"Tramp ga čini nervoznim" Rat protiv Irana jača stav Severne Koreje: Kim Džong Un želi da izbegne sudbinu Irana i Venecuele

Severnokorejsko lansiranje rakete sa pomorskog razarača prošle nedelje izazvalo je neuobičajeno analizu lidera zemlje, Kim Džong Una. Lansiranje je dokaz, rekao je, da naoružavanje brodova nuklearnim oružjem „ostvaruje zadovoljavajući napredak“.

Ali test, i Kimova blago optimistična procena, bili su osmišljeni da odjeknu daleko izvan palube razarača klase Čoe Hjon od 5.000 tona – najvećeg ratnog broda u severnokorejskoj floti.

Njegovo direktno pominjanje nuklearnog oružja napravljeno je dok su SAD i Izrael nastavili vazdušno bombardovanje Irana - režima za koji je Donald Tramp upozoravao, bez pružanja dokaza, da je samo nekoliko nedelja udaljen od toga da ima nuklearno oružje.

Širenje rata na Bliskom istoku – i egzistencijalna pretnja iranskom režimu – verovatno je pojačalo odluku Severne Koreje da izgradi nuklearni arsenal. Za Kima i dinastiju koja vlada Severnom Korejom od kada ju je osnovao njegov deda 1948. godine, nuklearni program nije ništa manje od opstanka režima.

- Kim je verovatno mislio da je Iran napadnut na taj način zato što nije imao nuklearno oružje - rekao je Song Seong-džong, profesor na Univerzitetu Tedžon i bivši zvaničnik južnokorejskog ministarstva odbrane, nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku.

Severna Koreja već nekoliko godina razvija nuklearni program naoružanja, koji je dobio na zamahu uprkos sankcijama UN i Trampovim pokušajima da diplomatijom reši Korejskog poluostrva nuklearnog oružja.

Severna Koreja je sprovela svoj prvi nuklearni test još 2006. godine, a poslednji 2017. godine, iako i dalje postoje sumnje oko veličine arsenala Pjongjanga i njegove sposobnosti da spoji minijaturizovanu nuklearnu bojevu glavu sa raketom dugog dometa koja je teoretski sposobna da pogodi kopno SAD.

Prema izveštaju koji je 2025. godine objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, Severna Koreja je sastavila oko 50 bojevih glava i poseduje dovoljno fisionog materijala za proizvodnju još do 40.

Ono što je sigurno jeste da je Kimova odluka da nuklearno odvraćanje učini prioritetom – i sklapanje labavog saveza sa Rusijom i Kinom – garantovala da će izbeći sudbinu bivših lidera Iraka i Libije, a sada Venecuele i Irana.

Reakcija severnokorejskog ministarstva spoljnih poslova na rat u Iranu bila je nijansirana. Osudio je američke i izraelske vazdušne napade prošlog vikenda kao „ilegalni čin agresije“ koji je razotkrio „hegemonističke i odmetničke“ instinkte Vašingtona, ali nije osudilo Trampa po imenu.

To ostavlja vrata otvorena za potencijalni nastavak nuklearnih pregovora, pod uslovom da Vašington odustane od svog zahteva da Pjongjang odustane od svog nuklearnog oružja i prihvati ga kao legitimnu nuklearnu državu.

- Ako Sjedinjene Države povuku svoju politiku konfrontacije sa Severnom Korejom poštujući trenutni status naše zemlje... nema razloga zašto se ne bismo mogli dobro slagati sa SAD - citirala je Kimovu izjavu na kongresu vladajuće stranke prošlog meseca agencija KCNA.

Ono što je manje jasno analitičarima jeste da li rat u Iranu otvara novu priliku za pregovore ili podstiče severnokorejski režim da bude više okrenut ka unutra.

Sidni Sejler, viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije, smatra da je sukob učinio nuklearni sporazum između Vašingtona i Pjongjanga manje verovatnim.

- Spremnost predsednika Trampa da upotrebi vojnu silu i pretnje radi pregovaračkog uticaja mora učiniti Kima nervoznim i manje sklonim da brzopleto traži razgovore - rekao je Zajler, bivši specijalni izaslanik SAD koji je radio na šestostranim pregovorima o severnokorejskom nuklearnom programu.

Ali drugi analitičari su rekli da bi Kimova želja da obezbedi dugoročni opstanak režima – i njegov navodni lični odnos sa američkim predsednikom – mogli da ga ponovo privuku za pregovarački sto.

- Za razliku od Irana, nemoguće je denuklearizovati Severnu Koreju - rekao je Čo Han-bum iz državnog Korejskog instituta za nacionalno ujedinjenje, navodeći prisustvo nuklearnih lokacija širom izolovane zemlje. Ulazak u te pregovore kao šef države sa nuklearnim odvraćanjem mogao bi dati Kimu prostor da dobije ustupke od Trampa, uključujući bezbednosne garancije.

Tramp je više puta rekao da bi bio otvoren za sastanak sa Kimom, što je podstaklo spekulacije da bi njih dvojica mogli da razgovaraju kada Tramp poseti Kinu krajem meseca.

Ako se ti razgovori materijalizuju, Kim zna da će pregovarati sa pozicije snage. Kako iransko rukovodstvo otkriva, na svoju štetu, posedovanje nuklearnog oružja – a ne ambicija – izgleda kao put ka bezbednosti.

Srbija Danas/The Guardian