"Voli li me iko, ko sam ja?": Vedrana Rudan ogolila dušu - "Da se još jednom rodim rekla bih sebi da ću jednom otići od oca ZAUVEK"

Književnica Vedrana Rudan već neko vreme vodi borbu sa teškom bolešću, o čemu otvoreno govori kroz svoje tekstove i objave.

Njena najnovija kolumna pod nazivom "Da se još jedanput rodim" izazvala je snažne reakcije javnosti, budući da je u njoj, u svom prepoznatljivom stilu, iznela lična razmišljanja o životu, odrastanju i izborima koje bi, kako kaže, drugačije napravila.

Odlomak iz kolumne prenosimo u celosti.

- Da se još jednom rodim… Rekla bih sebi da jednom neću biti curica i otići ću od oca zauvek. Jednom neću biti curica i otići ću od mame zauvek. Čitala bih knjige i naučila da princ ne postoji. Tukla bih momke kad bi mi rekli da imam ružan nos i krakate noge - počela je Vedrana, pa je dodala:

- Znala bih da sam lepa i da ću biti još lepša i da neću plesati u venčanici uz kretena zato što nije navukao zaštitu. Uradila bih test za trudnoću, a onda prekid trudnoće. Nekoliko meseci kasnije bila bih srećna jer nisam otišla na prekid. Plesala bih na drugoj svadbi onako kako sam plesala na drugoj svadbi, vitka i uvučena u crno odelo - napisala je Vedrana, pa dodala:

- Voli li me iko? Ko sam ja?

- Znala bih da je život kratak, ljudi zli, a ja slepa. Satima bih gledala fotografije svoje dece i pitala se: "Ko je u pravu, oni ili ja?" Šta znači biti u pravu? Šta je istina? Zašto je danas ljubav plavo srce, a ne dugi, čvrsti zagrljaj i bljesak u očima? Voli li me iko? Ko sam ja? Princeza na zrnu graška? Sluškinja u vreći smeća? - zaključila je.

Podsetimo, Vedrana Rudan je u više navrata javno govorila o teškom porodičnom nasilju koje je trpela tokom detinjstva, navodeći da ju je otac godinama fizički i psihički zlostavljao. 

Prema njenim ispovestima, otac je bio nasilan prema njoj, njenoj sestri i majci: 

Opisala je scene u kojima ju je otac bacao na staklene ormare, zbog čega je bila "sva u krvi i staklu". Rudan je priznala da je dva puta pokušala da ubije svog oca u samoodbrani ili iz očaja. Prvi put je to pokušala sa 15 godina, kada je na njega bacila šerpu punu vrelog gulaša nakon što ju je on bacio kroz staklo.

Izjavila je da nije osetila nikakvu tugu kada joj je otac preminuo, niti je pustila suzu na njegovoj sahrani, jer ga je doživljavala isključivo kao nasilnika.

Ovi traumatični događaji snažno su obeležili njeno stvaralaštvo. Detalje o svom odnosu sa ocem i traumama iz detinjstva opisala je u autobiografiji "Ples oko Sunca" i knjizi "Mothers and Daughters"

Pored oca, književnica je otkrila da je i njen prvi muž bio nasilan, zbog čega ga je nakon više godina zlostavljanja napustila.