Zbog ovoga je Dijana Đoković prešla u pravoslavlje: Promena vere nije se desilo preko noći - Nisam imala šta da prenesem na svoju decu

Porodica Đoković oduvek je isticala da je vera bila važan stub na Novakovom životnom i sportskom putu, a prema rečima njegove majke Dijane, upravo je blagoslov patrijarha Pavla ostavio dubok trag i označio jedan od ključnih momenata u Novakovo karijeri.

Iako se danas porodica smatra posvećenom pravoslavlju, Dijana otkriva da u detinjstvu nije imala kontakt sa verom niti duhovnim običajima. Odrasla je u domu u kom se, iako su roditelji bili katolici, o religiji nije govorilo.

– Moji roditelji jesu katolici, ali su ih vaspitavali partija i komunizam. Izjašnjavali su se kao Jugosloveni. Ničemu me nisu učili i nisam imala priliku da verujem u Boga. Nismo slavili Božić, Uskrs, niti bilo koji verski praznik. Zbog toga ja nisam imala šta da prenesem na svoju decu – iskreno objašnjava Dijana.

Slična situacija, ističe, bila je i u porodici njenog supruga Srđana:

– Ni u Srđanovoj porodici niko nije bio kršten, jer tada nisu smeli. Njegova pokojna majka, koja je imala tešku bolest – rak kože – pred kraj života jako je želela da krsti svoju decu.

Upravo taj momenat bio je prekretnica i za Dijanu. U dilemi kako da pristupi veri, s obzirom na to da potiče iz katoličke porodice, nije odmah donela odluku.

Priznaje da je u početku otpor bio jači od odluke:

– Što su me više pritiskali, ja sam bila sve dalje. Međutim, kada sam rodila Marka, nešto se u meni preokrenulo. Rekla sam: “Da, želim da se krstim i želim da krstim svoju decu.”

Tako je čitava porodica donela odluku da se krsti maja 1992. godine u staroj crkvi u Žiči. Novak je tada imao pet godina, dok je Marko bio beba.

Susret sa patrijarhom Pavlom – trenutak koji je promenio tok karijere

Jedan od najposebnijih događaja koji je Đokovićeve dodatno učvrstio u njihovoj veri svakako je susret sa patrijarhom Pavlom, koga je porodica, poput mnogih vernika, smatrala živim svecem.

Dijana se priseća trenutka koji je ostao zabeležen u njenoj memoriji, ali i u istoriji njihove porodice:

– Jednostavno se desilo da smo imali priliku da ga posetimo u bolnici na VMA. Novak je sedeo na stolici pored njega, a patrijarh je bio u fotelji u blaženom polusnu. Doneli smo mu Novakovu monografiju, koja je objavljena nakon što je 2008. osvojio prvi Gren slem – priča.

Đakon koji je bio uz patrijarha pokušao je da ga probudi. U početku se činilo da neće reagovati, ali sve se promenilo onog trenutka kada je đakon izgovorio da je Novak došao po blagoslov.

– On je otvorio oči i pogledao ga tim nebesko plavim očima. Samo je podigao ruku i blagoslovio ga. Verujem da je to bila velika prekretnica – ističe Dijana.

Nedugo zatim, Novak osvaja Dejvis kup – uspeh koji mnogi smatraju odskočnom daskom za sve što je kasnije usledilo.

Vera, vizija i poruka univerzumu

Dijana naglašava da uspeh nije došao slučajno. Porodica je, kako kaže, imala duboko uverenje da će Novak postati veliki šampion.

– Čuda se dešavaju ako veruješ u njih. Sve je moguće samo ako dovoljno želiš. Mi smo imali jaku veru da će on postati to što jeste. To smo nekako prizvali, poslali poruku univerzumu. Od početka smo govorili da će biti najbolji – objašnjava.

Doživotno učenje kao ključ rasta

Osim vere, Dijana ističe da Novak i danas posebnu pažnju posvećuje obrazovanju i radu na sebi.

– Novak je znatiželjan. Obrazuje se, čita sve što mu padne pod ruku – kaže.

I kada je reč o ishrani, Novak je sam postavio standarde, uprkos sumnjama okoline.

– Ta ishrana kojoj je posvećen njemu očigledno prija. Ne znam da li bi meni odgovarala, ali ne mogu ništa da kažem – zatvorio mi je usta svojim rezultatima. Mi smo verovali da je crveno meso jedini izvor proteina, a on je dokazao suprotno – zaključuje Dijana.

Porodica Đoković, kroz sopstveni primer, pokazuje spoj tradicije, vere, duhovnosti, istrajnosti i savremenog pristupa životu – spoj koji je, prema rečima Dijane Đoković, pomogao Novaku da postane ono što danas jeste: jedan od najvećih sportista svih vremena.