DA LI SE SLAŽETE SA RUŽICOM: Na dejtove uvek idem u patikama, nema potrebe za ,,budženjem"
- Moje pravilo je da na dejtove uvek idem u patikama, običnoj majici i farmerkama, kaže Ružica.
Koliko smo opterećeni društvenim mrežama, koje su najčešće zablude o muško-ženskim odnosima i šta najviše muči žene danas? Odgovore na ova pitanja potražili smo u razgovoru sa Ružicom Petronijević, koja vodi portal My cup of tea, baveći se svim temama koje su zanimljive savremenoj ženi.
Ne volim kompromise i ne pristajem na njih. Ni u poslu, ni u prijateljstvu, ni u ljubavi, ni u životu. Kompromis je kao bumerang – obije se o glavu kad tad. Volim tolerantan odnos i slobodu u vezi. To je ono što, po mom mišljenju, razlikuje savršenu vezu od zajedničkog životarenja. Koji god kompromis da sam napravila u životu, shvatila sam da sam samo sebi naudila, a nisam nikome ni pomogla. Kratak je život, nemamo mnogo vremena. Treba uživati u kvalitetnom odnosu, punom poštovanja, ljubavi, lojalnosti i biti srećan, a ja verujem da sreća i kompromis ne idu zajedno. Kompromis mi liči na onu priču da ja uradim nešto preko svoje volje i da za to dobijem jedan plus, koji će mi kasnije koristiti da on meni ispuni želju kada mu nije do toga. Ne volim to. Zašto bi bilo ko radio nešto što mu ne odgovara. Mislim da je za velika dela potrebna samo ljubav!!!
- Žene padaju na loše muškarce.
Ovo je, po mom mišljenju, mit. Mislim da žene padaju na pametne, sposobne, dobre i lojalne muškarce. Na kraju krajeva, svako traži prema sebi.
- U vezi su neophodne igrice.
O neeeee, ja sam veliki protivnik igrica u vezi!!! Ne volim proračunate ljude i one koji su neiskreni u svojim namerama. Ja uvek igram fer prema svima, jer je meni lepo da, ma šta se desilo, znam da sam bila korektna. Nikada ne kalkulišem ni osećanjim, a ni postupcima. Kada hoću pošaljem poruku, kada nemam tu potrebu to ni ne uradim, govorim ono što osećam nikada se ne pitam da li je trebalo da ga ipak pustim da se ”kuva na tihoj vatri” i da kod kuće razmišlja šta sam zapravo htela da kažem.
Moje pravilo je da na dejtove uvek idem u patikama, običnoj majici i farmerkama. Nema potrebe za „budženjem“, štiklama i haljanama. Samo opušteno i samo iskreno. U ljubavi koja je najčistije osećanje, nema mesta ni za kakve proračune i igrice.
- Ne postoje muško-ženska prijateljstva.
Muško – ženska prijateljstva postoje, veoma su lojalna i iskrenija od bilo kojih drugih prijateljskih odnosa. Moj najbolji prijatelj za sva vremena je Miloš Obradović, čovek kojeg poznajem koliko i sebe. Veoma smo bliski, pričam mu o svemu i nema neprijatnosti jer smo različitog pola. O našem prijateljstvu pisala sam i na svom portalu i mislim da je to jedno od najdragocenijih stvari koje imam.
Važno je da i u muško žensko prijateljstvo, kao i u sve, uđemo bez zadnjih namera i igrica. Generalno se odlično slažem sa muškarcima, jer su jednostavniji od žena, razumem ”jezik kojim oni pričaju” i za kratko vreme reše sve moje nedoumice, posebno ljubavne. Nijedno moje prijateljstvo nije preraslo ni u šta više, a sve momke koji su ljubomorni i ne razumeju da imam drugare, momentalno isključujem iz svog života.
Ne znam koliko muškarce bilo šta muči. Oni su jednostavni i ne opterećuju se previše. Ne plaše se da probaju i da pokušaju. Nekada ih možda muči nedostatak samopuzdanja.
Žene danas muči mnogo toga. Da li je dovoljno lepa, da li je dovoljno mršava, žašto se on ne javlja, a rekao je da će zvati, šta da naruči u restoranu, da li da se poljubi na prvom dejtu, da li da obuče haljinu ili pantalone, koji lak da izabere, koji svoj uspeh da sakrije od muškarca da se on ne bi uplašio... Previše pitanja, previše promišljanja, previše kalkulacije, previše želje da se dopadnu.
Odgovor je na sve da bi trebalo da budemo spontani, fer, tolerantni i čistog srca! Tako ćemo doći do svih odgovora!
Mislim da je glavni problem to što neki ljudi ponekad izgube kompas i zaborave da se svet odvija i van Instagrama. Meni su ranije ljudi često govorili: ”Vidim da si super, uživaš, stalno negde izlaziš” i to baš u periodu kada sam najviše radila, ali sam tih dana objavila nekoliko fotografija iz javnosti.
Pristalica sam da ne objavljujem fotografije na društvenim mrežama sa dečkom. Mislim da deo intime treba sačuvati za sebe, barem dok oba partnera ne budu sasvim sigurna u svoja osećanja. Nema potrebe da ljudi koje ni ne poznajemo budu upućeni u svaki segment naših života. Razumem da srećnim parovima nisu potrebni lajkovi, ali neka lepa fotka s vremena na vreme mi je skroz ok. Sve je pitanje mere.
Sa druge strane, ono što mislim da je najvažnije i na čemu ja potenciram kada pišem blog je da iskreno govorim i o događajima i o osećanjima kada nije sve bilo med i mleko. Lako je pričati o lepim događajima, ali hajde da budemo iskreni i da otvoreno govorimo o problemima. O tome kako se osećamo kada nemamo samopouzdanja, volje ni snage i ono najvažnije: kako smo se izborili sa teškim situacijama. U svojim tekstovima veoma iskreno, bez uvijanja govorim o svemu kroz što sam prošla i to pomaže i meni i svima koji čitaju moje tekstove.
Lako je reći: ”suočite se, pronađite snagu, imajte samopouzdanje”. Slažem se, ali recite KAKO! To je, po mom mišljenju, važno. Dati konkretno rešenje koje je nama pomoglo. Možda to neće biti ključ i za neke druge ljude, ali sigurno više pomaže od saveta koje smo svi već toliko puta čuli. Nekad mi se čini da, što bi rekao Đorđe Balašević, pričaju o plovidbi oni koji sidro nisu digli.
I još nešto: ne verujte svemu što vidite na društvenim mrežama. Nije sve tako sjajno.