KARIĆ SE JOŠ UVEK SE NE OPORAVLJA OD NJENE SMRTI: Danas se navršava 4 godine otkako nas je napustila Dijana
Borila se kao lavica, ali nažalost, bolest je bila jača.
Danas se navršava tačno četiri godine od smrti misice Dijane Milojković, bivše devojke Stefana Karića.
Dijana se godinama borila sa rakom, a onda je nažalost, bitku izgubila 2019. godine. Domaća javnost nikada nije prežalila Dijanu, a njena ljubav sa Karićem bila je gotovo filmska.
Stefan je često govorio o Dijani i njihovoj ljubavi, a često je isticao da je ona ljubav njegovog života, kao i da je bila izuzetno hrabra i pozitivna, te da nikada nije pokazivala koliko joj je teško.
- Ona mi je obeležila taj period život, i uvek će me ljudi gledati kroz taj odnos i sećaće se Dijane...Ona nikada nije pokazivala koliko je njoj teško. Meni je bilo teško, tako nešto nisam doživeo u životu. Zaljubio sam se, a devojka ima taj problem. Prepustio sam joj najlepši deo mog života, išli smo ka tome da se ona izleči, da ozdravi. Ona je vrlo dobro znala, uradila je neke stvari da bi meni bilo bolje. Kao da je digla ruke tih poslednjih godina. Pet godina se borila sa tom opakom bolešću. Bili smo u situaciji, usred noći se ja uplašim da ne diše, pa je probudim, ona mi kaže da je živa. Njena porodica mi je mnogo pomogla, nisam upoznao takve ljude kao što su oni. Pomagali su nam kad nismo bili finansijski stabilni, za sve što joj je trebalo... Gde sve nismo bili, šta sve nismo radili - govorio je Stefan, te je tada otkrio u kojim situacijama mu ona najviše nedostaje:
- Mi smo prekinuli bili naš odnos, čak smo se otpratili sa Instagrama, ali poslednjih tih dana smo se čuli. Ja sam hteo da je vidim, ona mi je rekla da ne dolazim. Poslušao sam je, mislim da nije htela da je vidim u tom stanju. Njena majka mi je ispričala da je bila u najgorem stanju, nije želela da je vidim takvu. Sanjao sam je prve noći posle sahrane, kao da mi je došla u sobu, kao da je živa i kaže mi: "Ne brini se, ovde mi je prelepo, ništa me ne boli više, opusti se, nemoj da se brineš". A kada sam išao na sahranu, sedeli smo majka i ja, prijatelji u koloni. Ne radi mi radio, svašta mi prolazi kroz glavu, nisam verovao gde idem. Odjednom mi padne na pamet pesma neka naša, stalno smo to nešto pevali i ta pesma mi u glavi, upalim radio u tom momentu i krene ta pesma i završava se. Ja stanem i ne verujem, ispričam majci, nije mogla da veruje. Stvarno su mi se dešavale situacije, verujem da mi je davala te znake - istakao je bivši zadrugar tada.