Poslednji ispraćaj Ljiljane Jorgovanović: Dve pevačice među prvima stigle da se oproste od čuvene umetnice - njihov gest rasplakao sve
Čuveni srpski tekstopisac i novinarka Ljiljana Jorgovanović preminula je u 66. godini, nakon duge i teške bolesti. Danas, 27. novembra, biće ispraćena na večni počinak u Požarevcu.
Čuveni srpski tekstopisac i novinarka Ljiljana Jorgovanović preminula je u 66. godini, nakon duge i teške bolesti.
Danas, 27. novembra, biće ispraćena na večni počinak u Požarevcu.
Prijatelji, kolege i saradnici počeli su da pristižu na groblje kako bi joj odali poslednju poštu. Među prvima su stigle pevačice Leontina Vukomanović i Aleksandra Milutinović, koje su u rukama nosile cveće, vidno potresene i ne skrivajući tugu zbog gubitka drage saradnice.
Porodica se nalazi u kapeli, gde prima saučešće.
Telo Ljiljane Jorgovanović dopremljeno je oko 12 časova, nakon čega je počeo oproštaj od jedne od najznačajnijih autorki domaće muzičke scene.
Fotografije možete pogledati OVDE.
Ljilja Jorgovanović bila je jedan od najuspešnijih domaćih tekstopisaca i godinama je sarađivala sa velikom Marinom Tucaković. Napisala je brojne hitove za Cecu, Zdravka Čolića, Acu Lukasa i mnogim drugim popularnim pevačima.
Novinarstvom je počela da se bavi osamdesetih godina u "Studentu", a na pitanje kako pamti to vreme jednom prilikom je rekla:
- Kao vreme kad sam bila najgluplja i najsrećnija, puna snage da se borim za svoje zablude. U to studentsko glasilo uglavnom su dolazili oni koji nisu imali dobre veze da pišu za "ozbiljne" novine, deca provincije željna da osvoje Beograd i svet. Ništa nisam želela da osvojim, pa ništa nisam ni osvojila. Borili smo se za pravdu i jednakost, branili sirotinju od bogataša socijalističkog kalibra, levičari s bradama do pupka i devojke koje se nisu šminkale ni doterivale. Iako su motrili na nas, znala sam da smo nebitni, kao da smo obdanište u kome nas gledaju vaspitačice. Zato nikad nisam volela omladinsku štampu, a ni studente kao privilegovani sloj društva. Broz je tek umro, krenule su grozne nestašice praška, kafe, higijenskih uložaka i restrikcije struje, a studenti su u mraku protestovali lupajući u šerpe. Dobili su struju. Ali samo za sebe. Pamtim da sam radila s neviđenim likovima, svi su za film: Momčilo Petrović, Branko Maširević, Stevo Batić, Dejan Đurović, božanstvena Tanja Nikolovski...
