STRAVIČNO UPOZORENJE NAUČNIKA: Našoj planeti preti "fosfogedon" - doći će do nestašice hrane
Globalni značaj ovog elementa je u njegovoj upotrebi.
Našoj planeti preti "fosfogedon", upozoravaju naučnici, izražavajući bojazan da bi zloupotreba fosfora mogla da rezultira nestašicom fosfatnih đubriva koja bi poremetila proizvodnju hrane na globalnom nivou.
Preterana upotreba fosfora iscrpljuje zalihe koje su ključne za globalnu proizvodnju hrane, pridonoseći na taj način klimatskoj krizi, prenosi Guardian.
UZBUNA! Ruska garda na nogama, izvršen upad u dobro čuvani objekat!
AZIJA NA IVICI RATA: Vojske SAD i Južne Koreje u pripravnosti, Kim Džong Un lansirao još RAKETA!
HOROR SCENA! Kamionet gazio ljude na trotoaru, ima mrtvih, među povređenima i dete! (VIDEO)
Preterana upotreba fosfora povećava oslobađanje metana širom planete
Proces ispiranja fosfatnih đubriva s polja zajedno s otpadnim vodama, koje se zatim ulivaju u reke, jezera i mora, rezultira rasprostranjenim cvetanjem algi i stvaranjem vodenih mrtvih zona koje ugrožavaju riblji fond, upozorili su naučnici.
Dodatno, preterana upotreba ovog elementa povećava oslobađanje metana širom planete, istovremeno utičući na pojačano globalno zagrevanje i na sve veću klimatsku krizu koju uzrokuje emisija gasova staklene bašte.
- Dosegnuli smo kritičnu tačku. Možda bismo i uspeli da se vratimo na staro, ali sada se zaista moramo pribrati i na puno mudriji način početi da koristimo fosfor. Ne napravimo li to, suočićemo se s katastrofom koju smo nazvali "fosfogedonom" - rekao je profesor Fil Hajgart sa Univerziteta Lankaster.
"Na Zemlji nema života bez fosfora"
Fosfor je 1669. otkrio nemački naučnik Henig Brandt, koji ga je izolovao iz urina. Pokazalo se da je neophodan za život. Kosti i zubi većinom su izgrađeni od minerala kalcijum fosfata, spoja dobijenog iz njega, a ovaj element je prisutan u našem DNK i u staničnim membranama.
- Jednostavno rečeno, na Zemlji nema života bez fosfora - pojasnila je profesorka Peni Džons sa Univerziteta Bristol.
Fosfor pomaže rastu useva
Globalni značaj ovog elementa je u njegovoj upotrebi - fosfor pomaže rastu useva. Svake godine se u svetu proda oko 50 miliona tona fosfatnog đubriva. Ta količina igra ključnu ulogu u prehrani osam milijardi stanovnika naše planete. Ali, veća nalazišta fosfora nalaze se u samo nekoliko zemalja: najvećim količinama raspolažu Maroko i zapadna Sahara, Kina je drugo najveće nalazište, a Alžir treće.
Sve veći pritisak na nalazišta izaziva strah stručnjaka da bi se svet već za nekoliko godina mogao suočiti sa smanjenjem zaliha fosfora, ostavljajući mnoge nacije da se bore za njegovu nabavku kako bi prehranile stanovništvo. Ovakva predviđanja zabrinjavaju brojne analitičare, koji se boje da bi nekoliko kartela uskoro moglo kontrolisati većinu svetskih zaliha, ostavljajući zapad vrlo ranjivim na skok cena.
Rezultat bi bio sličan naftnoj krizi iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Rasipanje u korišćenju fosfata na poljima
Analitičari kažu da se rasipnički ponašamo pri korištenju fosfata na poljima. Đubrivo koje se s njih ispire, kao i ispuštanje otpadnih voda bogatih fosforom, rezultiraju zagađenjem vode u velikim razmerama i utiču na štetno cvetanje algi.
Ovim su problemom pogođena i neka od najvećih slatkovodnih područja sveta, među kojima su Bajkalsko jezero u Rusiji, Viktorijino jezero u Africi i severnoameričko Jezero Eri. Cvetanje u Eriju poslednjih je godina rezultiralo potpunim zagađenjem pitke vode.
Jednako kao na kopnu, fosfati pomažu i rastu vodenih biljaka, ali njihov rast guši cvetanje algi pa se na tim područjima formiraju vodene mrtve zone.
"Razlog za zabrinutost"
A takve krize dovode do dodatnih ekoloških problema. "Klimatske promene znače da će biti još više cvetanja algi po jedinici onečišćenja fosfatima zbog toplijih vremenskih uslova", rekao je prof. Brajan Spirs iz britanskog Centra za ekologiju i hidrologiju.
- Problem je u tome što kad ta alga umre, ona se može raspasti i početi da proizvodi metan. Dakle, porast cvetanja značiće da će se u atmosferu upumpavati više metana, a metan je 80 puta snažniji od ugljen dioksida kada je posredi zagrevanje atmosfere. To je razlog za istinsku zabrinutost - upozorio je Spirs.