Pravoslavni vernici proslavljaju Svete apostole Vartolomeja i Varnavu: Mnogi se na ovaj praznik mole za isceljenje, a ove stvari danas NIPOŠTO ne radite

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Vartolomeja, jednog od dvanaestorice velikih apostola, i Svetog Varnavu, jednog od Sedamdesetorice Hristovih učenika.

Ovaj praznik duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji i obeležen bogatim skupom verovanja i običaja, koji se i danas poštuju širom Srbije.  

Sveti apostol Vartolomej, u narodu poznat i kao Vratoloma ili Vrtoloma, propovedao je Jevanđelje u društvu apostola Filipa i devicom Marijom, a potom i sa svetim Jovanom Bogoslovom. Njegovo misionarsko delovanje obuhvatalo je Aziju, Indiju i Jermeniju, gde je na kraju stradao mučeničkom smrću.

Vernici mu se obraćaju kao čuvaru polja i letine, a praznik se u mnogim krajevima doživljava i kao dan strogog odmora od svih težih poslova.   

Narodno predanje upozorava da se danas ne ore zemlja, jer Vartolomej ne prašta onima koji praznik ne poštuju. Smatra se da će onaj ko danas radi rizikovati da mu sav trud oko useva propadne.  

U Pomoravlju se još uvek može čuti izreka: „Smlatiće te kao Vrtoloma prasku“, kojom se upozoravaju oni koji ne mare za svetiteljev dan.  

Sveti apostol Varnava, koji je po rođenju nosio ime Josif, poticao je s Kipra, iz bogate levitske porodice. Obrazovao se zajedno sa Savlom (kasnijim apostolom Pavlom) kod čuvenog učitelja Gamalila u Jerusalimu.  

Njegovo apostolsko ime, Varnava, što znači „Sin utehe“, dobio je zbog izuzetne sposobnosti da teši i uzdiže one u duhovnoj nevolji.  

Za ovaj dan vezana su brojna narodna verovanja. Naime, veruje se da deci treba braniti da se penju po drveću kako ne bi pala i polomila vrat, a ženama se savetuje da tog dana ne „bućkaju“ mleko. Kupanje u rekama takođe je zabranjeno, jer se smatra da voda može doneti nesreću.

U nekim krajevima Srbije, poput Homolja, obustavlja se svaki rad. Na jugu zemlje, u Toplici, veruje se da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas zajedno sede na vrhu planine i čuvaju sva polja. Tek kada zadremaju, veruje narod, može se desiti grad ili nevreme, ali se to retko događa, pod uslovom da je praznik ispoštovan.

U šumadijskim selima ovaj dan se posebno poštuje zbog verovanja da Sveti Vratoloma pomaže onima koji boluju od padavice. Mnogi bolesni odlaze u manastire kako bi se na ovaj dan pomolili za isceljenje.