"Trampove šale više ne prolaze" BBC detaljno analizirao govor predsednika Amerike: Sat i 12 minuta ruganja Evropi, ali je lopta sada na drugoj strani

Prema oceni BBC-ja, mnogi – od Brisela preko Berlina do Pariza – njegov su govor doživeli kao uvredljiv, bahat i netačan. Tramp je ponovo izneo tezu da Evropa ide pogrešnim putem, temu kojoj se često vraća, ali BBC ističe da ona poprima sasvim drugačiju težinu kada se izgovara na evropskom tlu, licem u lice s onima koje SAD naziva prijateljima i saveznicima.

U Evropi, navodi BBC u analizi, postoji veliko olakšanje zbog činjenice da je američki predsednik u Davosu isključio mogućnost korišćenja vojne sile za preuzimanje Grenlanda. Ali čak i ako se toga bude držao, temeljni problem ostaje: Tramp i dalje želi teritoriju za koju njegovi vlasnici poručuju da nije na prodaju.

Grenland ostaje otvorena rana

„Ono što je nakon ovog govora sasvim jasno jeste da predsednikova ambicija ostaje nepromenjena“, rekao je danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen novinarima u Kopenhagenu. Dodao je da su Trampove izjave o vojsci „same po sebi pozitivne“.

BBC u analizi navodi da su, hiljadama kilometara dalje od Davosa, u Nuuku, glavnom gradu Grenlanda, tamošnje vlasti predstavile novu brošuru sa uputstvima stanovnicima o tome šta učiniti u slučaju „krize“ na toj teritoriji.

Ministar zadužen za samodovoljnost Peter Borg rekao je da je dokument „polisa osiguranja“, uz napomenu da grenlandska vlada ne očekuje da će ga morati koristiti.

Evropske nade brzo su splasnule

BBC u svojoj analizi piše da je svaka nada u Evropi da bi Tramp mogao ublažiti ovu transatlantsku krizu nestala onog trenutka kada je počeo da iznosi svoj beskompromisni argument za preuzimanje ostrva.

Ignorisao je evropsko insistiranje da je Grenland suverena teritorija povezana sa Evropskom unijom i njegovo preuzimanje prikazao kao razumnu transakciju, pozivajući se na decenije američke vojne podrške Evropi.

Tramp je pritom ustvrdio da je SAD pogrešio kada je Grenland „vratio“ nakon Drugog svetskog rata. Grenland, podseća BBC, nikada nije bio deo Sjedinjenih Država. Američki predsednik potom se vratio svojoj uobičajenoj tvrdnji da evropske članice NATO-a nisu učinile ništa za SAD.

Posebno je napao Dansku, prisećajući se kako je 1940. godine „pala pred Nemačkom nakon samo šest sati borbi i bila potpuno nesposobna da odbrani sebe ili Grenland“.

Selektivna istorija i iscrpljeno strpljenje

BBC u analizi upozorava da Trampova lekcija iz vojne istorije pritom prećutkuje činjenicu da je Danska bila ključni saveznik SAD-a u Avganistanu i da je platila visoku cenu. Danska je izgubila 44 vojnika, proporcionalno više nego bilo koji drugi saveznik osim SAD-a, a njeni su vojnici ginuli i uz američke snage u Iraku.

Brojne druge članice NATO-a takođe su podržale SAD nakon napada 11. septembra 2001, podseća BBC. Najviše podbadanja Tramp je, prema BBC-jevoj analizi, uputio francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

Rugao se njegovom pojavljivanju sa sunčanim naočarima – koje je Makron nosio zbog problema s okom – kao i njegovom „tvrdom“ nastupu za govornicom. Tramp je pritom rekao da mu se Makron dopada, pa odmah dodao: „Teško je poverovati, zar ne?“

Ali, zaključuje BBC, ta šala više ne prolazi.

Evropa pred izborom

Evropski lideri godinu dana pokušavali su da laskaju, impresioniraju i umire američkog predsednika, a zauzvrat su dobili ono što sada doživljavaju kao najveću pretnju do sada, navodi se u BBC-jevoj analizi.

Evropska unija sastaje se u četvrtak u Briselu na vanrednom samitu, a vodeći političari posežu za najtvrđim rečnikom do sada u odgovoru na američku politiku.

Kako piše BBC, lopta je sada na evropskoj strani: hoće li aktivirati evropsku „trgovinsku bazuku“? Na početku svog govora, koji je trajao sat i 12 minuta, Tramp se pohvalio da su kod kuće „ljudi veoma zadovoljni sa mnom“.

Ali nakon ove nove epizode, zaključuje BBC u svojoj analizi, taj je osećaj znatno teže pronaći u Evropi za koju predsednik tvrdi da je toliko voli.