(VIDEO) Iran uoči pregovora izveo vojne vežbe i upozorio na ''teške posledice'': Amerika steže obruč naoružanja na Bliskom istoku - ko bi preuzeo vlast u slučaju promene?
SAD su pojačale vojno prisustvo na Bliskom istoku uoči pregovora sa Iranom u Ženevi, uz poruku da su spremne i na vojnu opciju ako diplomatija ne uspe.
Američka vojska poslednjih dana značajno je pojačala prisustvo vazdušnih i pomorskih snaga na Bliskom istoku uoči planiranih razgovora sa Iranom u Ženevi. Prema navodima više izvora za CNN, raspoređivanje snaga ima dvostruku svrhu – da izvrši pritisak na Teheran, ali i da obezbedi opcije za eventualne vojne udare ukoliko pregovori o iranskom nuklearnom programu propadnu.
Američke vazduhoplovne snage stacionirane u Ujedinjenom Kraljevstvu, uključujući tankere za dopunu goriva i borbene avione, premeštaju se bliže Bliskom istoku. Istovremeno, SAD dodatno raspoređuju sisteme protivvazdušne odbrane u regionu. Nekim jedinicama kojima je uskoro trebalo da istekne mandat produžen je boravak u zoni operacija. Podaci o praćenju letova pokazuju da su desetine transportnih aviona poslednjih nedelja prebacivale opremu u Jordan, Bahrein i Saudijsku Arabiju, dok je više od 250 američkih teretnih letova registrovano u regionu.
Satelitski snimci pokazuju da je 12 borbenih aviona F-15 raspoređeno u vazdušnoj bazi u Jordanu, dok su pojedini borbeni avioni dobili dozvolu za ulazak u jordanski vazdušni prostor. U međuvremenu, udarna grupa nosača aviona USS ''Abraham Lincoln'' već se nalazi u regionu, a nosač ''Gerald Ford'' je na putu ka tom području.
Predsednik Donald Tramp poslednjih nedelja otvoreno govori o mogućnosti vojne akcije protiv Irana. Sada potencijalnu intervenciju povezuje sa odbijanjem Teherana da prekine obogaćivanje uranijuma. Ipak, ističe da preferira diplomatsko rešenje, uz poruku da bi neuspeh pregovora bio ''loš dan za Iran''.
Administracija, međutim, prema tvrdnjama izvora, nema jasan plan o tome ko bi preuzeo vlast u slučaju promene režima. Državni sekretar Marko Rubio nedavno je priznao da ''niko ne zna'' ko bi mogao da zameni vrhovnog vođu Alija Hamneija. Za razliku od situacije u Venezueli, američke službe nemaju jasan uvid u odnose moći unutar Irana.
U Vašingtonu se razmatraju različite opcije, uključujući moguće zajedničke operacije sa Izraelom, slične prošlogodišnjoj akciji protiv iranskih nuklearnih ciljeva. Potencijalne mete mogle bi da budu objekti Revolucionarne garde i druga vojna infrastruktura, ne samo nuklearna postrojenja.
Regionalni saveznici, posebno arapske države Persijskog zaliva, zabrinuti su da bi vojna intervencija destabilizovala širi region i zalažu se za nastavak diplomatije. Izrael, prema navodima izvora, jedini otvoreno podržava oštriji pristup.
Iran je uoči pregovora održao nove vojne vežbe, rasporedivši dronove i snage na spornim ostrvima u Persijskom zalivu. Iranski vojni vrh poručio je da bi svaki napad naišao na snažan odgovor i upozorio da bi ulazak u sukob doneo ''teške posledice''.
Iako su početne pozicije obe strane oštre, izvori napominju da pregovori uvek ostavljaju prostor za promenu stavova. U ranijim rundama razgovora razmatrani su i potencijalni ekonomski sporazumi, uključujući saradnju u oblasti energetike i prirodnih resursa, što bi moglo ponovo biti tema u Ženevi.
