ZABORAVLJENI BOŽIĆNI OBIČAJI NAŠIH PREDAKA - Gatate li uz DESNU PLEĆKU PRASETA, pretite li SEKIROM VOĆU i spremate li BOŽIĆNICU za SIMPATIJU?

Iako predstavlja centralni dan hrišćanskog kalendara, Božić kod nas odražava i duh paganskih verovanja karakterističnih za slovenske narode. Ovaj praznik se proslavlja tokom tri dana i neraskidivo je povezan sa Badnjim večerom.

Uverenje da se tokom ovih svetih dana kuća otvara za nevidljive duše mrtvih, zajedno s aktivacijom nečistih sila, stvara mitološki kontekst koji proširuje polje magijskog delovanja i dozvoljava pojavu čuda. U našim predanjima se zabeležavaju priče o vodi koja se transformiše u vino, drveću koje menja svoje mesto u dvorištu, stoci koja progovara i mnogim drugim fantastičnim iskustvima.

Domaćice, ako je ovo PRVI BOŽIĆ koji pripremate SAME, ne brinite! Ovo je NAJJEDNOSTAVNIJI recept za SARME, a sa ovom TEHNIKOM ZAVIJANJA svaka će biti ISTA

Domaćice, ako je ovo PRVI BOŽIĆ koji pripremate SAME, ne brinite! Ovo je NAJJEDNOSTAVNIJI recept za SARME, a sa ovom TEHNIKOM ZAVIJANJA svaka će biti ISTA

Na TRPEZI za BADNJE VEČE se obavezno mora naći ova HRANA! Ukoliko je ZABORAVITE rizikujete da UVREDITE PRETKE, sklonite i sve NOŽEVE

Na TRPEZI za BADNJE VEČE se obavezno mora naći ova HRANA! Ukoliko je ZABORAVITE rizikujete da UVREDITE PRETKE, sklonite i sve NOŽEVE

Zanemareni običaji Božića – pečeni vrabac u srcu česnice

Božić, iako centralni dan hrišćanskog kalendara, čuva duh paganskih verovanja, naročito među slovenskim narodima. Ovaj praznik, tumačen kao početak novog ciklusa, u našoj staroj religiji ima svoje specifičnosti, poput simbolike rane zore, dolaska položajnika i koledara, te rituala s vodom za pripremu česnice. Božićni post, počevši od ranog jutra, završava se mrsnim obrokom, često pečenim vrabcem, verujući da će tako godina biti pokretna i lagana poput vrapca.

Gatanje za bogatom božićnom trpezom nad svećom

Trpeza za Božić ostaje tradicionalno bogata, simbolizujući obilje i blagostanje u narednoj godini. Česnica i pečenje praseta, ovce ili jagnjeta su nezaobilazni na stolu, a gatanje uz desnu plećku pečenice predstavlja obred za predviđanje blagostanja kuće i zdravlja dece u novoj godini. Osim ovog običaja, postojala su i razna gatanja o životu i smrti, kao i rituali poput milovanja česnice i kitjenja kuće slamom u obliku pauka i svetleće figure.

Obredi van stola i početak poslova na dan Božića

Koledari su izvodili obredne vatre, a pepeo koji bi ostao služio je kao korisno đubrivo za kokošinjac, verujući da će poboljšati proizvodnju jaja. Na dan Božića, započinjanje različitih poslova smatralo se ključem uspeha tokom cele godine, pa su devojke bile posvećene ručnim radovima, dok su se muškarci bavili poslovima oko stoke. Sve ove radnje obavljane su s namerom da sve što se započne na Božić bude uspešno cele godine

Božićni običaji s voćem i stokom

U skladu sa slovenskim tradicijama, Božić je bio vreme za sprovođenje rituala obavezivanja ili zastrašivanja voćki. Domaćin bi se uputio u voćnjak sa sekirom, prilazio svakom drvetu i pretećim glasom pitao voćku hoće li roditi tokom godine. Ovaj ritual je bio zasnovan na verovanju da će voćka biti uplašena od sekire i tako dati bogat rod, izbegavajući potencijalno sečenje. Slične rituale sprovodili su i s stokom i živinom, darujući im ostatke božićne trpeze i prekrivajući ih žitom. Kokoške su čak bile ograničavane kanapom u obliku kruga, simbolizujući očekivanje da će tokom godine ostati zdrave i sačuvane.

Ljubav u vreme Božića – jabuka sa lešnicima za simpatiju

U prošlosti, svakodnevno viđanje mladića i devojaka nije bilo uobičajeno. Božić je stoga predstavljao posebnu priliku za izražavanje naklonosti. Tokom ovog praznika, mladići i devojke bi se susretali i razmenjivali znakove uzajamnih simpatija. Devojke su posebno za tu priliku pripremale "božićnicu" – specijalan dar za momka koji im se dopadao, najčešće u obliku jabuke sa lešnicima. Ovaj simboličan gest predstavljao je nežnu izjavu ljubavi tokom prazničnog perioda