Od ŠIBICARA do KRALJA DORĆOLA - Detinjstvo je proveo u POPRAVNOM DOMU, a onda je DOSEGNUO ZVEZDE, bivša JUGA ga pamti kao PEVAČA SA DUŠOM

Pevaču tokom čitavog života mnogi nisu verovali da je ime pod kojim se proslavio zapravo bilo njegovo pravo ime. Iako je javnost bila sklonija da ga prepozna po umetničkom pseudonimu, istina je da mu je majka dala ime Džej pošto je pronašla inspiraciju u stripovima, naišavši na junaka sa istim imenom. Ovaj neobičan izbor bio je samo jedan od elemenata koji su doprineli njegovoj autentičnosti.

Međutim, uprkos prvobitnom skepticizmu, Džej Ramadanovski je postao poznat ne samo po svom neobičnom imenu već i po nadimku "Kralj Dorćola". Taj epitet nije došao slučajno, već je odražavao njegovu izuzetnu popularnost među ljubiteljima narodne i kafanske muzike. Svojim izvođenjem, pesmama ispunjenim emocijom i neponovljivim šarmom, uspeo je da osvoji srca mnogih.

Nažalost, vest o njegovoj smrti u nedelju, u 57. godini života, potresla je njegove obožavaoce širom zemlje. Osim po muzičkom nasleđu, Džej će ostati upamćen i po svojoj ličnosti. Oni koji su imali sreću da ga upoznaju svedoče o njegovoj simpatičnosti, toplini i iskrenom osmehu koji je uvek nosio sa sobom. Bio je čovek pun duše i života, čije je prisustvo ostavljalo neizbrisiv trag.

Njegova muzika će nastaviti da živi kroz generacije, podsećajući ljude na vreme kada je "Kralj Dorćola" vladao muzičkom scenom i ostavljao neizbrisiv pečat na srcima svojih fanova. Džej Ramadanovski će zauvek ostati nezaboravan lik u svetu muzike, a njegovo nasleđe će živeti kroz njegove pesme i sećanja onih koji su imali privilegiju da ga upoznaju.

Detinjstvo

Rođen je u Beogradu 29. maja 1964. godine, kao jedino muško dete u višečlanoj romskoj porodici obućara Mazlama i radnice Gradskog zelenila Barije Ramadanovski. Porodica Ramadanovski potiče iz opštine Resen u Severnoj Makedoniji, čime je utemeljena njihova veza s tradicijom i kulturom. Njegovo detinjstvo obeležile su rane godine provedene u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu.

Nakon razvoda roditelja, Džej je izvesno vreme proveo živeći s bakom s majčine strane. Međutim, usled sklonosti ka maloletničkoj delinkvenciji, tokom adolescencije je boravio u domovima za vaspitanje dece i omladine. U tom periodu, sticao je veštine u auto-lakirerskom zanatu, pokazujući talenat i spremnost za učenje.

Nakon odsluženja vojnog roka, Džej je dobio posao u Industriji poljoprivrednih mašina "Zmaj", ali se nije zadržao dugo. Život na ulici i sitni kriminal privukli su ga ponovno, a istovremeno je amaterski počeo da se bavi muzikom. Njegova priča o usponu iz teških početaka i suočavanju s izazovima života postala je neizostavan deo njegove biografije, čineći ga još snažnijim simbolom uspeha i prepoznatljivosti.

Kralj Dorćola

Odrastajući na Dorćolu, kraju koji je oduvek nosio famoznu reputaciju, slavni pevač Džej Ramadanovski suočavao se s izazovima koji su oblikovali njegovu mladost. Počeo je da se bavi šibicarenjem, tražeći izlaz iz teške svakodnevice. U mladosti je često bežao od kuće, provodeći mnogo vremena na ulici, okružen izazovima i nevoljama koji su karakterisali život na marginama društva.

Muzika, iako je došla kasnije, predstavljala je prekretnicu u njegovom životu. U jednom trenutku je prepoznao svoj talenat i strast prema muzici, što mu je pružilo alternativu i izlaz iz teške situacije u kojoj se nalazio. Ipak, njegovo detinjstvo na Dorćolu ostavilo je dubok trag.

U emisiji "Balkanskom ulicom", Džej je otvoreno podelio svoje iskustvo: - Nisam bio kriminalac, ali bio sam delikvent. Nikada nisam nikog povredio, jednostavno sam morao da se snalazim u životu. Boli me sećanje na 'sivi dom'. Uveče, kad legnem, kroz glavu mi prolaze razne slike iz prošlosti.

Posebno emotivno svedočenje daje u vezi sa vremenom provedenim u popravnom domu. - Često sanjam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo, majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac. Ponekad zaplačem zbog toga. Ove reči otkrivaju ne samo teške trenutke iz prošlosti već i duboku emotivnost i ranjivost umetnika koji je uspeo da se izdigne iz izazova mladosti i pronađe svoj put kroz muziku.

Po napuštanju doma popravio je odnos sa majkom. Kao najlepši koncert u karijeri izdvojio je onaj na Tašmajdanu 1991. godine. Jer je ona bila tu.

- Tada sam dobio najlepši aplauz u životu, kad mi je keva izašla na scenu. Nikad mi nije došla u posetu u dom, ali kad je stala tako ispre, sa cvećem... Bila je poštena žena, nije mi dala da šibicarim, lupala mi je šamare zbog toga - pričao je Džej.

Vaspitne metode nisu odmah urodile plodom. Ipak, uspeo je u životu, kako kaže njegov veliki hit.

- Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga. U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Više puta smo išli na razgovor sa psihologom, to je bilo obavezno. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili, pričao je Ramadanovski.

Umeo je Džej Ramadanovski da istakne kako je najsrećniji period njegovog života bio od dvadesete do tridesete godine. Tokom tih godina, postao je uspešan pevač, ostvarivši svoj san o muzičkoj karijeri. Njegovo umetničko izražavanje pridobilo je ljubav publike, a njegove pesme su postale neizostavan deo muzičke scene.

Osim profesionalnog uspeha, tokom tog perioda Džej je stupio u brak sa Nadom Ramadanovski i postao otac, čime je pronašao ličnu radost i ispunjenje. Govoreći o tim vremenima, sa osmehom na licu, delio je svoje uspomene: "Kad sam napunio trideset, već sam sve video, sve doživeo." Bio je svedok mnogih životnih iskustava, ali su godine od dvadesete do tridesete ostavile poseban pečat u njegovom srcu.

Kockao je, pušio i pio, a Nada više nije mogla da podnese, pa je odlučila da se razvede. Brak su zvanično okončali 2007. godine. Iako decenijama nisu bili zajedno, pevač je umeo da kaže da izuzetno voli i poštuje svoju bivšu suprugu, te da je ona njegov "heroj" i "kraljica".

Svojim pesmama je znao da prenese emocije i doživljaje, a ta autentičnost je privlačila publiku. Džej je tada stekao ne samo profesionalni respekt već i ličnu satisfakciju, gradeći temelje svoje muzičke legende. Ovaj period života ostao je urezan u sećanju Džeja Ramadanovskog kao vreme kada je postao kompletna ličnost – uspešan pevač, posvećeni suprug i ponosan otac.

Njegova starija naslednica Ana udata je za pevača Adila Maksutovića, dok se Džejeva druga ćerka Marija retko pojavljuje u javnosti.

I naravno Džej!

1980-e

Upoznavši se s talentovanom tekstopiskinjom Marinom Tucaković, Džej Ramadanovski je napravio svoj prvi ozbiljniji korak u svetu muzike. Njihova saradnja procvetala je, a rezultat toga bio je uspeh na festivalu MESAM 1987. godine, gde je izveo pesmu "Zar ja da ti brišem suze" i osvojio drugo mesto. Ovaj događaj predstavljao je prekretnicu u njegovoj karijeri, otvarajući vrata široj prepoznatljivosti.

Takođe, Džej je ostvario i svoj izlet u filmski svet tokom ovog perioda, pojavljujući se u filmu "Hajde da se volimo 2", gde je s Lepom Brenom u glavnoj ulozi izveo pesmu "Slažeš li se ti". Njegov talenat nije bio rezervisan samo za muzičku scenu, već se proširio i na filmsko platno, dodajući višedimenzionalnost njegovom umetničkom izrazu.

1990-e i 2000-e

Tokom 1990-ih, Džej je postao izuzetno popularan širom bivše Jugoslavije, posebno stičući veliku popularnost u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Njegova muzika je bila nosilac emocija i prepoznatljiva po iskrenim stihovima, što je doprinelo njegovoj masovnoj privlačnosti.

Dok je bio na vrhuncu popularnosti, Džej je organizovao turneje koje su ga odvele i izvan granica bivše Jugoslavije, posebno u Nemačku, Švedsku, Kanadu, Sjedinjene Američke Države i druge zemlje. Njegova muzika prelazila je granice, povezujući ljude širom sveta.

Njegovo umetničko priznanje ogleda se i kroz dobijanje nagrade za pevača godine na festivalu MESAM 1992. i 1993. godine, što je potvrda njegove kontinuirane izuzetnosti u muzičkom svetu.

Na Grand festivalu 2008, osvojio je drugo mesto sa pesmom "Imati pa nemati", a dve godine kasnije ponovno je ostvario zapaženi rezultat, zauzevši treće mesto s pesmom "Zrno mudrost". Ovi uspesi na festivalima svedoče o njegovoj dugovečnosti i konstantnom doprinosu muzičkoj sceni. Džej Ramadanovski ostaje neizbrisiv deo muzičke istorije sa svojim izuzetnim doprinosom i neponovljivim stvaralaštvom.

To je bio moj najveći strah u životu

Polovinom 2017. godine, Džej Ramadanovski se suočio s ozbiljnim izazovom u vidu operacije srca, neophodne zbog zdravstvenih problema proisteklih iz nezdravog životnog stila koji je vodio. Srčani problemi bili su rezultat dugogodišnjeg izloženja telo stresu i nezdravim navikama. Međutim, hrabro se podvrgao operaciji i, unatoč izazovima, uspeo je da se oporavi relativno brzo.

U periodu oporavka, Džej je isticao važnost podrške koju je dobijao od svojih ćerki i bivše supruge. Njihova prisutnost i podrška bili su neophodni stubovi snage tokom teškog perioda. U jednom od intervjua je izrazio svoju zahvalnost Bogu što mu je pružio još jednu šansu i što je imao priliku da nastavi sa svojom muzičkom karijerom.

- Doktori su mi našli senku na plućima i bio sam ubeđen da imam kancer, ali da neće da mi kažu - počeo je priču za magazin Vip pevač, dodajući:

- Dok nisu stigli rezultati analiza, nisam bio živ jer mi je ćale umro od raka pluća. Hteo sam kroz prozor da skočim, ali sam se uplašio. Ne skoka, nego toga da onaj gore neće hteti da me primi, jer ću biti samoubica. Dobro je što sam odustao od toga da oduzmem sebi život jer su me doktori izlečili. To je bio moj najveći strah u životu - pričao je on za medije.

Ovaj period zdravstvenih problema nije bio samo fizički izazov, već je ostavio i emocionalne posledice. Džej je priznao da je u jednom trenutku osećao strah za svoje zdravlje i pomišljao je na najgore.

Džejev uspešan oporavak i povratak na scenu nakon operacije srca predstavljaju inspiraciju mnogima, istovremeno ukazujući na važnost očuvanja zdravlja i promene nezdravih životnih navika.

Nedelja i svi su tu

Dugo očekivani film "Nedelja" o Džeju Ramadanovskom premijerno je prikazan 16. januara u mts Dvorani, a počelo je i bioskopsko emitovanjem.

U filmu, muzičar Husein Husa Alijevič zauzeće zapaženu ulogu Džeja Ramadanovskog, što dodatno intrigira publiku. Očekuje se da će Alijevič, svojom muzičkom virtuoznošću, doneti poseban pečat liku i doprineti filmskoj sceni na jedinstven način.

Film "Nedelja" pruža dubok uvid u život Džeja Ramadanovskog, njegove intimne odnose s bliskim prijateljima, i autentičnu atmosferu Dorćola tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U ovoj filmskoj retrospektivi, istaknuti pevač je dobio svoj portret kroz interpretaciju ljudi koji nisu profesionalni glumci, dodajući autentičnost i iskrenost prikazu.

U impresivnoj glavnoj ulozi malog Džeja, Alen Selimi se ističe kao otkriće u svetu glume. Reditelj Nemanja Ćeranić podelio je da je, iako mali Alen ne zna čitati, pokazao izuzetnu inteligenciju i lakoću u usvajanju replika. Njegovo nadahnuće i spontanost tokom snimanja obećavaju svetlu budućnost u glumačkom svetu ukoliko nastavi ovako talentovano.

Film se fokusira na scene koje prikazuju Džeja kao dečaka, otkrivajući delić njegovog života na ulicama Dorćola i boravak u popravnom domu. Ova duboka retrospektiva ne samo da osvetljava život samog Džeja, već i kontekstualno prikazuje vreme i mesto u kojem je odrastao, dodajući dodatnu dubinu priči. Sve ukazuje na to da će film "Nedelja" ne samo pružiti uvid u život jednog od najvoljenijih muzičkih ikona, već i oduševiti publiku svojom autentičnošću i emotivnom snagom. 

Husein Alijević Husa, član muzičkog sastava Beat Street, briljantno donosi odraslog Džeja u filmu "Nedelja".

Doviđenja, Džej

Legenda narodne i kafanske muzike, Džej Ramadanovski, napustio nas je u 57. godini života, ostavljajući veliku prazninu u svetu muzike. Njegova smrt izazvala je tugu među obožavaocima, ali i podstakla sećanja na nezaboravne trenutke koje je delio s publikom.

Osim što su mnogi voleli njegove pesme, oni koji su imali privilegiju da ga upoznaju svedoče o jedinstvenom spoju simpatičnosti, duše i života koji je nosio sa sobom. Njegova muzika je dirala srca, a ličnost Džeja Ramadanovskog ostavila je neizbrisiv trag na onima koji su imali priliku da ga upoznaju ili da mu prisustvuju na nastupima.

Jedna od zanimljivih anegdota koja prikazuje njegovu autentičnost i duhovitost otkrivena je putem društvenih mreža. Ivana Zarić, poznata voditeljka, podelila je svoje iskustvo kada ju je Džej povezao kolima s autobuske stanice. Njegova šarmantna gesta, vožnja u velikom automobilu, uz osmeh i duhovit komentar o enciklopediji na sedištu, oslikavaju Džejevu neodoljivu ličnost.

- Uskočim, auto ogroman, za njega naročito, vidim meškolji se i provalim da sedi na nekoj debeloj enciklopediji - napisala je Ivana i prenela šta joj je tada Džej rekao:

- To je najdeblja koju sam našao, moram da vidim gde vozim. A i kulturno se uzdižem. Neodoljivo… - napisala je ona.

U jednom od poslednjih TV nastupa, voditeljka Olja Bećković je podelila sećanje na Džejevu ljubaznost prema patrijarhu Pavlu. Ta priča otkriva ne samo Džejevu skromnost već i njegovu poštovanje prema drugima, bez obzira na njihov društveni status.

- Sećam se da mi je Džej Ramadanovski pričao pre mnogo godina kako se nekom prilikom vozio taksijem Ulicom kralja Petra prema Sabornoj crkvi i da je ugledao patrijarha Pavla. Tražio je od taksiste da se zaustavi. On je izašao iz taksija, prišao patrijarhu Pavlu i rekao: "Ćale, je l' mogu da Vam poljubim ruku" - podsetila se Bećkovićeva.

- I ja nekako zamišljam da dok ovo govorimo da se to dešava gore i da ga ćale ljubi u čelo i da nemamo šta da kažemo osim, doviđenja Džej - rekla je između ostalog Bećković.