Sutra slavimo dan USEKOVANJA GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Obavezno dan provedite u STROGOM POSTU i nemojte jesti ništa CRVENO!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 11. septembra ovaj praznik koji je i mnogima porodična slava, a koji je u našem narodu poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.
Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja svetog Jovana. Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava među slave. U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin carica Jelena.
Donose VELIKU NESREĆU i bedu! Ovakve poklone treba ODMAH BACITI ILI SPALITI - ne unosite ih u kuću
Sanjate da vam ISPADAJU ZUBI? Svaka BABA će vam reći da je to "LOŠ ZNAK koji sluti NESREĆU", ali evo šta je zapravo ISTINA
Ovaj praznik podseća na stradanje svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipe, glava odsečena ("usekovana") i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva "Usekovanje".
Sveto Pismo ovako beleži taj događaj:
Irod Antipa, sin staroga Iroda, ubice mladenaca Vitlejemskih u vreme rođenja Gospoda Isusa, beše gospodar Galileje u vreme propovedi Jovana Krstitelja. Beše taj Irod ženjen ćerkom nekoga arabskog kneza Arete. No Irod, zli izdanak od zloga korena, otera svoju zakonitu ženu i nezakonito uze sebi zasožitelnicu Irodijadu, ženu svoga brata Filipa, koji beše još u životu.
Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izobliči Iroda. Irod ga baci u tamnicu. Za vreme jednoga pira u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj igraše pred gostima Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. I pijani Irod, zanesen tomi grom, obeća igračici dati što god bude od njega iskala, ma to bilo i polovina carstva. Nagovorena od svoje majke Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekoše u tamnici i doneše glavu njegovu na tanjiru.
Učenici Jovanovi noću uzeše telo svoga učitelja i česno sahraniše, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko nečisto mesto. Ali ubrzo postiže Božja kazna ovu grupu zlotvora. Knez Areta, da opere čast svoje ćerke, udari s vojskom na Iroda i potuče ga do noge. Poraženi Irod bi osuđen od kesara rimskog Kaligule na progonstvo najpre u Galiju a po tom u Španiju.
Kao izgnanci Irod i Irodijada živeše u bedi i poniženju, dok se zemlja ne otvori i ne proguta ih. A Salomija pogibe zlom smrću na reci Sikorisu (Suli). Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29. avgusta ustanovljeno je zbog toga što je toga dana osvećena crkva, koju podigoše na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena. U tu crkvu položene su i mošti učenika Jovanovih: Jeliseja i Avdije.
Verovanja i običaji
Dan Usekovanja hrišćani provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu, a narod se okuplja u crkvi na liturgiji.
Nikako ne treba da se jede ili pije nešto crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja.
Na taj dan se ne veseli, niti se u ruke uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne. Takođe, izbegava se bilo kakav rad, kako napolju tako i domu.
U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja – "po Bogu i svetom Jovanu", a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava.