OBIČAJ NEGOVAN VEKOVIMA! Evo šta devojke čine na ĐURĐEVDAN kako bi se momci "pomamili"!

Đurđevdanski običaji spadaju u najbrojnije i najzanimljivije posle božićnih običaja.

Đurđevdan se slavi 6. maja i ovaj praznik se uzima kao granica između zime i leta. Ranije su toga dana hajduci napuštali svoja skloništa u kojima su se skrivali tokom zime i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu hajdukovanje. Zato u narodu i postoji izreka "Đurđevdanak- hajdučki sastanak."

DA LI IMATE RAZLOGA ZA BRIGU? Psiholog otkriva ŠTA se krije iza vaših Instagram objava i šta to ZAPRAVO govori o VAMA!

Đurđevdanski običaji odnose se na zdravlje, plodnost, mlečnost stoke, zdravlje ukućana, na udaju, ženidbu…

VEROVANJE OPSTALO VEKOVIMA: Zbog OVOGA Srbi stavljaju MRTVIMA novac u kovčeg

Na Đurđevdan pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se razvije kolo u tihoj večeri i po mesečini.

Ponegde na Đurđevdan narod odlazi u prirodu, zajednički na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće. Narod se veseli često i do podne. Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite zdravcem da budu zdravi kao zdravac, koprivom, da kopriva opeče bolest i selenom da im duša miriše kao selen.

STRANCI SLUŠAJU SRPSKI JEZIK: Njihovi utisci će vas zaprepastiti! (VIDEO)

Magijska svojstva pripisivala su se i vodi. Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca. Od Đurđevdana počinje i letnja sezona, što je zgodna prilika da se dođe do voljene osobe. I u tome je pomagala magija, kojom su se bavile devojke pred udaju.

Redak fenomen ZBRISAO JE ceo grad za 15 minuta, a naučnici su tek četiri veka kasnije shvatili ZBOG ČEGA!

Taj, takozvani, magijski lov na muškarce, zavisio je od mesta do mesta. U okolini Visokog devojke su brale pomamnik, da bi se momci za njima pomamili i "navalu" da bi muškarcima bile draže. Zabeležen je i običaj da devojka na Đurđevdan protrči kroz svinjac s namerom da uplaši svinje. Verovalo se da će momci, poput svinja, tada trčati oko nje i za njom.