Skip to main content
Olga Petrov

Olga Petrov je streljana sa nepune 22 godine: Dok su je mučili, krvlju je napisala PONOSNO UMIREM ZA KPJ

Foto: Wikipedia
Učiteljica i narodni heroj Jugoslavije

Jedna od najzaslužnijih Pančevaca jeste svakako Olga Petrov, koja je, zajedno sa svojim suprugom dala život za slobodu. 

Olga Petrov je rođena 1. decembra 1921. godine u selu Barandi, kod Pančeva. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu školu je završila u rodnom mestu, a potom je upisala gimnaziju u Petrovgradu. Posle prvog razreda gimnazije prešla je u Učiteljsku školu u Vršcu, koju je završila juna 1940. godine.

Crnjanskog sa Pančevom povezuje neraskidiva veza: Voleo je fudbal, a evo šta je pisao Andriću

Isidora Sekulić je prva žena član SANU: Govorila je da srećna nije bila, evo šta je obeležilo njen život u Pančevu

Ubrzo se uključila u omladinski revolucionarni pokret. Za vreme školovanja, zbog lošeg materijalnog stanja, davala je časove slabijim učenicima. U školi se ovezala sa članovima SKOJ-a i KPJ, a 1938. godine je primljena u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije(SKOJ) i do kraja školovanja je bila jedan od rukovodilaca ove organizacije u školi.

Juna 1940. godine, bila je uhapšena, kada je policija u dvorištu njene kuće pronašla kofer, sa ilegalnim partijskim materijalom. Bilo je to u vreme pred sam kraj njenog školovanja, i policijski islednici su je ucenjivali da ako ne prizna da je kofer njen, neće moći da diplomira. I pored straha od zabrane diplomiranja, Olga je pred islednicima poricala bilo kakvu vezu sa koferom. Na inicijativu grupe profesora, puštena je da se brani sa slobode.

Posle završene mature, na sudskom procesu je bila oslobođena, zbog nedostatka dokaza. Ubrzo potom bila je ponovo uhapšena, zajedno sa grupom komunista, koji su bili osumnjičeni da su rasturali ilegalne partijske letke, ali je ponovo zbog nedostatka dokaza bila puštena. Posle ovih nemilih događaja, Olgina majka Leposava i sestra su se preselile u Pančevo.

U Olginu čast osnovne škole u beogradskom prigradskom naselju Padinska Skela, u Vršcu i u selu Banatski Brestovac nose njeno ime.

Posle diplomiranja, svoje prvo učiteljsko mesto dobila je u rodnoj Barandi, gde se udala za Borislava Bracu Petrova. Iste godine primljena je i u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Zajedno sa suprugom radila je u partijskoj tehnici i kod sebe imala sav partijski propagandni i teorijski materijal. Aktivno je radila i u Pančevu, gde je bila član Mesnog komiteta SKOJ-a.

U jesen 1940. godine, uhapšena je zajedno s grupom komunista, posle povratka sa jednog ilegalnog sastanka u Novom Sadu. Tada se prvu put susrela sa zloglasnim islednikom novosadske policije Jurajem Špilerom. Iako je bila mučena, islednicima nije rekla ni reči. Nekoliko dana pred početak rata, 17. marta 1941. godine puštena je zajedno sa ostalim zatvorenicima.

Oktobra 1941. godine policija je opkolila kuću, u Crepaji, gde je održavan satanak, na kojem se nalazila i Olga. Videći da se ne mogu izvući, ilegalci su prihvatili borbu. Olga je tada,iako ranjena,ipak uspela da se izvuče i pobegne. Sklonila se u, rodno selo, Barandu, kod jednog poznanika. Olgin poznanik, polakomivši se na nagradu od 25.000 dinara, prijavio ju je policiji. Islednici pančevačke policije najpre nisu znali koga imaju u rukama, pošto je Olga ćutala, ali su slutili da je ona značajna ličnost Narodnooslobodilačkog pokreta u južnom Banatu. Zbog toga je prebačena u Bečkerek, gde je se po drugi put susrela sa zloglasnim Jurajem Špilerom, sada šefom gradske policije.

Jovan Jovanović Zmaj je svoju tragediju utkao u stihove: Znate li kako je nastala zbirka pesama Đulići uveoci?

U istražnom zatvoru provela je šest meseci, podvrgnuta strašnom mučenju - vešali su je za kosu, pekli meso na nogama, povređivali stare rane i dr. U svojoj ćeliiji, u istražnom zatvoru, svojom krvlju je napisala na zidu — Ponosno umirem za KPJ. Na zahtev Gestapoa, prebačena je u Beograd, u Banjički logor. Streljana je 9. maja 1942. godine u Jajincima. Olgin suprug Braca Petrov, je takođe poginuo tokom Narodnooslobodilačkog rata, kada je marta 1942. godine bio opkoljen u jednoj kući na periferiji Pančeva.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašena je za narodnog heroja.

Pročitajte i:

Vremenska prognoza
Clear sky
19 Beograd