FRUŠKOGORSKI KORIDOR - PUT ZA BUDUĆNOST: Radovi u punom jeku, evo kada će biti spreman za upotrebu (VIDEO)
Ovaj put od skoro 50 kilometara imaće četiri trake i ograničenja brzine između 50 i 100 kilometara na čas.
Izgradnja Fruškogorskog koridora, započeta u maju prošle godine, trenutno je u punom jeku, dok je kraj radova planiran za mart 2024. godine.
MOĆNI KINESKI DRONOVI CH-92A I CH-95 ČUVAĆE SRBIJU: Odlični su izviđači, a evo u čemu su NAJBOLJI (VIDEO)
MILOŠ VUČEVIĆ OTKRIO: "Obećao sam mlađem sinu, koji nikad nije putovao vozom, da ćemo otići zajedno do Beograda"
ODLUKA GRADONAČELNIKA VUČEVIĆA OBRADOVALA MAĐARE: Obnova kulturnog centra "Petefi Šandor" finansiraće se iz budžeta, ulaže se 63 miliona
Celokupan Fruškogorski koridor obuhvata 47,7 kilometara puta, a najznačajniji deo ovog projekta je tunel kroz Frušku goru.
U pitanju je budući najduži tunel u čitavoj Srbiji, a njegova dužina iznosiće 3,5 kilometara.
Koliko će ovaj koridor uštedeti vremena onima koji ga koriste?
Ovaj put od skoro 50 kilometara imaće četiri trake i ograničenja brzine između 50 i 100 kilometara na čas.
To znači da će put do Rume, Šapca, Loznice ili granice sa Hrvatskom (EU) ili BiH, biti skoro prepolovljen pa tako i vreme koje je za njega potrebno.
Do aerodroma "Nikola Tesla" Novosađani će, prema projekciji, moći da stignu za manje od pola sata.
U praksi, svako putovanje ka jugu, započeto severno od Fruške gore, biće drastično kraće i jednostavnije.
Da li Fruškogorski koridor ima ekološkog uticaja na okolinu u kojoj će se nalaziti?
Manja kilometraža i kraći boravak automobila na deonici znači i znatno manja emisija štetnih gasova. Takođe, bez uzbrdica kroz Nacionalni park vozila će, naročito ona teretna, bez naprezanja savladavati ovu prepreku, što dodatno smanjuje potrošnju, a samim tim i proizvodnju štetnih materija.
Iriški venac ostaće tu gde jeste, ali smanjenje njegove upotrebe biće veoma značajno za fruškogorsko zelenilo koje ga okružuje.
Planirano je formiranje zaštitnih pojaseva zelenila pored saobraćajnice, kao i uspostavljanje kontinuirane kontrole parametara životne sredine (vazduha, vode, zemljišta, buke i nejonizujućeg zračenja) od strane ovlašćenih organizacija.
