Uspon "Jugoslavije" u prenosu uživo: Zejna se 'vaznela na nebesa', a jedan detalj sve ostavio u čudu

Počeo je festival "Pesma za Evroviziju", čiji će pobednik predstavljati Srbiju na ovogodišnjoj "Pesmi Evrovizije" u Beču. 

Večeras se održava prvo polufinale, bira se prvih sedmoro finalista, a direktan prenos možete pratiti na RTS 1, RTS Svet i RTS Planeti. 

U prvom polufinalu takmičenja "Pesma za Evroviziju" nastupiće 12 takmičara, a najboljih sedam plasiraće se u finale koje se održava u subotu, 28. februara.

Između snova i istorijske prolaznosti

Zena Murkić nastupa pod rednim brojem 10, a scenski nastup za pesmu "Jugoslavija" izazvaće buru, kao što je već i sama numera, nema sumnje.

U vrhuncu nastupa, Zejna se uzdiže iznad bine kao mitska figura, lebdeći u dugoj, lepršavoj haljini dok snažni snopovi svetla i vizuelni efekti stvaraju utisak da zaista odlazi "na nebo". 

Taj trenutak donosi snažan emotivni naboj pesmi "Jugoslavija".

Simbolično, njen uzlet ka nebu i lebdenje iznad scene deluju kao metafora sudbine Jugoslavije – snažan, uzvišen ideal koji je zasijao punim sjajem, ali je ostao da lebdi u prostoru između nostalgije, snova i istorijske prolaznosti.  

Reakcije na društvenim mrežama: optužbe za "politizaciju" 

Ubrzo nakon objave, pesma je privukla veliku pažnju; ne samo muzički, već i zbog samog naslova. 

Najglasniji talas kritika pokrenuo je profil "Eurovision Kosovo" na mreži Iks, tvrdeći da pesma nosi političku poruku i da "glorifikuje Jugoslaviju", uz pominjanje mogućih posledica po evrovizijska pravila. O toj objavi i raspravi iz regiona izvestili su i regionalni mediji, uključujući hrvatski Index.hr, koji navodi da su reakcije podeljene i da se Zejna našla "u središtu rasprava" upravo zbog naslova i teksta pesme. 

Šta je Zejna rekla: "Nema nikakvih političkih konotacija" 

Zejna je na prozivke odgovorila i istakla da je poruka jasna i da "nema nikakvih političkih konotacija", te naglasila da pesma govori o jedinstvu, nadi i ljudima, uz rečenicu: 

- Geografski gledano, Jugoslavija simbolizuje jedan narod i jednu svest. 

Za "Telegraf" je poručila da ne želi da komentariše "političke stvari", da "iza profila može da stoji bilo ko", i da želi da pesma "sama dođe do srca publike". 

Za "Danas" je dodatno sažela: "Jugoslavija je metafora i Jugoslavija je san" i da pesma govori o ljubavi, ljudima, jedinstvu i nadi. 

Na svom Fejsbuk profilu objavila je poruku da je "Jugoslavija pesma o miru, ljubavi, jedinstvu i jednoj rasi – ljudskoj". 

Tumačenje pesme "Jugoslavija" na osnovu stihova 

U tekstu Zejnine pesme, Jugoslavija nije država kao politički program, već metafora za odnos i za ideal zajedništva. 

"Jugoslavija smo ti i ja" postavlja ključ: pojam se spušta sa geografije na intimni plan. 

Jugoslavija postaje ime za dvoje - za zajednicu koja se gradi uprkos "razoru i tišini". 

U refrenu se nižu parovi suprotnosti ("razor/tišina", "svetlost/silina", "zlato/srebro"). To je tipičan poetski mehanizam za poruku: u jednoj vezi (ili zajednici) koegzistiraju lom i snaga, mrak i izlaz. 

Motivi "dodir ugasiće mrak" i "srce u ledu" čitaju se kao priča o zaleđenoj bliskosti koja se otapa poverenjem i nežnošću; "nebo" i "znak" su prizivanje višeg smisla, potvrde da je pomirenje moguće. 

Engleski deo ("Don’t destroy, unite") funkcioniše kao direktna mantra: pesma se sama programira kao apel za spajanje, ne kao slavljenje prošlosti. 

Zejnin raniji rad: "Nova rasa" i poruke o jednakosti 

Važno je napomenuti da Zejna već duže vreme gradi javni narativ o jednakosti i podršci marginalizovanim grupama. 

U okviru projekta "Nova rasa" govorila je da je "nova rasa" za nju jedna ljudska rasa, uz podršku LGBT+ populaciji, Romima i drugim manjinama.