Uz njene metode i lekcije fizika je đacima postala "in" i "kul": Marina je profesorka koja stvara bolju budućnost Srbije (VIDEO)
Ipak, učenici profesorke Marine Dorocki iz Novog Sada, zasigurno se ne bi složili da je fizika “dosadna, smor, naporna”.
Profesorka Marina Dorocki dobila je nagrafu za najboljeg edukatora u Srbiji, a fiziku je učinila jednim od najzanimljivijih predmeta u školi.
-Nagrada najedukatora Srbije predstavlja jedinstveno priznanje kojim se pridaje značaj radu nastavnika. Kako naše Ministarstvo prosvete ne pravi razliku između vrednih i onih manje vrednih prosvetnih radnika, izuzetno mi je drago da ovakav vid nagrade postoji u našoj državi. Ipak, za mene je i dalje najveća nagrada kada mi se jave bivši učenici sa vešću da su bez problema "iz prve" položili fiziku na fakultetu. Smatram da se u naše školstvo mora uvesti sistematizacija radnika po pitanju primanja kao i kontrola rada zaposlenih. U suprotnom najbolji nastavnici će neminovno otići prvo iz prosvete, a zatim i iz države - kaže profesorka Dorocki.
MAGIJA I LEPOTA VIOLINE: Florijanu je ljubav prema muzici donela najlepše stvari (VIDEO)
Živi život u kom nema dublova: Dragoslav Bokan zbog ljubavi došao u Novi Sad, a otkriva i za čime još uvek traga! (VIDEO)
Digitalno stvaralaštvo koje obuzima svet: Dušan Jovović svojim multimedijalnim čarolijama stvara novu budućnost umetnosti
Profesorka Marina ove godine izabrana je za jednog od 47 fizičara iz 37 zemalja, za internacionalnu obuku nastavnika fizike u najvećoj laboratoriji na planeti CERN-u.
- Odlazak u CERN i sticanje poznanstva iz celog sveta proširio mi je vidike i uvidela sam koliko se nastavnička profesija ceni u visokoj nauci. Svaki taj naučnik, opredelio se za specifičnu oblast istraživanja, zahvaljujući motivaciji koju mu je nekada davno pružio upravo nastavnik. U svetu se to zna, ceni i poštuje, te CERN-u ne predstavlja problem da svake godine finansira put, smeštaj i hranu svim vrednim nastavnicima koji ispune zadate kriterijume - ističe Marina.
Marina je postavila cilj da iz učionice i đaci i ona treba da izađu nasmejani i zadovoljni, ali nažalost nije takav slučaj sa svim prosvetnim radnicima. Ipak, nadu ne gubi da će se stvari kako u državi, tako i u samom školskom sistemu popraviti, a upravo ona je napravila važan korak ka boljoj budućnosti srpskih đaka.
- Najlakše je držati se one stare srpske poslovice: "Ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja malo mogu da radim." Nažalost veliki broj zaposlenih u državnim institucijama sve više razmišlja tako, jer ih prosto sistem primorava na takvo ponašanje. Međutim, u prosveti i dalje postoje ljudi kojima je glavni cilj da iz učionice izađu srećni i zadovoljni, baš kao i njihovi učenici. To se postiže jedino ulaganjem ogromne energije prilikom pripreme za čas, ali se ta energija isto tako i vrati, u trenucima kada vidite da je učenik nešto novo naučio, napravio i uradio baš na vašem času - kaže Marina i dodaje:
-Rad sa decom vidim kao najveću prednost ovog posla. Naša deca su mnogo kreativna i inteligentna, takva nam je valjda genetika nacije (Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mileva Marić Ajnštajn, Milutin Milanković...promeniše svet svojom kreativnošću). Radeći od mašinske škole, preko smera kuvara pa do gimnazijskih đaka, sva su deca imala svoje svetle tačke, a na nastavniku je da upravo ta svetla pronađe, probudi i neguje. Recept je jednostavan, na času treba da bude zabavno i deci i meni, učenje tada dolazi samo od sebe, a sa takvog časa svi izlazimo zadovoljni i srećni - kaže profesorka fizike Marina Dorocki, a đaci bi zasigurno dodali uz tituli u reč “omiljena”.
Na svojim časovima razvija želju kod đaka da im fizika bude razonoda, a ne “naučna muka”. Zajedno izvode eksperimente, projekte, a iz svega toga svaki učenik izlazi mnogo bogatiji. Uči ih da svoje znanje primenjuju, a ne da im predmet bude samo puko učenje.
-Živimo u godinama najveće tehnološke revolucije, a sistem obrazovanja se nije mnogo promenio. To ne valja i ljudi u svetu menjaju obrazovni sistem iz korena, trudeći se da pripreme učenike na novo doba. Naši sadašnji učenici treba da se obrazuju za radna mesta koja još uvek ni ne postoje i to je jako težak zadatak. Ono što je sigurno da će svakom zaposlenom u 2030. godini biti potrebno sledeće: kreativnost, kooperativnost, empatija, logično zaključivanje, naučna pismenost i pre svega funkcionalna pismenost. To su kompetencije kojima bi svaki nastavnik trebalo da teži, bez obzira na predmet koji predaje. Na primer, kada učimo centripetalnu silu, učenike ću upoznati sa postojanjem senzora pokreta, brzine, osvetljenja, položaja koje svako od njih ima u svom mobilnom telefonu. Zatim, kao ambasador Phyphox aplikacije, koju su napravili nemački naučnici, a ja je prilagodila na srpski jezik, pokazaću im kako pomoću mobilnog telefona da izmere zavisnost centripetalnog ubrzanja od ugaone frekvencije. Učenici bi u grupama radili projekat, sami osmišljavajući na koji način i sa kojim materijalima da izvrše eksperiment. Na kraju, pisali bi izveštaj u Wordu i grafik u Excelu, gde razvijaju informatičku pismenost, te bi mi projekat poslali na e-mejl. To bi bio jedan standardni primer redovnog projekta. Postoji i niz drugih načina kako napraviti fiziku zanimljivom, npr. pomoću sistematizacije gradiva sa mapama uma ili rečima pravljenjem hidraulične mašine od jednostavnih materijala ili radom u virtualnim laboratorijama kao što su PhET simulacije - objašnjava profesorka Dorocki.
Proferoska Marina u potpunosti opravdava svoju titulu najboljeg edukatora, a učenici to i potvrđuju svojim entuzijazmom koji pokazuju ka svakom novom projektu koji profesorka predloži.
-Učenici uvek sa nestrpljenjem čekaju novi projekat i izuzetno su zahvalni kada im se da da nešto naprave svojim rukama. Dopada im se i sistem ispitivanja preko Socrative aplikacije, iako je zapravo za njih zahtevniji jer nema mogućnost prepisivanja, izuzetno cene unapređenje i primenu IKT-a u nastavi. Roditelji dele mišljenje sa svojom decom i voleli bi kada bi takav način rada postao praksa u školama - kaže Marina.
U Srbiji postoji veliki broj kvalitetnih profesora koji svojim umećem kreiraju budućnost srpske omladine i njihovog daljeg života. Marina je odličan primer svim kolegama na koji način se treba ophoditi prema đacima, kako svoj poziv pretvoriti u zadovoljstvo i sredstvo za preporod društva.
-Imam dosta kolega i koleginica koji već izlaze iz okvira standardne nastave i to rade sjajno. Oni koji se još uvek ne usuđuju da načine taj korak, poručila bih da se ne boje, već da se prepuste istraživanju zajedno sa učenicima i postanu sretniji. Svakako, verujem da bi se broj takvih nastavnika značajno povećao kada bi se taj rad i vrednovao. Trenutno se pripremam za najnoviji projekat robotske sekcije čiji sam osnivač, za put u Nemačku, gde će 10 naših učenika sarađivati sa 10 učenika iz nemačke gimnazije, kreirajući razne projekte sa Calliope mikrokontrolerom - navodi profesorka budućnosti Marina Dorocki.