Стратешки потез Берлина: Немачка разматра слање ратне морнарице у Ормуски мореуз

Канцелар Фридрих Мерц планира да у петак у Паризу представи конкретну понуду за немачки допринос, пише Еуроњуз.

Према предлогу у који је увид имала Немачка новинска агенција (ДПА), немачка војска, Бундесвер, обезбедила би миноловце, пратећи брод и извиђачке авионе. Мисија би била усмерена на уклањање мина, поморско извиђање и надзор ширег морског подручја, а започела би након престанка непријатељстава и под одређеним условима.

Бундесвер располаже са осам миноловаца и два ронилачка брода за противминско деловање, али још није познато колико би их могло бити упућено у мисију. Миноловци, дуги преко 50 метара, обично имају посаду од 42 војника, која се по потреби може појачати рониоцима специјализованим за мине.

Канцелар Мерц у петак путује у Париз на међународни састанак чији су домаћини француски председник Емануел Макрон и британски премијер Кир Стармер. Очекује се и долазак италијанске премијерке Ђорђе Мелони, док ће се остали потенцијални партнери у мисији обезбеђивања Ормуског мореуза укључити путем видео-везе.

Строги услови за учешће

Након састанка са ирским премијером Мишелом Мартином у Берлину, Мерц је нагласио да би могуће учешће у мисији зависило од строгих услова. Појаснио је да би немачко ангажовање могло уследити тек након "барем привременог прекида ватре", као и уз одобрење владе у Берлину и парламента. 

- Још смо далеко од тога - изјавио је Мерц.

Према писању медија, немачка морнарица би за мисије поморског извиђања могла да користи и своју логистичку базу у Џибутију, која се сматра стратешки важном локацијом за операције у региону.

Глобалне последице блокаде

Поред директног учешћа, разматра се и могућност да Немачка преузме део обавеза НАТО партнера у северном Атлантику, како би се ослободиле њихове снаге за мисију у Хормушком мореузу.

Саобраћај тим пловним путем, којим је пре рата пролазила петина светских залиха сирове нафте и течног природног гаса, готово је у потпуности заустављен од почетка иранског рата, који су 28. фебруара покренули америчко-израелски ваздушни напади.

То је изазвало нагли раст цена енергената широм света, а челник Међународне агенције за енергију у четвртак је упозорио да Европи преостаје "залиха керозина за можда још шест недеља" ако се блокада настави.

Извор: Србија Danas/Index.hr