Svi pričaju o smehu srpske glumice dok priča o porodičnoj tragediji: Evo šta kaže psihologija

Gostovanje glumice Olivera Viktorović u jednoj televizijskoj emisiji izazvalo je burne reakcije na društvenim mrežama, ali ne zbog samih reči koje je izgovorila, već zbog trenutka u kojem se, govoreći o porodičnoj tragediji, kratko nasmejala. 

Dok jedni taj momenat tumače kao neprimeren, u pitanju je psihološka pojava koja nema veze sa odsustvom emocija, već naprotiv, sa njihovim preobiljem. 

Olivera Viktorović je u intervjuu govorila o tragičnoj sudbini svoje bratanice Teodore Viktorović, koja je 2015. godine ubila majku i baku, a kasnije bila osuđena na 20 godina zatvora. 

Glumica je tom prilikom otvoreno govorila o šoku, porodičnim odnosima i godinama bez ikakvog kontakta. 

- U šoku sam bila, drugarica me je zvala i rekla da upalim vesti i prvo su dali pogrešne inicijale stavili, pa sam posle ukapirala. Nikakav kontakt ja sa njom nisam imala, čak moja mama kad je umrla, koja je jako vodila računa o njoj i pomagali smo i sve, Teodora nije došla ni na sahranu. I u međuvremenu se već dohvatila tog tipa i rodila tu decu. Niti sam je srela više niti videla, nemam kontakt od 2006. pa do današnjeg dana ja nju nikada nisam videla. Niti sam pokušala da odem u zatvor - rekla je glumica. 

Upravo u tom delu razgovora, dok je evocirala najteže porodične trenutke, Olivera se kratko nasmejala, što je pokrenulo lavinu komentara na mrežama. 

Psihologija ovakvu reakciju prepoznaje kao nervozni ili paradoksalni smeh - nesvesni odbrambeni mehanizam koji se javlja u situacijama jakog stresa, šoka ili dugotrajne traume. 

Reč je o reakciji u kojoj spoljašnji izraz emocije ne odgovara unutrašnjem stanju, jer psiha pokušava da se zaštiti od preplavljujućeg bola. 

Glumica je u istom razgovoru govorila i o svom osećaju krivice, pokušajima da pomogne i razlozima zbog kojih je u jednom trenutku morala da preseče svaki kontakt. 

- Ja sam shvatila da mi za neke stvari dosta treba vremena da ih amputiram iz života, ali kad ih amputiram, amputiram zauvek. Ja sam se trudila da je izvučem. I zaista mislim da ona nije kriva, mislim da je njena definitivna i potpuna agonija nastala kada je počela da živi sa Ljiljanom.

Na pitanje o odnosu majke i ćerke, Olivera je otvoreno govorila o nasilju i teškom porodičnom ambijentu: 

- Na određen način jeste, ja sam čula da je čak i tukla Teodoru. Vrlo joj je nabijala komplekse: "Vidi kakva si, šta ti misliš…" I tu je dolazilo do konflikata, posle ni Teodora njoj nije ostajala dužna. 

Psihologija je jasna po pitanju ovakve vrste smeha i to ne znači podsmeh, ravnodušnost ili manjak saosećanja, već pokušaj psihe da održi kontrolu i spreči emocionalni slom. 

Posebno je čest kod osoba koje o traumama govore tek nakon mnogo godina ćutanja. Upravo zato, ovakvi trenuci ne bi se smeli olako osuđivati, jer često govore više o dubini bola nego o njegovom odsustvu.