SVET OBELEŽAVA DAN POBEDE NAD FAŠIZMOM: Kraj Drugog svetskog rata i formiranje preteče EU!
Veliki dan za Evropu, Rusiju i svet
Današnji dan svet obeležava kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu, a Evropa i kao svoj dan. Drugi svetski rat u Evropi okončan je 9. maja 1945. godine, kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju.
Pročitajte i:
Naime, u Berlinu je nešto posle posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. bezuslovnu kapitulaciju Nemačke potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel. U ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemackih trupa, i njihovih saveznika, još nekoliko dana pružali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja). U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika.
Ustašama nije bio DOVOLJAN Jasenovac: U NDH bilo preko 1.000 STRATIŠTA srpskog naroda!
Precizan broj stradalih nije nikada ustanovljen. Procene govore o tome da je bilo između 50 i čak 80 miliona poginulih, od kojih je civila bilo između 38 i 55 miliona. Tačni podaci o žrtvama ni na području nekadašnje Jugoslavije nisu utvrđeni.
Državna komisija bivše Jugoslavije, naime, objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 osoba, među kojima nešto više od 300.000 boraca.
Posle USTAŠA, oni su bili NAJGORE ZVERI Evrope: Nacisti ponovo MARŠIRAJU Ukrajinom!
Deveti maj prihvaćen je i kao Dan Evrope, jer je baš 9. maja i to 1950. ministar spoljnih poslova Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se sukobljavanje između evropskih zemalja, učinilo ne samo nezamislivim, nego i nemogućim.
Suština njegovih ideja ogledala se u uspostavljanju zajedničkih tela, odnosno relacija, u prvo vreme u proizvodnji i distribuciji uglja i čelika kao temelja industrijske snage.
Dan sećanja na masovno stradanje Srba, Jevreja i Roma u logorima tokom Drugog svetskog rata
Formiranje naddržavnih tela u tim oblastima trebalo je da označi prve korake na tom putu, a Šuman je prvenstveno imao u vidu odnose Francuske i Nemačke.
Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i celik, koja je vremenom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, da bi 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu bila proglašena Evropska unija.
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. godine i potpisnice su bile: Francuska, Savezna Republika Nemacka, Italija, Danska i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg.
Evropski savet je 1955. godine u Milanu odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.
Ugovor o EU, poznat i kao Ugovor iz Mastrihta od 7. februara 1992, stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine i utvrdio je tri stuba EU: nadnacionalni, zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i saradnju u oblasti pravosuđa i u unutrašnjim poslovima.
Počev od 1. januara 2007. godine Evropsku uniju je činilo 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula 2013. godine Unija je dobila 28. člana, Hrvatsku.
U međuvremenu, građani Velike Britanije na referendumu su odlučili da njihova zemlja treba da izađe iz ove zajednice i Bregzit je u toku.