Unuka kraljice Viktorije i članica dinastije Romanov: Princeza koja je postala monahinja i dobila naziv "živa svetiteljka" - Na kraju stradala od komunista
Rođena kao princeza Elizabet od Hesena i Rajne, unuka britanske kraljice Viktorije, a sestra ruske carice Aleksandre Fjodorovne, ova žena mogla je imati sve – moć, slavu, bogatstvo i lagodan život. Umesto toga, odabrala je put vere, milosrđa i – mučeništva.
Jelisaveta Fjodorovna (1864–1918), rođena u protestantskoj porodici, pređala je u pravoslavlje nakon što se udala za velikog kneza Sergeja Romanova, brata cara Aleksandra III i strica cara Nikolaja II. Njena odluka da primi pravoslavlje nije bila formalnost – već duboka lična i duhovna promena.
Kada joj je muž ubijen u atentatu 1905. godine, Jelisaveta je uradila nešto nezamislivo: oprostila je ubici i posetila ga u zatvoru. Nedugo zatim, napustila je carski dvor, prodala sve što je imala i osnovala Marfo-Marijinski manastir u Moskvi, posvetivši se brizi o siromašnima, bolesnima i napuštenima.
Nosila je skromnu monašku odeću, sama čistila rane bolesnima i hranila gladne. Postala je igumanija i duhovna majka mnogima. U narodu je bila poznata kao "živa svetiteljka".
Ali njena vera bila je stavljena na najveći mogući ispit tokom boljševičke revolucije.
Nakon pada carske porodice, i ona je uhapšena i deportovana u Sibir. U noći između 17. i 18. jula 1918. godine, bačena je živa u rudarsko okno zajedno sa još nekoliko članova Romanovih. Iako teško povređena od pada, danima se čulo kako iz dubine molitveno peva.
Njeno telo, netruležno, kasnije su belogardejci izvadili i preneli u Jerusalim, gde i danas počiva u ruskom manastiru Svete Marije Magdalene na Maslinskoj gori.
Srpska i Ruska pravoslavna crkva je poštuju kao prepodobnomučenicu, a njen dan obeležava se 18. jula po novom kalendaru.
