ДА ЛИ СЕ СЛАЖЕТЕ СА РУЖИЦОМ: На дејтове увек идем у патикама, нема потребе за ,,буџењем"
- Моје правило је да на дејтове увек идем у патикама, обичној мајици и фармеркама, каже Ружица.
Колико смо оптерећени друштвеним мрежама, које су најчешће заблуде о мушко-женским односима и шта највише мучи жене данас? Одговоре на ова питања потражили смо у разговору са Ружицом Петронијевић, која води портал My цуп оф теа, бавећи се свим темама које су занимљиве савременој жени.
Не волим компромисе и не пристајем на њих. Ни у послу, ни у пријатељству, ни у љубави, ни у животу. Компромис је као бумеранг – обије се о главу кад тад. Волим толерантан однос и слободу у вези. То је оно што, по мом мишљењу, разликује савршену везу од заједничког животарења. Који год компромис да сам направила у животу, схватила сам да сам само себи наудила, а нисам никоме ни помогла. Кратак је живот, немамо много времена. Треба уживати у квалитетном односу, пуном поштовања, љубави, лојалности и бити срећан, а ја верујем да срећа и компромис не иду заједно. Компромис ми личи на ону причу да ја урадим нешто преко своје воље и да за то добијем један плус, који ће ми касније користити да он мени испуни жељу када му није до тога. Не волим то. Зашто би било ко радио нешто што му не одговара. Мислим да је за велика дела потребна само љубав!!!
- Жене падају на лоше мушкарце.
Ово је, по мом мишљењу, мит. Мислим да жене падају на паметне, способне, добре и лојалне мушкарце. На крају крајева, свако тражи према себи.
- У вези су неопходне игрице.
О неееее, ја сам велики противник игрица у вези!!! Не волим прорачунате људе и оне који су неискрени у својим намерама. Ја увек играм фер према свима, јер је мени лепо да, ма шта се десило, знам да сам била коректна. Никада не калкулишем ни осећањим, а ни поступцима. Када хоћу пошаљем поруку, када немам ту потребу то ни не урадим, говорим оно што осећам никада се не питам да ли је требало да га ипак пустим да се ”кува на тихој ватри” и да код куће размишља шта сам заправо хтела да кажем.
Моје правило је да на дејтове увек идем у патикама, обичној мајици и фармеркама. Нема потребе за „буџењем“, штиклама и хаљанама. Само опуштено и само искрено. У љубави која је најчистије осећање, нема места ни за какве прорачуне и игрице.
- Не постоје мушко-женска пријатељства.
Мушко – женска пријатељства постоје, веома су лојална и искренија од било којих других пријатељских односа. Мој најбољи пријатељ за сва времена је Милош Обрадовић, човек којег познајем колико и себе. Веома смо блиски, причам му о свему и нема непријатности јер смо различитог пола. О нашем пријатељству писала сам и на свом порталу и мислим да је то једно од најдрагоценијих ствари које имам.
Важно је да и у мушко женско пријатељство, као и у све, уђемо без задњих намера и игрица. Генерално се одлично слажем са мушкарцима, јер су једноставнији од жена, разумем ”језик којим они причају” и за кратко време реше све моје недоумице, посебно љубавне. Ниједно моје пријатељство није прерасло ни у шта више, а све момке који су љубоморни и не разумеју да имам другаре, моментално искључујем из свог живота.
Не знам колико мушкарце било шта мучи. Они су једноставни и не оптерећују се превише. Не плаше се да пробају и да покушају. Некада их можда мучи недостатак самопуздања.
Жене данас мучи много тога. Да ли је довољно лепа, да ли је довољно мршава, жашто се он не јавља, а рекао је да ће звати, шта да наручи у ресторану, да ли да се пољуби на првом дејту, да ли да обуче хаљину или панталоне, који лак да изабере, који свој успех да сакрије од мушкарца да се он не би уплашио... Превише питања, превише промишљања, превише калкулације, превише жеље да се допадну.
Одговор је на све да би требало да будемо спонтани, фер, толерантни и чистог срца! Тако ћемо доћи до свих одговора!
Мислим да је главни проблем то што неки људи понекад изгубе компас и забораве да се свет одвија и ван Инстаграма. Мени су раније људи често говорили: ”Видим да си супер, уживаш, стално негде излазиш” и то баш у периоду када сам највише радила, али сам тих дана објавила неколико фотографија из јавности.
Присталица сам да не објављујем фотографије на друштвеним мрежама са дечком. Мислим да део интиме треба сачувати за себе, барем док оба партнера не буду сасвим сигурна у своја осећања. Нема потребе да људи које ни не познајемо буду упућени у сваки сегмент наших живота. Разумем да срећним паровима нису потребни лајкови, али нека лепа фотка с времена на време ми је скроз ок. Све је питање мере.
Са друге стране, оно што мислим да је најважније и на чему ја потенцирам када пишем блог је да искрено говорим и о догађајима и о осећањима када није све било мед и млеко. Лако је причати о лепим догађајима, али хајде да будемо искрени и да отворено говоримо о проблемима. О томе како се осећамо када немамо самопоуздања, воље ни снаге и оно најважније: како смо се изборили са тешким ситуацијама. У својим текстовима веома искрено, без увијања говорим о свему кроз што сам прошла и то помаже и мени и свима који читају моје текстове.
Лако је рећи: ”суочите се, пронађите снагу, имајте самопоуздање”. Слажем се, али реците КАКО! То је, по мом мишљењу, важно. Дати конкретно решење које је нама помогло. Можда то неће бити кључ и за неке друге људе, али сигурно више помаже од савета које смо сви већ толико пута чули. Некад ми се чини да, што би рекао Ђорђе Балашевић, причају о пловидби они који сидро нису дигли.
И још нешто: не верујте свему што видите на друштвеним мрежама. Није све тако сјајно.