Naučnica NASA-e tri puta doživela iskustvo bliske smrti: "Svaki put sam videla istu stvar, više se ne bojim da umrem"

Dr Ingrid Honkala, naučnica sa doktoratom iz morskih nauka koja je sarađivala sa NASA-om i američkom mornaricom, tvrdi da je doživela tri iskustva bliske smrti. Svaki put, kaže, dospela je u isti zagrobni svet, a to iskustvo iz korena joj je promenilo pogled na stvarnost, život i smrt. Sve je počelo kada je imala samo dve godine. 

Jednog jutra u svom domu u Bogoti, u Kolumbiji, mala Ingrid Honkala igrala se sa starijom sestrom. U jednom trenutku posegnula je za loptom i upala u veliki rezervoar sa ledenom vodom. Dok je tonula ka dnu, umesto panike i borbe za vazduh, obuzeo ju je neverovatan osećaj mira. 

Užas je nestao, zamenila ga je potpuna tišina. Osetila je kako se njena svest odvaja od malenog, nemoćnog tela. Njeno sledeće sećanje nije pripadalo fizičkom svetu, već proširenom stanju svesti. Lebdela je iznad vode i posmatrala svoje beživotno telo kako pluta, ali se više nije osećala kao dete zarobljeno u telu. Postala je, kako opisuje, čista svest, polje svetlosti i spoznaje. 

U tom stanju pojmovi vremena i prostora prestali su da postoje. Nije bilo straha, nije bilo misli, samo duboko i urođeno saznanje da je sve međusobno povezano i savršeno. Osećala se potpuno sjedinjeno sa samim životom, kao da su granice koje inače određuju naš identitet jednostavno nestale. Bilo je to, kaže, kao da je uronjena u beskrajnu inteligenciju ispunjenu ljubavlju, jasnoćom i mirom. 

Dok je bila u tom stanju izvan tela, tvrdi da je mogla da vidi svoju majku, koja je bila nekoliko blokova dalje od kuće, na putu ka prvom radnom danu na novom poslu. Prepoznala ju je i pomislila: "To je moja mama." U tom trenutku, opisuje, uspostavila se komunikacija između njih - ne izgovorenim rečima, već čistom svešću. 

Godinama kasnije, piše Mirror, kada je razgovarala sa majkom o tom događaju, njihova sećanja su se poklopila. Majka je potvrdila da je iznenada osetila snažan, neobjašnjiv poriv da se vrati kući. Kada je stigla, pronašla je telo svoje ćerke u rezervoaru sa vodom. 

To neverovatno iskustvo nije bilo i poslednje. Ingrid Honkala tvrdi da je "umrla" još dva puta. Drugi put to se dogodilo kada je imala 25 godina, nakon teške saobraćajne nesreće na motociklu. Treći put, u 52. godini, njen život bio je ugrožen tokom operacije kada joj je krvni pritisak naglo pao na opasno nizak nivo. 

Uprkos potpuno različitim okolnostima, ishod je, prema njenim rečima, bio isti. Svaki put vratila se u isto stanje spokoja i odvojenosti od fizičkog sveta, u istu dimenziju beskrajne ljubavi i povezanosti. Ta ponovljena iskustva samo su joj potvrdila ono što je osetila još kao dvogodišnja devojčica - da se svest nastavlja i nakon što telo prestane da funkcioniše.

Ovi događaji neizbežno su oblikovali njen život. Od prvog iskustva, tvrdi, potpuno je izgubila strah od smrti, koju više ne vidi kao kraj, već kao prelazak u dublji sloj stvarnosti koji postoji izvan naših fizičkih čula. Kako je odrastala, počela je da doživljava i druga neobična duhovna iskustva, uključujući susrete sa onim što je kasnije opisala kao "Bića Svetlosti". Ta svetlosna prisustva, kaže, komunicirala su sa njom putem svesti, a ne govorom, pružajući joj utehu i smernice. Veruje da su joj upravo ta iskustva pomogla da prebrodi teške trenutke odrastanja u ratom pogođenoj Kolumbiji i usmerila je ka karijeri koja se na prvi pogled čini nespojivom sa takvim mističnim doživljajima.

Paradoksalno, upravo su je ta iskustva "sa druge strane" usmerila ka nauci. U njoj se probudila neutaživa želja da kroz posmatranje i istraživanje razume prirodu stvarnosti. Godinama se gotovo u potpunosti posvetila naučnoj karijeri i retko je govorila o svojim duhovnim iskustvima. Stekla je doktorat iz morskih nauka i kao cenjena okeanografkinja sarađivala sa prestižnim institucijama poput NASA-e i američke mornarice.

Vremenom je, međutim, shvatila da nauka i duhovnost ne moraju nužno da budu u sukobu. "Možda one samo istražuju istu misteriju iz različitih perspektiva", rekla je. Njena iskustva navela su je na teoriju da svest možda nije isključivo proizvod mozga, već nešto mnogo temeljnije - nešto što postoji nezavisno od našeg fizičkog tela. 

Naravno, skeptici njena sećanja pripisuju reakciji mozga na ekstremni fiziološki stres, poput nedostatka kiseonika. To je uobičajeno naučno objašnjenje za fenomene prijavljene tokom iskustava bliske smrti. Međutim, Honkala insistira da su kvalitet, jasnoća i ponavljanje njenih vizija nešto potpuno drugačije od halucinacija ili snova. 

Njena priča podseća na hiljade sličnih svedočenja zabeleženih širom sveta i kroz istoriju. Procenjuje se da do deset odsto opšte populacije ima sećanja na iskustva bliske smrti, a sve veći broj naučnika počinje ozbiljnije da proučava ovaj fenomen. 

"Više ne dovodimo u pitanje stvarnost iskustava bliske smrti", izjavila je neuronaučnica Šarlot Marsijal sa Univerziteta u Liježu u Belgiji. "Ljudi koji prijavljuju takvo iskustvo zaista su nešto doživeli." 

Za Ingrid Honkalu to "nešto" predstavljalo je životnu prekretnicu koja je potpuno promenila njeno razumevanje samog postojanja. Umesto da sebe i druge vidi kao izolovane pojedince koji se bore za opstanak, počela je da veruje da smo možda svi izrazi jedne sveobuhvatne svesti koja život doživljava kroz fizički oblik. Iz te perspektive, smrt ne predstavlja kraj postojanja, već prirodan prelaz u kontinuitetu svesti. 

"Kroz ova iskustva takođe sam osetila da se, na najdubljem nivou, život nikada zaista ne završava. Svest se nastavlja", zaključila je.