SRCEM KROZ RAVNICU: Segedin, grad koji i Mađari i Srbi smatraju svojim

To je grad koji je u vreme sankcija devedesetih, pretvoren u veliki srpski tržni centar gde se kupovalo sve ono što je potrebno jednom domaćinstvu. Ovaj lepi grad na ušću reke Mureš u Tisu, obiluje zelenilom i prelepim trgovima a na ulicama pored mađarskog čuje se i srpski jezik, jer poslovno trgovački odnosi i blizina granice čine da pored turizma ovde cvetaju i međunarodna trgovina i razmena.

Sa sveštenikom Daliborom Milenkovićem razgovarali smo u Pravoslavnoj crkvi u centru grada i otkrili koliko crkva i vera pomažu kod fizičkog premeštanja ljudi kada nisu svoji na svome. Posetili smo i srpsku školu "Nikola Tesla" i od direktorke Snežane Dosić saznali planove za sledeću godinu. Vodimo vas i u Morahalom, dobro poznat gradić koji je popularan među turistima u Srbiji, posebno Vojvođanima, koji često dolaze ovde vikendima zbog banjskog turizma. U ovom gradiću otvoren je i srpski kulturni centar u kojem nam je domaćin bio gradonačelnik ovog banjskog grada, Zoltan Nogradi.

Segedin je napravljen po meri čoveka za uživanje, pa neki trgovi imaju kamene ležaljke, poslastičarnice gde prave najbolje Doboš torte i ostale đakonije. 

Impozantna i elegantna kupola segedinske Sinagoge dominira čitavim gradom. Energija u ovom gradu pomešana je sa puno emocija i vere a rešenje za sve se nalazi u balansu. A mi smo upravo otkrili kakav su balans napravili sebi naši sunarodnici živeći u prvom komšiluku. 

Кonstruktivni sistem segedinske Sinagoge skriva čitav niz inovacija u inženjerstvu, oblikuje forme arhitektonskih fantazija a sve to uz hvale i podršku preduzetnika kao i zanatlija i industrijalaca Segedina i okoline.  Sinagoga je divan rezultat uspešne saradnje dva izuzetna čoveka – Imanuela Leva, naučnika, glavnog rabina koji je osmislio duhovni i religiozni program, i Lipota Baumhorna, izuzetno darovitog arhitekte, poznavaoca i tvorca mađarskih sinagoga. Objekat je nikao u idealnom vremenu, u vreme procvata ponovne izgradnje grada, u periodu sazrevanja procesa stvaranja velegradskog lika i života. Nastao je kada su se susrele materijalne mogućnosti segedinskih Jevreja, duhovnost, tendencija religijske obnove sa savremenim arhitektonskim dostignućima kao što je armirani beton, uz procvat neostilova, sa sveobuhvatno izmenjenim ukusom secesije, a ponajpre u susretu sa darom i iskustvom u građevinarstvu. Elementi kupole prate njenu strukturu, a veliku formu krova ukrašavaju fini čipkani, umetnički ukrasi na pločama, tornjevi, oivičeni prozorski otvori, u kojima možemo prepoznati više neostilova. Na ukrasima krova i na spoljnim fasadama oseća se orijentalni uticaj, bogato ukrašavanje ukazuje na mavarski stil, a tu i tamo ukrašavaju ga i secesijski elementi. U formama fasada pojavljuju se vizantijski i arapski elementi. Bila je ovo građevinska moda na prekretnici vekova, međutim ovde sakralna uloga objekta objašnjava spoj orijentalnog i evropskog stila. Iz ove šarolikosti, majstorskog preplitanja stilova, nastala je divna zgrada sa jasnom strukturom, obezbedivši dostojnu formu kupoli koja se izdiže prema nebu, a opštoj slici vrednost daju i plemeniti materijali korišćeni pri gradnji. Spolja posmatrana pompezna sinagoga, prave vrednosti zapravo krije u unutrašnjosti. Samo se za mali broj objekata može reći da struktura, ukrasi, boje i igra svetlosti deluju tako izuzetno jedni na druge kao u segedinskoj sinagogi. Najvrednija je prelepa unutrašnjost kupole koja simboliše stvaranje sveta. Veličanstveni prizor predstavlja Carstvo nebesko, svet religije. 

Obilaskom Segedina ali i drugih mesta u Mađarskoj prepoznali smo da su reke i mostovi sa neobičnim trgovima najjači utisak koji nosimo, a da su nam naše severne komšije bliske po ljubavi prema cveću, zelenilu, biljakama i baštama i čini se da kada ne bi bilo granice ne bi postojala ni razlika između naše dve zemlje. Gledajući na našu tešku istoriju i borbu Srba bilo je mnogo neprijatelja i na ovoj teritoriji koju su obeležili našu duboku prošlost. Mnogo Turskih i ostalih osvajača učinili su da kroz sva razdoblja i vekove, Srbi prolaze teže od ostalih naroda, ali kao moralni pobednici. 

Ne propustite premijerno emitovanje nove epizode emisije "Srcem kroz ravnicu" u četvrtak 21. oktobra u 17:30 na kanalu Balkan Trip.