Stoltenberg šokirao izjavom: Ako se Trampu dopusti da uzme Grenland, NATO gubi svoju svrhu
Pretnje Donalda Trampa da će povući Sjedinjene Američke Države iz NATO-a treba shvatiti ozbiljno, upozorio je bivši generalni sekretar Saveza Jens Stoltenberg u intervjuu za TV 2. Stoltenberg je vodio NATO od 2014. do 2024. godine, u periodu koji je obuhvatio i prvi Trampov predsednički mandat, tokom kojeg je američki predsednik takođe pretio izlaskom iz Saveza.
- Pretio je 2018. da će povući SAD iz NATO-a. To je ponovo učinio. Niko ne može sa sigurnošću reći kolika je verovatnoća da se to dogodi. Ali moramo to shvatiti ozbiljno kada američki predsednik daje takve izjave - rekao je Stoltenberg. Bivši norveški premijer, koji je tu dužnost obavljao u dva mandata, u februaru 2025. postao je ministar finansija u sadašnjoj norveškoj vladi.
Opstanak saveza nije zagarantovan
Tokom svog prvog predsedničkog mandata, jedna od glavnih kritika Donalda Trampa na račun NATO-a bila je da nekoliko država članica ne izdvaja dovoljno za odbranu. Od tada su mnoge članice povećale svoje odbrambene budžete i proizvodnju naoružanja, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu. Uprkos tadašnjim pretnjama, Sjedinjene Američke Države su ostale u NATO-u.
Ipak, prema Stoltenbergu, nipošto nije sigurno da će se istorija ponoviti.
- Nije prirodni zakon da ćemo NATO imati zauvek. Nije uklesano u kamen da će savez opstati narednih deset godina - rekao je.
On naglašava da evropske zemlje moraju da ojačaju i preuzmu veću odgovornost ako žele da zadrže SAD kao bliskog saveznika, kao i da treba više objašnjavati Amerikancima da je NATO dobar i za njih.
- U NATO-u imaju nešto što Rusija i Kina nemaju: više od 30 prijatelja i saveznika.
Pitanje Grenlanda
Donald Tramp je nedavno ponovo izrazio nezadovoljstvo što SAD ne može da "dobije" Grenland. Tokom konferencije za novinare 6. aprila, Tramp je, između ostalog, izjavio: "Sve je počelo sa Grenlandom, ako želite da čujete istinu. Želimo Grenland. Ne žele da nam ga daju."
U razgovoru vođenom u Vašingtonu, Stoltenberg je sam spomenuo Grenland, što je dovelo do pitanja da li bi NATO mogao da prepusti Grenland SAD-u kako bi zadržao Ameriku u Savezu.
- Ne, potpuno sam siguran da evropske zemlje i članice NATO-a neće prihvatiti da do toga dođe.“
- Ako bismo prihvatili da jedna država uzme teritorij druge, a posebno teritorij druge savezničke zemlje, onda je NATO u potpunosti izgubio svoju vrijednost - odgovorio je.
Najveća briga je rat u Iranu
Iako je budućnost NATO-a neizvesna, Stoltenberga trenutno najviše brine nešto drugo. U svetu obeleženom krizama i sukobima, situacija na Bliskom istoku najviše zaokuplja bivšeg generalnog sekretara.
- Ono što me trenutno najviše brine je rat u Iranu. Jer može da eskalira i da izmakne kontroli - rekao je.
Rat u Iranu izbio je 28. februara. Od tada je veliki deo sukoba fokusiran na Hormuški moreuz, ključno čvorište za izvoz sirove nafte. SAD je pokrenuo blokadu brodova koji plove u i iz iranskih luka u moreuzu.
To je Trampova odluka i taktika koju Jens Stoltenberg ne razume.
- Teško je zapravo razumeti svrhu (...) Postoji rizik da će blokada biti dugotrajna, a onda će to imati velike posledice po svetsku ekonomiju. Stoltenberg oštro kritikuje Amerikance što su uopšte započeli rat u Iranu.
Na pitanje šta je trebalo uraditi umesto toga kako bi se Iran naterao da odustane od nuklearnih ambicija, odgovara:
- Kao prvo, postojao je sporazum koji je dogovoren pre dosta godina. Nuklearni sporazum sa Iranom nametnuo je vrlo stroga ograničenja njihovom programu razvoja nuklearnog oružja i projektila.
- Važno je vršiti veliki pritisak na Iran. Ali pri korišćenju vojne sile mora se imati jasna ideja o tome do čega to treba da dovede i koliko daleko ste spremni da idete.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
