Strateški potez Berlina: Nemačka razmatra slanje ratne mornarice u Ormuski moreuz

Kancelar Fridrih Merc planira da u petak u Parizu predstavi konkretnu ponudu za nemački doprinos, piše Euronjuz.

Prema predlogu u koji je uvid imala Nemačka novinska agencija (DPA), nemačka vojska, Bundesver, obezbedila bi minolovce, prateći brod i izviđačke avione. Misija bi bila usmerena na uklanjanje mina, pomorsko izviđanje i nadzor šireg morskog područja, a započela bi nakon prestanka neprijateljstava i pod određenim uslovima.

Bundesver raspolaže sa osam minolovaca i dva ronilačka broda za protivminsko delovanje, ali još nije poznato koliko bi ih moglo biti upućeno u misiju. Minolovci, dugi preko 50 metara, obično imaju posadu od 42 vojnika, koja se po potrebi može pojačati roniocima specijalizovanim za mine.

Kancelar Merc u petak putuje u Pariz na međunarodni sastanak čiji su domaćini francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer. Očekuje se i dolazak italijanske premijerke Đorđe Meloni, dok će se ostali potencijalni partneri u misiji obezbeđivanja Ormuskog moreuza uključiti putem video-veze.

Strogi uslovi za učešće

Nakon sastanka sa irskim premijerom Mišelom Martinom u Berlinu, Merc je naglasio da bi moguće učešće u misiji zavisilo od strogih uslova. Pojasnio je da bi nemačko angažovanje moglo uslediti tek nakon "barem privremenog prekida vatre", kao i uz odobrenje vlade u Berlinu i parlamenta. 

- Još smo daleko od toga - izjavio je Merc.

Prema pisanju medija, nemačka mornarica bi za misije pomorskog izviđanja mogla da koristi i svoju logističku bazu u Džibutiju, koja se smatra strateški važnom lokacijom za operacije u regionu.

Globalne posledice blokade

Pored direktnog učešća, razmatra se i mogućnost da Nemačka preuzme deo obaveza NATO partnera u severnom Atlantiku, kako bi se oslobodile njihove snage za misiju u Hormuškom moreuzu.

Saobraćaj tim plovnim putem, kojim je pre rata prolazila petina svetskih zaliha sirove nafte i tečnog prirodnog gasa, gotovo je u potpunosti zaustavljen od početka iranskog rata, koji su 28. februara pokrenuli američko-izraelski vazdušni napadi.

To je izazvalo nagli rast cena energenata širom sveta, a čelnik Međunarodne agencije za energiju u četvrtak je upozorio da Evropi preostaje "zaliha kerozina za možda još šest nedelja" ako se blokada nastavi.

Izvor: Srbija Danas/Index.hr