napad.

Ujedinjeni Arapski Emirati su saopštili da njihova protivvazdušna odbrana puca na nadolazeće iranske napade.

Eksplozije su se navodno u sredu čule iz pravca teheranskog međunarodnog aerodroma Mehrabad.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je rano ujutro u sredu da je uništilo pet dronova koji su se kretali ka ogromnom naftnom polju Šajbah.

Kako se dodaje, presretnuta su i uništena još dva drona u Istočnoj provinciji.