OVO CVEĆE JE SAVRŠENO ZA VAŠ VRT: Idealno raste čak i u hladu, a lako je za održavanje
Ova biljka dostiže visinu od 15 do 30 centimetara i može se prostirati i do pola metra u širinu. Idealno je da se sadi u proleće, tokom aprila i maja, kada će svojim nežnim cvetovima obojiti prostor oko sebe.
Floks je višegodišnja biljka poreklom iz Severne Amerike, prepoznatljiva po nežnim plavo-ljubičastim cvetovima i prijatnom, slatkastom mirisu. Svojim izgledom i aromom unosi poseban šarm u svaki senoviti kutak bašte.
Floks je izuzetno prilagođen uslovima polusene, gde svetlost kroz krošnje drveća delimično dopire do tla. Upravo takva staništa, poput šumskih proplanaka, predstavljaju njegov prirodni ambijent. Iako može da podnese i jače sunčeve zrake u hladnijim predelima, na većini lokaliteta preferira osvetljenje koje nije prejako, zbog čega je savršen izbor za senovite vrtove.
Što se tiče zemljišta, floks najviše voli bogatu, humusnu i propusnu podlogu, podsećajući na prirodnu šumsku zemlju. Iako uspeva na vlažnijim mestima, dobro se prilagođava i glinovitim tlima, naročito ako je tlo obogaćeno kompostom koji poboljšava hranljivost i drenažu.
Važno je održavati tlo ravnomerno vlažnim, ali ne i previše natopljenim – idealno je koristiti malč koji pomaže zadržavanju vlage i štiti korenje od pregrevanja. Tokom sušnih perioda neophodno je redovno zalivanje, posebno u prvoj godini nakon sadnje.
Floks je osetljiv na visoke temperature, pa ga je najbolje saditi na mestima zaštićenim od direktnog podnevnog sunca. U kontinentalnim predelima njegova otpornost dolazi do izražaja, pružajući živopisne boje u delovima vrta sa dosta hlada.
Razmnožavanje ove biljke moguće je na nekoliko načina: deljenjem većih sadnica u proleće ili jesen, reznicama stabljike u proleće ili korenskim reznicama u jesen.
Moguće je uzgajati floks i iz semena, ali je neophodno da ono prethodno prođe fazu hladne stratifikacije, od oko 60 dana u frižideru.
Nakon perioda cvetanja, preporučuje se blago skraćivanje stabljika radi urednijeg izgleda, dok se krajem leta ili početkom jeseni mogu odrezati stabljike koje leže na zemlji – na taj način sprečava se neželjeno širenje biljke.
