Vlasti više ne mogu da kriju napade velike bele ajkule na ljude: Popularna plaža zatvorena, dronovima love predatora

Velika bela ajkula viđena je kod čuvene plaže Bondaj u Sidneju, zbog čega su plivači i surferi satima morali da ostanu van vode. Slučaj je ponovo otvorio burnu raspravu o tome da li se na popularnim plažama dovoljno štite kupači ili su vlasti previše oprezne kada je reč o kontroli ajkula.

U autorskoj kolumni za britanski Telegraf, australijski surf novinar Fred Pol piše da broj susreta sa ajkulama u Australiji raste i tvrdi da je razlog za to dugogodišnja zaštita velikih belih ajkula, uvedena na nacionalnom nivou još 2000. godine.

Ajkula zatvorila jednu od najpoznatijih plaža

Bondaj je jedna od najpoznatijih plaža u Australiji, ali je pojava velike bele ajkule naterala kupače da ostanu na obali. Pol navodi da su se i lokalci, uprkos lepom vremenu i dobrim talasima za surfovanje, radije šetali pored mora nego ulazili u vodu.

Prema njegovim tvrdnjama, australijske plaže poslednjih godina sve češće imaju problem sa ajkulama, posebno nakon što su velike bele ajkule stavljene pod zaštitu, a pojedine ribarske prakse kasnije ograničene ili ukinute.

Autor tvrdi da napadi postaju sve češći

U kolumni se navodi da su ajkule u poslednjih 26 godina u Australiji usmrtile oko 60 ljudi, dok je više stotina osoba povređeno. Deo tih povreda, prema autoru, bio je ozbiljan i podrazumevao je teške posledice.

Pol tvrdi da se stopa napada ubrzava i upozorava da bi Australija mogla da se suoči sa novim smrtnim slučajevima ukoliko se ne promeni pristup zaštiti plaža.

Rasprava oko zaštite velikih belih ajkula

Autor podseća da su morski biolozi krajem devedesetih upozoravali da je populacija velikih belih ajkula u padu. Danas, međutim, deo stručnjaka ističe da ne postoje dovoljno jasni naučni podaci o tačnom trendu njihove brojnosti.

U tekstu se citira Daril Mekfi sa Univerziteta Bond, koji je rekao da zapravo ne postoji precizna naučna evidencija o trendu promene brojnosti velike bele ajkule.

Pol smatra da je takav stav problematičan, jer, kako piše, iskusni ribari sve češće prijavljuju da viđaju više ajkula nego ranije, dok naučna zajednica ne želi da prihvati mogućnost da se broj ovih predatora značajno povećao.

Vlasti između bezbednosti kupača i zaštite prirode

Poseban deo kolumne posvećen je političarima, za koje autor tvrdi da se plaše da otvoreno pokrenu pitanje smanjenja zaštite velikih belih ajkula. On navodi i razgovor sa jednom političarkom koja mu je, prema njegovim rečima, rekla da bi takva odluka mogla da ima ozbiljne posledice na izborima.

Pol piše da je u Australiji snažan deo javnosti koji smatra da ljudsko mešanje u prirodu treba svesti na minimum. Zbog toga, kako tvrdi, svaka ideja o ubijanju ajkula radi zaštite kupača nailazi na veliki otpor ekoloških organizacija.

Tehnologija kao novo rešenje

Poslednjih godina vlasti pokušavaju da pronađu načine da zaštite ljude bez ubijanja ajkula. U upotrebi su ili se testiraju sonar oznake, uređaji za praćenje, dronovi sa veštačkom inteligencijom i električni sistemi za odvraćanje ajkula.

Ipak, autor tvrdi da su mnoge od tih metoda skupe i da nisu dale očekivane rezultate. Kao najefikasnije rešenje navodi mreže i udice koje se decenijama koriste na pojedinim plažama u Sidneju i Kvinslendu, ali priznaje da one često stradaju i druge morske životinje, uključujući delfine.

Ekolozi traže ukidanje smrtonosnih metoda

Ekološke organizacije godinama traže da se ukinu metode koje ubijaju ajkule, jer, pored predatora, stradaju i druge vrste. Međutim, Pol tvrdi da je rast broja napada zaustavio političku podršku takvim zahtevima.

Njegov stav je da se Australija mora vratiti principu da je bezbednost ljudi na plažama prioritet. Prema njemu, kupači ne bi smeli da strahuju svaki put kada uđu u more, naročito u zemlji u kojoj su plaže važan deo svakodnevnog života.

Upozorenje za turiste i kupače

Iako napadi ajkula nisu svakodnevna pojava, stručnjaci i spasioci redovno upozoravaju kupače da ne ignorišu znakove upozorenja, da ne ulaze u vodu kada je plaža zatvorena i da poštuju instrukcije lokalnih službi.

Ovaj slučaj sa Bondaja pokazuje koliko brzo popularna plaža može da bude zatvorena kada se velika ajkula približi obali. Rasprava o tome kako istovremeno zaštititi ljude i očuvati morski svet tek će se nastaviti.

Napomena: Tekst je zasnovan na autorskoj kolumni Freda Pola objavljenoj u britanskom Telegrafu. Pojedine tvrdnje predstavljaju stav autora kolumne, a ne nužno naučni konsenzus o populaciji velikih belih ajkula.