"CEO BLISKI ISTOK BI DIGLI U VAZDUH, DA IMAJU NUKLEARNO ORUŽJE" Obraćanje Trampa iz Ovalnog Kabineta - Pohvalio se da je sprečio treći svetski rat(VIDEO)

Na pitanje da li je "u potpunosti podržao" američko-izraelski rat protiv Irana,  imajući u vidu da je ranije kritikovao neograničene američke vojne misije u inostranstvu, potpredsednik Džej Di Vens je novinarima rekao da želi da operacija bude "što uspešnija".

- Imamo pametnog predsednika, dok smo ranije imali glupe predsednike i verujem da će predsednik Tramp obaviti posao.

Nekoliko medija je izvestilo da je Vens savetovao Trampa protiv napada na Iran u periodu pre nego što je predsednik SAD odlučio da krene u rat.

Vens je takođe kritikovao medije, optužujući novinara koji mu je postavio pitanje da pokušava da "stvori jaz" između njega i Trampa.

Donald Tramp se obraća iz Ovalnog kabineta na ceremoniji potpisivanja izvršne naredbe sa svojim potpredsednikom, Džej Di Vensom.

Tramp: "Oni su nasilni, opaki ljudi, da imaju nuklearno oružje, upotrebili bi ga"

- Ne želim ratove - rekao je.

- Oni su nasilni, opaki ljudi. Da imaju nuklearno oružje, upotrebili bi ga - dodao je.

- Ljudi koji veruju da Iran sme da ima nuklearno oružje su glupi ljudi. Upotrebili bi ga i digli u vazduh ceo Bliski istok, ne samo Izrael. To ste mogli i da vidite kad su neočekivano počeli da šalju projektile u krugu od hiljadu kilometara. Dizali su u vazduh ljude koji su im vodili finansije - rekao je

 o Iranu: "Sprečio sam treći svetski rat"

- Da nismo delovali protiv Irana, došlo bi do nuklearnog rata. Došlo bi do trećeg svetskog rata. Ako verujete da Iran ne bi trebao da ima nuklearno oružje, onda mora da vam se sviđa ono što sam učinio, oni nemaju oružje, nemaju vođstvo. Moj najveći problem je što ne znam s kim bih trebao da razgovaram. Vrlo sam ponosan na ono što smo učinili. Kada biste Iranu dali nuklearno oružje, bio bi uništen barem vrlo značajan deo sveta.

Neke zemlje su me razočarale"

- Kina i Japan ne bi trebali da zahtevaju, trebali bi da nam pomagnu. Neke zemlje su me razočarale. Problem s NATO-om je što ćemo mi uvek biti uz njih, ali oni neće biti uz nas. Nakon što smo uništili Iran, Ujedinjeno Kraljevstvo je reklo da će poslati dva nosača aviona, a ja sam im poručio da nam ne trebaju nakon što smo već pobedili. Mi branimo sve te zemlje. I već dugo govorim, potrošili smo bilione dolara da ih odbranimo, a njih nema za nas. Da nisam uništio nuklearni sporazum Baraka Huseina Obame s Iranom, Izraela danas ne bi bilo - poručio je Tramp.

Tramp ponovo rekao da su ga iranski napadi u Zalivu iznenadili

"Uskoro će biti gotovo"

Na pitanje novinara da li se rat može završiti ove nedelje, Tramp je odgovorio: "Uskoro će biti gotovo."

Najpre je rekao: "Da, naravno", ali kada su ga pitali da li će rat zaista završiti ove nedelje, on je odgovorio: "Ne mislim tako, ali biće uskoro. Neće dugo trajati."

Tramp je rekao da je imao "obavezu da to uradi" i da ćemo imati "bezbedniji svet" nakon što rat bude završen.

"Novi iranski vođa preživeo napade jer je izašao u vrt"

Novi iranski vođa Modžtaba Hamnei preživeo je vazdušni udar u kojem su mu ubijeni otac, supruga i sin.

Tramp tvrdi da je Iran ostao sa oko 8% svojih raketa i malim brojem jurišnih dronova.

On takođe ističe da su ga neke zemlje "veoma razočarale" jer nisu podržale SAD u ratu sa Iranom.

Posebno pominje zemlje NATO-a i razgovor sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, koji je, prema Trampu, oklevao kada je zamoljen za pomoć, ali je kasnije ponudio ograničenu podršku.

- Ne trebaju mi vaši nosači aviona nakon što smo već pobedili - dodao je Tramp.

Ministri spoljnih poslova EU složili su se danas na sastanku u Briselu da je potrebno ojačati pomorsku misiju EU za obezbeđivanje bezbedne plovidbe u Crvenom moru (Aspides), ali da trenutno ne postoji želja za proširenjem operacije na Ormuski moreuz, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Ona je objasnila da su se ministri na sastanku složili da treba povećati broj plovila koja deluju u okviru pomorske misije Aspides, koju je EU uspostavila u februaru 2024. godine kao odgovor na napade jemenskih pobunjenika Huta, prenosi slovenačka agencija STA.

Ministri su o tome razgovarali nakon što je američki predsednik Donald Tramp pozvao savezničke zemlje da rasporede svoje vojne brodove u moreuz, kako bi osigurale ponovno otvaranje morskog puta.

Iran je naime odgovorio na američko-izraelske napade upotrebom dronova, raketa i mina, čime je zapravo zatvoren moreuz za tankere koji pod uobičajenim okolnostima kroz njega prevoze 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

- Bila je u našim razgovorima jasna želja da se ojača ta operacija, ali za sada nije bilo raspoloženja za promenu mandata operacije - rekla je Kalas novinarima posle sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu, prenela je agencija Rojters.

Misija trenutno ima italijanski i grčki brod pod direktnom komandom i takođe može da pozove francuski brod i još jedan italijanski brod za podršku. Kalas je rekla da su razgovarali o tome da ta misija treba da bude ojačana.

Evropske berze su večeras zatvorene u plusu, podstaknute privremenim padom cena nafte, uoči ovogodišnjeg sastanka četiri centralne banke, u kontekstu tekućeg rata na Bliskom istoku, preneli su francuski mediji.

Podstaknuti tim krhkim zatišjem, London je završio u plusu za 0,55 odsto, kao i Frankfurt (0,50 odsto) i Pariz (0,31 odsto). Stanje berze u Milanu je praktično nepromenjeno (+0,07 odsto).

Masud Pezeškijan je održao telefonski razgovor sa Emanuelom Makronom, tokom kojeg je naglasio da "Iran nije započeo ovaj užasan rat".

- Odbrana od invazije je prirodno pravo, u kojem smo vešti - napisao je Pezeškijan na društvenim mrežama.

On je takođe pozvao da se prekine korišćenje američkih baza protiv Irana u regionu, koje, kako tvrdi, služe remećenju odnosa Irana sa susednim zemljama.

Pezeškijan je insistirao da se Iran "neće predati nasilnicima", pozivajući globalnu zajednicu da osudi ovu invaziju.

- Priča o završetku rata je besmislena dok ne osiguramo da u budućnosti više neće biti napada na našu zemlju - zaključio je Pezeškijan.

Eksplozije u Zelenoj zoni u Bagdadu kod američke, austrijske i švedske ambasade. 

Dron pogodio hotel Rašid.

Dron je ciljao diplomatsku misiju Evropske unije na sedmom spratu Al-Rašid Hotela u Bagdadu.

Agencija izveštava da su se u blizini američke ambasade u Bagdadu čuli zvuci eksplozija. Agencija navodi da je svedok prijavio uključivanje sirena u iračkoj prestonici.

AFP izveštava da su novinari primetili dim u blizini dobro utvrđene Zelene zone u Bagdadu. Ova zona obuhvata američku ambasadu i druge diplomatske misije, kao i međunarodne institucije i vladine kancelarije. U njoj takođe žive visoki zvaničnici i političari.

Kopnena ofanziva Izraela izazvala je kritike iz Turske. 

U saopštenju, Ambasada Turske u Londonu navodi da "snažno osuđuje napade Izraela na Liban", za koje tvrdi da su izazvali "raseljavanje približno milion ljudi".

Ambasada dodaje da će nastaviti da podržava libansko stanovništvo i upozorava da izraelski napadi "ugrožavaju teritorijalni integritet i suverenitet Libana".

Kako Izrael nastavlja operacije protiv Hezbolaha u susednom Libanu, ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da libanski civili raseljeni zbog sukoba neće moći da se vrate kućama dok sever Izraela ne bude bezbedan.

Izrael je objavljivao upozorenja o evakuaciji za stanovnike južnog Libana. Danas IDF navodi da njegove trupe "deluju u evakuisanim područjima koja su korišćena od strane terorista Hezbolaha za zloupotrebu civilne infrastrukture u terorističke svrhe".

IDF navodi da su ove "ograničene, ciljane" operacije locirale oružje i "materijale za podsticanje nasilja", dok su vojnici takođe uspeli da "razmontiraju skladište oružja" u južnom Libanu.

Od početka rata u Iranu ranjeno je 200 američkih vojnika, a 13 je poginulo, potvrdio je CENTCOM. 

Više od 180 vojnika vratilo se na dužnost, dok se 10 smatra teško ranjenima.

Dnevni izvoz nafte iz Persijskog zaliva smanjen je za više od 60 odsto prošle nedelje, u poređenju sa istim periodom u februaru, prema podacima u čiji je uvid imala danas britanska agencija Rojters.

Izvoz sirove nafte, kondenzata i rafinisanih goriva iz osam zemalja Bliskog istoka - Saudijske Arabije, Kuvajta, Irana, Iraka, Omana, Katara, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata - u proseku je iznosio 9,71 miliona barela dnevno u nedelji koja se završila 15. marta, prema podacima kompanije Kpler.

To predstavlja smanjenje od 61 odsto u poređenju sa 25,13 miliona barela dnevno zabeleženih u februaru. Agencija Voterksa (Vortexa), koja pruža analize tržišta energije, izveštava o padu od 71 odsto.

Pre rata, tih osam zemalja je činilo 36 odsto globalnog izvoza nafte morskim putem, odnosno 70,43 miliona barela dnevno, prema podacima kompanije Kpler. Stvarni izvoz bi mogao biti još manji, jer se neke količine skladište na tankerima bez napuštanja Zaliva.

- Plutajuća skladišta sirove nafte na Bliskom istoku premašila su 50 miliona barela ove nedelje, u poređenju sa oko 10 miliona barela pre rata - rekli su analitičari u kompaniji Kpler.

Novi vrhovni vođa Irana, ajatolah Modžtaba Hamnei, koji se još nije pojavio u javnosti nakon imenovanja, postavio je generala Mohsena Rezaija, bivšeg vrhovnog komandanta Revolucionarne garde, za svog vojnog savetnika, preneli su iranski mediji.

Rezai (71) je predvodio Revolucionarnu gardu od 1981. do 1997. godine, pre nego što je zauzeo nekoliko visokih položaja. Pod prethodnim vrhovnim vođom, ajatolahom Alijem Hamneijem, Rahim Safavi je bio vojni savetnik.

Ali Hamnei ubijen je 28. februara, prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran, a njegov sin Modžtaba imenovan je za njegovog naslednika, nekoliko dana kasnije.

Nemački kancelar Fridrih Merc isključio je mogućnost učestvovanja njegove zemlje u američko-izraelskom ratu protiv Irana.

- Nemamo mandat od Ujedinjenih nacija, evropske unije ili NATO, koji je obavezan po Osnovnom zakonu. Prema tome bilo je jasno od početka da ovaj rat nije pitanje za NATO - rekao je Merc na konferenciji za novinare u Berlinu, prenela je agencija Rojters.

On je rekao da se sa Nemačkom nisu konsultovali ni SAD ni Izrael, pre nego što su počeli bombardovanje Irana. To znači, rekao je Merc, da nikad nije bilo razgovora o tome da li nemačke trupe treba da budu uključene.

Tramp kaže da Sjedinjene Američke Države ne moraju nužno da dobiju pomoć u obezbeđivanju ovog vitalnog pomorskog puta, ali je nagovestio da bi bilo zanimljivo videti koje će zemlje "odgovoriti izazovu".

Sam zadatak je značajan - Ormuski moreuz je jedno od najvažnijih energetskih uskih grla na svetu, kroz koje inače prolazi veliki deo globalnih zaliha nafte. Na pitanje tokom konferencije za medije u Beloj kući o tome koje su zemlje odbile da pomognu, Tramp je odbio da ih imenuje.

Umesto toga, našalio se ocenjujući učinak pojedinih lidera, rekavši da je, "na skali od nula do deset", francuski predsednik Emanuel Makron "osmica - nije savršeno, ali ipak je to Francuska".

Tramp je takođe naglasio da SAD dobijaju samo mali deo svoje nafte kroz Ormuski moreuz, izdvajajući druge zemlje poput Japana, koji se oslanja na Bliski istok sa oko 95% svog uvoza nafte.

Ali činjenica da traži od drugih država da pomognu u ponovnom otvaranju ovog plovnog puta, čak i dok tvrdi da SAD to ne moraju nužno, naglašava razmere zadatka koji sada stoji pred njegovom administracijom.

Portparol izraelske vojske, potpukovnik Nadav Šošani, rekao je novinarima da su izraelske trupe ušle u dodatna područja na jugu. Prema njegovim rečima, vojnici sada deluju na "novim lokacijama", a napredovanje je opisao kao "ograničeno i ciljano".

Do ofanzive dolazi nekoliko dana nakon što je ministar odbrane Izrael Kac naredio vojsci da proširi napad.

Uprkos primirju potpisanom u novembru 2024. godine, Izrael je nastavio da napada Liban. Od 2. marta Izrael je pojačao bombardovanje širom zemlje, usmrtivši gotovo 900 civila i raselivši više od 830.000 ljudi.

- Američki predsednik je započeo ponavljanjem svoje poruke da su Sjedinjene Američke Države "uništile" iranske vojne kapacitete i dodao da je do sada pogođeno 7.000 ciljeva u Iranu.

- Najveća tačka spora odnosila se na podršku američkoj operaciji za obuzdavanje iranske pretnje komercijalnom brodskom saobraćaju u Ormuskom moreuzu, za koju je Tramp rekao da je SAD "snažno sprovode".

- Ipak, Tramp je novinarima rekao da je tražio pomoć od drugih zemalja u moreuzu "kako bi video kako će reagovati". Bio je kritičan prema Ujedinjenom Kraljevstvu, za koje je sugerisao da bi "trebalo da učestvuje s entuzijazmom".

- On je zatim rekao da će njegov državni sekretar Marko Rubio uskoro objaviti koje će zemlje podržati američke napore protiv Irana.

- Nakon što je Iran objavio da je Modžtaba Hamnei novi vrhovni vođa, Tramp je spekulisao: "Ne znamo da li je mrtav ili nije", i dodao: "Ne znamo ko je njihov lider. Imam

Donald Tramp je danas zvučao karakteristično optimistično i samouvereno u pogledu izgleda za vojni uspeh u ovom sukobu.

Kao što je često činio poslednjih nedelja od početka operacije "Epski bes", Tramp je brzo i više puta ukazivao na štetu koju su Sjedinjene Američke Države i Izrael naneli vojsci Irana. Međutim, postoji nekoliko pitanja u vezi sa kojima je bio znatno manje jasan.

Pre svega, Tramp i dalje nije objasnio kako bi izgledao kraj sukoba, niti ko bi, po njegovom mišljenju, mogao da upravlja zemljom ukoliko to više ne bi bio sadašnji vrhovni vođa Irana.

Takođe, Tramp je nagovestio da će njegova administracija zapamtiti koje su zemlje pomogle u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, a koje nisu. Posebno je nekoliko puta pomenuo Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ipak, nije naveo koje će zemlje učestvovati u toj operaciji, niti zašto je ona i dalje potrebna ako je, prema njegovim rečima, sposobnost Irana da ugrozi pomorski saobraćaj već uništena.

Tramp je izjavio kako je čuo da je novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei "unakažen" u američko-izraelskom napadu 28. februara i da je možda ostao bez noge.

- Ne znamo da li je mrtav ili ne. Niko ga nije video, što je neuobičajeno - rekao je Tramp.

Tramp je izneo naizgled protivrečne stavove o tome šta SAD "treba" na Bliskom istoku.

- Oduvek sam smatrao da je to slabost NATO-a, to što ih mi štitimo - rekao je.

- Ali uvek sam govorio da nas oni, kada nam bude trebalo, neće zaštititi. Ovo sada nije takva potreba. Prava potreba bio bi sukob sa nekim od "velikih momaka" - objasnio je Tramp.

- Izgradili smo najveću vojsku na svetu i mi štitimo ljude. Ako nam zatrebaju njihovi minolovci ili bilo šta drugo, bilo koji deo opreme koji možda imaju s obzirom na situaciju u kojoj se nalaze, trebalo bi da nam odmah priskoče u pomoć jer im mi pomažemo godinama.

Tramp je ponovo prozvao Veliku Britaniju, uvrstivši je među države koje su odbile da pomognu u sukobu sa Iranom. 

Govoreći u Beloj kući, izjavio je da je bio "veoma iznenađen" što Ujedinjeno Kraljevstvo nije želelo da učestvuje i da "oni to zaista nisu hteli da urade".

- Rekao sam im: "Zar ne želite da učestvujete? Mi smo bili uz vas. Vi ste naš najstariji saveznik, a mi trošimo ogroman novac na NATO i sve ostalo kako bismo vas zaštitili" - poručio je Tramp

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je kako Iran želi da postigne dogovor, ali istovremeno je tu zemlju optužio za sistemsko korištenje dezinformacija i veštačke inteligencije kako bi obmanuli javnost. Komentarisao je i nejasnu situaciju oko iranskog vođstva, navodeći da se ne zna ko je na čelu države i da kruže glasine o smrti ili teškoj povredi ajatolaha.

- Oni žele dogovor. Ne zaboravite, to je zemlja koja se temelji na dezinformacijama. A sada koriste i veštačku inteligenciju. Prikazuju stvari koje se ne događaju - rekao je Tramp.

- Prikazali su naš brod Abraham Linkoln u plamenu, a na njega nikada nije ispaljen ni metak. Pokazali su zgrade u Tel Avivu kako gore, pokazali su zgrade u Arabiji, u Kataru. To je jedino što rade dobro - dodao je.

- Mnogi se pitaju zašto bih uopšte razgovarao s njima. Ali ja razgovaram sa svima - objasnio je svoj stav o pregovorima.

Tramp je izrazio sumnju u to ko trenutno upravlja Iranom.

- Ne znamo s kim imamo posla. Sve njihove vođe su mrtve. Mislim da su nervozni - kazao je.

- Imamo ljude koji žele da pregovaraju, ali ne znamo ko su ti ljudi.

Posebno se osvrnuo na glasine o vrhovnom vođi, ajatolahu.

- Mnogi govore da je ajatolah teško ranjen, drugi kažu da je mrtav. Niko ne kaže da je zdrav. On bi sa svoje stolice sipao mržnju, ali nismo ga uopšte videli. Niko ga nije video, što je neobično - zaključio je.

Donald Tramp je izjavio da su se "brojne zemlje" odazvale njegovom pozivu drugim državama da pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza od iranskih napada. Govoreći u Beloj kući, američki predsednik je rekao da su reakcije na njegov poziv bile pomešane.

- Brojne zemlje su mi rekle da dolaze. Neke su veoma entuzijastične, a neke baš i nisu - rekao je Tramp.

- Radi se o zemljama kojima pomažemo već dugo, dugo godina. Štitili smo ih od strašnih spoljašnjih pretnji, a one sada nisu pokazale mnogo entuzijazma. A meni je nivo entuzijazma važan.

Tramp je pomenuo "neke zemlje u kojima imamo 45.000 vojnika koji ih štite od opasnosti", ne navodeći o kojim državama je reč, i dodao da je od njih zatraženo da pošalju minolovce kako bi obezbedili plovni put. Iako ne postoji nijedna država u kojoj je stacionirano 45.000 američkih vojnika, procenjuje se da ih je približno toliko raspoređeno u zemljama Bliskog istoka.

Prema njegovim rečima, odgovorili su mu: "Gospodine, radije se ne bismo upuštali u to."

On je traženu pomoć opisao kao "veoma mali" poduhvat i tvrdio da će Iranci ispaliti "tek poneki hitac… jer im ih nije mnogo preostalo". Rekavši da su neke zemlje izrazile strah od iranske odmazde, Tramp je insistirao da je Iran "tigar od papira".

Ranije je Ujedinjeno Kraljevstvo naveo kao jednu od zemalja od koje je tražio pomoć, ali je za Financial Times izjavio da "nisu želeli da učestvuju". Do Trampovog poziva dolazi nakon što je iranska vlada počela da napada brodove u Ormuski moreuz, ključnom trgovačkom plovnom putu, kao odgovor na kontinuirane napade Sjedinjene Američke Države i Izrael.

Saudijska PVO presrela je i uništila 11 dronova iznad pokrajine Al-Kardž tokom poslednjih nekoliko sati, saopštilo je Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije u kratkoj objavi na društvenoj mreži X.

"Naša vojna kampanja za okončanje pretnje koju predstavlja iranski režim nastavljena je punom snagom tokom proteklih nekoliko dana“, izjavio je Tramp.

On je naglasio da je američka vojska „bukvalno zbrisala“ iransku vojnu silu.

"Od početka sukoba pogodili smo više od 7.000 ciljeva širom Irana", rekao je predsednik novinarima.

Pojasnio je da su to bili uglavnom komercijalni i vojni ciljevi.

"Postigli smo smanjenje od 90 odsto u njihovom lansiranju balističkih raketa i smanjenje od 95 odsto u napadima dronovima“, istakao je Tramp.

Takođe je potvrdio da su napadnute fabrike za proizvodnju raketa i dronova, naglasivši: „Upravo smo danas pogodili tri takva postrojenja“. Prema njegovim rečima, više od 100 iranskih pomorskih plovila potopljeno je ili uništeno tokom poslednje dve i po nedelje.

Voditeljka istrage Ujedinjenih nacija izjavila je u ponedeljak da je prošlogodišnji izraelski vazdušni napad na zatvor Evin u Teheranu bio ratni zločin, preneo je Index.

Sara Hosain, predsednica Nezavisne međunarodne misije za utvrđivanje činjenica o Iranu, upozorila je pred Savetom UN-a za ljudska prava na rizik od dalje represije usled trenutnih američko-izraelskih bombardovanja.

Istraga je utvrdila da postoje opravdani razlozi za verovanje da je Izrael počinio ratni zločin namernim napadom na civilni objekat u junu prošle.

Prema nalazima misije, u tom napadu je ubijeno 80 ljudi, uključujući jedno dete i osam žena, dok su iranske vlasti ranije pominjale brojku od preko 70 poginulih.

Izveštaj se temelji na razgovorima sa žrtvama i svedocima, satelitskim snimcima i drugoj dokumentaciji prikupljenoj tokom istrage.

Zgrada zatvora ponovo je oštećena u nedavnim napadima, što izaziva strah za preostale zatvorenike, među kojima se nalazi i jedan britanski par.

Izrael se ranije povukao iz Saveta UN-a za ljudska prava, a njegovo mesto u ovoj instituciji trenutno je upražnjeno.

Iz kancelarije izraelskog premijera, ministarstva spoljnih poslova i vojske za sada nema odgovora na zahteve za komentar o ovim optužbama.

Fragmenti presretnutih iranskih balističkih raketa pali su danas na više lokacija u Jerusalimu, saopštila je policija i spasilačke službe.

Deo rakete pao je u blizini Hrama Vaskrsenja Hristovog, dok je veliki fragment pogodio kuću u istočnom Jerusalimu i pričinio materijalnu štetu.

Više o tome čitajte OVDE

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je da je spremna da oslobodi dodatne rezerve nafte „ako bude potrebno“ usred, kako navodi, „najvećeg poremećaja u snabdevanju u istoriji globalnog tržišta nafte“.

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA), Fatih Birol, kaže da je obim isporuke nafte van mreže već veći nego tokom bilo kog prethodnog poremećaja, uključujući i naftnu krizu iz 1973. godine.

Organizacija je prošle nedelje objavila da će pustiti u promet 400 miliona barela nafte kako bi se rešila kriza.

„Cene nafte danas su znatno niže nego što su bile pre nedelju dana“, kaže on, ali dodaje da rezerve „nisu trajno rešenje“ dok je prolaz kroz moreuz neizvestan.

MEA još uvek ima više od 1,4 milijarde barela preostale nafte, „što znači da možemo učiniti više kasnije, po potrebi“, kaže Birol.

Katarsko Ministarstvo odbrane objavilo je na društvenoj mreži X da je uspešno presrelo drugi talas raketa ispaljenih iz Irana. 

Novi napad usledio je nakon još jednog ranije tog popodneva.

Sukobi između Hezbolaha i izraelskih invazionih snaga su u toku na jugu Libana, javlja Libanska nacionalna novinska agencija (NNA).

Dopisnik NNA je izvestio da se sukobi odvijaju na osovini Odaise-Tajbeh, strateškom području u kojem je došlo do značajne vojne aktivnosti tokom izraelske invazije na Liban. „Neprijatelj pokušava da uđe na libansku teritoriju pod baražnom vatrom i pucnjavom“, javlja NNA. Agencija takođe izveštava o napredovanju brojnih neprijateljskih vojnih vozila u blizini južnih pograničnih gradova Jarun i Marun al-Ras.

Moguće odlaganje posete Trampa Kini od 31. marta do 2. aprila i samit sa predsednikom Si Đinpingom.

Američki ministar finansija Skot Besent za CNBC kaže da razlog "apsolutno nije sukob oko Irana", već bi to bila "logistika" i želja šefa Bele kuće da ostane u SAD.

Komanda unutrašnjeg fronta Izraela saopštila je da je otkrila lansiranje raketa iz Irana usmerenih ka centralnom Izraelu i Jerusalimu.

Izveštači Al Džazire javljaju o eksplozijama u Jerusalimu i centralnom Izraelu nakon izdatih upozorenja.

Po prvi put otkako je rat u Iranu doveo do gotovo potpunog zaustavljanja saobraćaja kroz Ormuski moreuz, neiranski tanker za naftu prošao je kroz ključni svetski plovni put sa uključenim lokatorom.

Prema podacima kompanije MarineTraffic, Karači, tanker za sirovu naftu iz Abu Dabija, počeo je da emituje svoj signal za praćenje nakon što je ušao u iranske vode juče u 11:33. Prešao je moreuz u 14:43 i trenutno se nalazi u Omanskom zalivu.

Ovaj prolaz je odstupanje od uobičajene prakse. Kako objašnjava dopisnik za podatke i forenziku Tom Češir, mnogi brodovi isključuju svoje lokatore kako bi prošli kroz moreuz neotkriveni.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je Ormuski moreuz "zatvoren za naše neprijatelje".

"Posle 15 dana rata, oni su se obratili drugima kako bi obezbedili bezbednost Ormuskog moreuza, tražeći pomoć od onih koje su do juče smatrali neprijateljima“, rekao je Aragči.

"Traže od drugih zemalja da dođu i pomognu da moreuz ostane otvoren. Iz naše perspektive, moreuz je otvoren, ali je zatvoren za naše neprijatelje — zatvoren za one koji su izvršili ovu kukavičku agresiju protiv nas i za njihove saveznike."

Dodao je da su američko-izraelski napadi započeli rat koji je, kako kaže, "neprijatelj pokrenuo zahtevom za bezuslovnu kapitulaciju".

Evropska unija će obezbediti 458 miliona evra humanitarne pomoći Bliskom istoku kao odgovor na tekući sukob u regionu.

Podršku je u Briselu objavila komesarka bloka za humanitarnu pomoć, Hadža Lahbib. „Na ratom razorenom Bliskom istoku, Evropska unija pojačava svoje napore dok se drugi povlače“, rekla je ona.

Nemačka je danas poručila da NATO ne bi trebalo da igra ulogu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio da će se Severnoatlantski savez suočiti sa "veoma lošom" budućnošću ako ne pruži pomoć u deblokadi te pomorske rute koju kontroliše Iran.

CNN prenosi da se šef nemačke diplomatije Johan Vadeful obratio medijima uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU u Briselu i poručio da Nemačka ne vidi potrebu da NATO "preuzima odgovornost" za Ormuski moreuz.

Vadeful je rekao da je Nemačka, umesto toga, za uvođenje sankcija "odgovornima" za blokadu ključnog moreuza.

Iako je najnoviji video-snimak izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, u kome je on posetio kafić, trebalo da opovrgne glasine o njegovoj smrti ili povredi, ispostavilo se da je lažan i da je generisan veštačkom inteligencijom, navodi danas iranska agencija Tasnim.   

Netanjahuova kancelarija juče je objavila video-snimak izraelskog premijera kako bi demantovala spekulacije o njegovoj smrti ili povredi u raketnim napadima koje je pokrenuo Iran, ali je novi snimak, koji je trebalo da ublaži sumnje, pokrenuo dodatna pitanja, jer se ispostavilo da ga je generisala veštačka inteligencija, navodi iranska agencija.   

 Navodi se da je jasan znak da je najnoviji video-zapis generisan veštačkom inteligencijom to što je šoljica kafe koju drži Netanjahu napunjena do vrha, ali se nijedna kap nije prosula dok se šoljica naginje ili brzo pomera, niti se količina kafe smanjuje dok je Netanjahu pije.    

Još jedan znak je promena u izgledu Netanjahua na video-snimku, posebno kada se njegovo lice vidi u profilu, a poređenje njegovog lica iz ovog ugla sa njegovim stvarnim fotografijama otkriva da je snimak lažan, tvrdi iranska agencija.    

Netanjahu je juče objavio video-zapis u kojem je ismejao teorije zavere na društvenim mrežama prema kojima je poginuo u iranskom napadu.

Kina odmah reagovala na Trampovo uslovljavanje Pekinga da učestvuje u deblokadi Ormuskog moreuza ako Si želi samit sa predsednikom SAD.

Američki predsednik Donald Tramp poručio je da je razgovarao sa "oko sedam" zemalja o "nadgledanju" Ormuskog moreuza koji Iran drži pod blokadom od početka rata s Izraelom i SAD.

On je dodao da očekuje da će Kina pomoći u obezbeđivanju Ormuskog moreuza i nagovestio da bi mogao da odloži predstojeći samit sa kineskim predsednikom Si Đinpingom ako Peking ne pristane da pomogne.

Iako nije naveo nijednu drugu zemlju kojoj se obratio, Tramp je pomenuo NATO, ali i druge zemlje za koje veruje da treba da "brane svoju teritoriju", poručivši prethodno da pod tom teritorijom misli na mesta sa kojih te države nabavljaju energente.

Tramp je upozorio da ako ne bude odgovora tih zemalja, to bi moglo biti "veoma loše za budućnost NATO", dodajući da su SAD bile "veoma slatke" prema svojim evropskim saveznicima.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su jutros u objavi na Telegramu da su započele nove "ograničene i ciljane kopnene operacije protiv ključnih uporišta Hezbolaha" u južnom Libanu.

BBC prenosi navode izraelske vojske da su vazdušni udari izvedeni "protiv brojnih terorističkih meta" u tom području pre ulaska trupa u južni Liban, a cilj operacije je bio "jačanje prednjeg odbrambenog područja" i "uništavanje terorističke infrastrukture" u regionu.

Predsednik SAD pojačava retoriku prema saveznicima kako bi pomogli Americi da ponovo otvori OrmuskI moreuz, ključni pomorski prolaz za transport nafte koji je Iran zatvorio.

On je pre nekoliko dana na mreži Truth Social napisao da se „nada“ da će saveznici pomoći, ali je večeras u avionu Air Force One upotrebio znatno oštriji ton.

– Zaista zahtevam da ove zemlje dođu i zaštite sopstvenu teritoriju – jer to jeste njihova teritorija. To je mesto odakle dobijaju energiju i trebalo bi da nam pomognu da ga zaštitimo – rekao je Tramp.

Tramp je ovu misiju nazvao „veoma malim poduhvatom“, navodeći da su iranske raketne i bespilotne sposobnosti „desetkovane“.

Predsednik je rekao da je kontaktirano „oko sedam zemalja“, ali je dodao da je prerano reći koje će se uključiti, kao i da ne želi da otkrije kakav je stav Kine.

– Imali smo neke pozitivne odgovore, ali ima i onih koji bi radije da se ne mešaju – dodao je.

Tramp se osvrnuo i na, kako je rekao, izostanak protesta protiv vlasti u Iranu.

Nakon prvih udara u ratu pozvao je Irance da ustanu protiv režima, ocenjujući da je to „šansa koja se ukazuje jednom u generaciji“ za promenu.

Međutim, novinarima je sinoć rekao da se to nije dogodilo jer su vlasti poručile građanima „da će biti upucani i ubijeni ako protestuju“.

– Demonstranti nemaju oružje… Mislim da im je veoma teško da protestuju. Potpuno to razumem – rekao je Tramp.

On je takođe tvrdio da je veštačka inteligencija korišćena za pravljenje snimka na kojem se navodno vidi „250.000“ ljudi na skupu podrške iranskom režimu.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da jutros presreće nove napade.

U objavi na mreži X navodi se:
„Protivvazdušna odbrana UAE trenutno reaguje na raketne napade i dolazeće dronove koji potiču iz Irana. Ministarstvo odbrane potvrđuje da su zvuci koji se čuju u različitim delovima zemlje posledica dejstva sistema protivvazdušne odbrane koji presreću balističke rakete, kao i borbenih aviona koji obaraju dronove i takozvanu lutajuću municiju.“

Letovi na glavnom aerodromu u Dubaiju obustavljeni su na nekoliko sati nakon što je dron pogodio rezervoar za gorivo u blizini aerodroma i izazvao požar.