"Svaki dan me je tukao": Goca Lazarević izbačena iz kuće, progovorila o nasilju koje je pretrpela - Spakovala sam stvari u kartonsku kutiju
Iza nje je život ispunjen odricanjima i bolnim iskustvima.
Životna priča pevačice Goce Lazarević nosi duboke tragove bola i borbe, koji su je pratili još od najranijeg detinjstva.
Njeno odrastanje bilo je obeleženo nasiljem, gubicima i teškim okolnostima koje su ostavile snažan pečat na njen životni put.
Sve počinje tragičnim gubitkom majke, koja je stradala u saobraćajnoj nesreći, nakon čega se porodična stabilnost u potpunosti urušila. Gocin otac se potom više puta ženio, ali novi porodični odnosi nisu doneli sigurnost ni toplinu njoj i njenom bratu. Naprotiv, kako je sama svedočila, suočavali su se sa grubim ponašanjem i nerazumevanjem žena koje su dolazile u njihov dom.
– Tata se nakon toga nezvanično ženio nekoliko puta. To su bile neke žene koje su bile grube prema nama. Kada je jedna od njih došla, smislila sam srednju školu koja ne postoji nigde u blizini da pobegnem da ih ne gledam. Otišla sam u Beograd – ispričala je svojevremeno Goca.
Beograd je za nju predstavljao bekstvo, ali ne i kraj problema. Odlučila se za upis ekonomske škole, koja je tada postojala samo u prestonici, a uz očevu saglasnost privremeno je smeštena kod rodbine tadašnje maćehe u Zemun Polju. Iako je u početku bila lepo prihvaćena, uskoro se našla u novom krugu nasilja.
Sin porodice kod koje je boravila pokazivao je otvorenu netrpeljivost i fizičku agresiju, koja je postala gotovo svakodnevna.
– Bio je razmažen i svaki dan me je tukao. Nije voleo što sam tu. Jednom kada me je ozbiljno udario i kada sam mu vratila, njegova mama rekla je da tražim drugu kuću. Spakovala sam stvari u kartonsku kutiju i pošla da tražim tetku. Znala sam samo da radi kod Liona u nekom bifeu. Jedva sam je našla. Od tog momenta sam živela kod tetke Rade u jednoj čatmari – ispričala je Goca.
Kasnije joj se u Beogradu pridružio i brat, a zajedno su živeli u skromnim uslovima, u jednoj sobi kod sedmočlane porodice. Uprkos svemu, Goca nije odustajala od školovanja, a paralelno je pevala u Kulturno-umetničkom društvu, gde su napravljeni prvi ozbiljniji koraci ka njenom muzičkom putu.
Ni godine koje su usledile nisu joj donele potpuni mir. Težak emotivni period doživela je nakon razvoda od Milutina Popovića Zahara
– Nakon razvoda sam plakala svaki dan. Otišla sam sa decom i sve sam ostavila. Preselila sam se u jednu nezavršenu kuću koju smo pravili. Bez struje, bez telefona. To je bilo strašno. Bez ičega. Ništa nisam imala unutra. Kupila sam krevet, imala sam jedan televizor i jedan tranzistor. Bilo je mnogo teško – rekla je Goca Lazarević.
