Istina iz komšiluka: Zorica Brunclik nije imala ni za bioskop, komšija ispričao sve detalje o teškom životu pevačice

Iako je rođena u Beogradu, Zorica Brunclik detinjstvo je provela u Smederevu, gde je, prema rečima njenih tadašnjih komšija, živela u izuzetno teškim uslovima zajedno sa majkom, očuhom i tri brata. 

Njena nekadašnja ulica i dalje pamti dane kada je Zorica tek počinjala svoj životni i muzički put, a komšije se sećaju da su joj često pomagali, jer su, kako kažu, bili "malo imućniji od njene porodice". 

Deda Sloba, kako se predstavio sagovornik medija, bio je jedan od njenih najbližih komšija, a njegova sestra se intenzivno družila sa Zoricom. 

- Kako ne sine, Zorica Brunclik se družila sa mojom sestrom i išle su zajedno u školu, koliko je išla ja to ne mogu da vam kažem, ne znam, ali znam da se družila sa mojom sestrom. To je bila, kako da ti kažem, mnogo sirotinjska porodica, mnogo. Ona se kroz život, ja mislim, ne mislim, nego znam, stvarno izmučila u detinjstvu. Nedostaje jedno, nedostaje drugo, nedostaje treće. Tako da, težak život, a mi smo se trudili da im pomažemo koliko smo mogli. I bili smo stvarno malo imućniji u odnosu na druge porodice, tako da smo pripomagali. I obuća i odeća, sve. 

Deda Sloba se danas raduje što je Zorica uspela. 

- Moja sestra se isto trudila da je koliko toliko, ipak je sirotinja. Mučno za Zoricu, to je stvarno mučno, bila je devojka mučna, mnogo mučna devojka. I baš se radujem i uvek kad vidim na televiziji da Zorica Brunclik peva, posebno mi je drago - rekao je komšija. 

Još jedan komšija je potrvdio da je Zorica imala težak život.

- Družila se sa mojom sestrom - rekao je komšija, a na pitanje da li je mogao da pretpostavi da će upravo Zorica Brunclik biti jedna od najvećih zvezda odgovara: 

- Pa, dobro, nismo kako je živela, kakva je situacija bila. Teško je živela. Mislim da je verovatno zato odlučila da se bori, htela je da ide napred i uspela je. Deda Sloba ne krije da ga jako raduje činjenica da je Zorica napravila veliku i uspešnu karijeru, da je uspela da se izvuče iz teških životnih uslova u kojima je živela. 

- Počela je da radi tamo gde je počela. Kafana, malo... I onda muzika i počela je da peva... Počela je da peva i izgradila je sebe i svi smo se radovali posle kad je Zorica prvi put snimala svoje pesme - rekao je deda Sloba za "Blic".

Deda Sloba i njegova porodica su, kako ističe, često pomagali Zorici, jer su bili u mogućnosti i takođe su bili veoma svesni njene tadašnje situacije, ali na pitanje da li se Zorica nekad setila toga kada su joj pomagali kaže: 

- Ne, ne, ne. Samo moram ovo da vam kažem, baš ste me podsetili, ponedak kada je bio bioskop, davao sam sestri pare da i nju povede, jer ipak to je to, ta bliskost, ta komšijska, e sad da li se nekada seti da o tome s nekim proćaska, ja to ne znam, ali sam jednom prilikom kad ova ulica nije bila ovako izgrađena, bilo je strašno i onda kada je dolazila ona i njen suprug Kemiš, dolaze Mercedes, a ta ulica neke džombe, neka čuda, a Mercedes je nisko vozilo, udario u neku džombu, pocepo je karter. I ja sam bio tu izađem da vidim šta je to, kad je ono zaškripalo. Pođem tamo da vidim, kad neka damica, je li šešir, veliki šešir, pitam ja šta je problem, kaže: "Pocepo sam karter dole", a Zorica nije htela ni da se okrene da mi kaže, dobar dan, ovo je živa istina o čemu čika Sloba govori, ja sam se stvarno pitao, da li je moguće.

Ipak, čini se da deda Sloba nije dozvolio da ga ovako nešto povredi, ističe da je razumeo. 

- Treba razumeti stvari, trenutna koja se dešavaju, trenutna, a ne treba zaboravljati prošlost.

Izvor: Blic.rs