"Morala sam da pevam, da zaradim za spomenik": Tužna ispovest naše pevačice, doživela porodičnu tragediju sa kojom bi se retko ko mogao nositi

Poznata pevačica narodne muzike Milena Plavšić u samo nekoliko dana suočila se sa dva velika gubitka, prvo ju je napustio koleg i prijatelj Bora Drljača, a potom je ostala bez supruga Duška.

Nažalost, Milenu život ni pre toga nije mazio, ona je tragično izgubila brata, sestrića i bratanca, a za domaće medije otkrila je kako je uspela da prebrodi tako velike tragedije.

- Trudim se da lepo izgledam pored svih problema, svih bura i oluja, to mi je profesija. Ja sam i ranije imala velike tragedije i velike tuge u porodici, ali kada se profesionalno bavite pevanjem, morate ili da skroz napustite taj posao ili da nastavite dostojanstveno da ga radite - rekla je pevačica za Grand i dodala: 

- Najteže su mi bile noći i danas su mi najteže noći, kad legnem samo razmišljam. Toliko je toga bilo da uspomene i misli samo naviru, a najteže je otarasiti se tih crnih misli, to mi je najteže, ali opet moram da budem jaka.  

Milena se sa velikom tugom susrela još devedesetih godina, kada je izgubila sestrića i brata, a da bi nesreća bila još veća, nakon nekoliko godina ostala je i bez bratanca, koji je nastradao na istom mestu kao i njegov otac.

- 1989. godine u saobraćajnoj nesreći poginuo mi je sestrić, sin moje sestre. Potom je dve godine kasnije moj rođeni brat tragično nastradao. Pregazio ga kamion u ulici gde je živeo, takoreći ispred kuće. Nisam stigla ni da se oporavim od tog šoka i bola, a već sledeće, 1992. godine, 40 dana pre nego što je trebalo da obeležimo godišnjicu bratu, ubijen je njegov sin od 15 godina i to nam istom mestu gde je poginuo i moj brat. Ubio ga ja školski drug, druge nacionalnosti. Tada je rat u Bosni već buktao, međuetnički odnosi su bili vrlo napeti. Sud je u presudi zaključio da je to bila dečija igra - ispričala je pevačica svojevremeno za Kurir, pa dodala:

- Niko od mojih u to vreme nije imao posao, rat je već uveliko trajao. Ja sam prodala stan neposredno posle pogibije brata, da bih mogla od tog novca da mu podignem spomenik i da sa ostatkom para kupim manji stan. Međutim, pošto sam pare ostavila u banke kod Dafine i Jezde, sve je to propalo, oko 100 hiljada današnjih evra, i ja sam ostala i bez para i bez stana. Kad mi je ubijen bratanac morala sam da idem da pevam da bih zaradila novac za spomenik. Tad mi je bilo najgore, zamislite kako sam se ja tada osećala.