Organizam vas upozorava svakog dana, a vi to ne primećujete: Stres može ostaviti posledice na srce i mozak

Stres je prirodna reakcija organizma na izazove i opasnosti, ali kada traje mesecima ili godinama može postati ozbiljan zdravstveni problem. Brojna naučna istraživanja pokazala su da dugotrajni stres nije povezan samo sa lošijim raspoloženjem, već i sa većim rizikom od bolesti koje mogu uticati na životni vek.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dugotrajan stres može negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje, povećavajući rizik od različitih zdravstvenih problema.

Može li stres zaista skratiti život

Naučnici ne mogu precizno odrediti koliko godina života stres oduzima svakoj osobi, jer to zavisi od genetike, životnih navika, bolesti i intenziteta stresa. Međutim, istraživanja pokazuju da osobe izložene hroničnom stresu imaju veći rizik od prerane smrti u poređenju sa osobama koje uspešnije kontrolišu stres.

Velika analiza objavljena u časopisu Britanski medicinski žurnal pokazala je da je psihološki stres povezan sa povećanim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih problema.

Srce je među prvim organima koji trpe posledice

Kada smo pod stresom, organizam oslobađa hormone poput adrenalina i kortizola. Oni privremeno povećavaju krvni pritisak i ubrzavaju rad srca, što je korisno u kratkotrajnim situacijama opasnosti.

Problem nastaje kada takvo stanje traje dugo. Prema Američkom udruženju za srce, hronični stres može doprineti razvoju visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara.

Hronični stres može oslabiti imunitet

Dugotrajna izloženost stresu može promeniti način na koji funkcioniše imuni sistem. Zbog toga organizam može biti podložniji infekcijama i sporijem oporavku nakon bolesti.

Kako navodi Američka psihološka asocijacija, hronični stres utiče na gotovo sve telesne sisteme, uključujući imunitet, varenje, san i reproduktivno zdravlje.

Uticaj na mozak i mentalno zdravlje

Osobe koje dugo žive pod stresom češće prijavljuju probleme sa koncentracijom, pamćenjem, spavanjem i raspoloženjem.

Prema podacima Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje SAD, dugotrajni stres povećava rizik od anksioznosti, depresije i drugih mentalnih poremećaja.

Zašto je kortizol važan

Kortizol se često naziva hormonom stresa. On pomaže organizmu da reaguje na izazovne situacije, ali hronično povišen nivo kortizola može imati negativne posledice.

Prema informacijama Klivlend klinike, dugotrajno povišen kortizol može biti povezan sa povećanjem telesne težine, povišenim pritiskom, poremećajima sna i drugim zdravstvenim problemima.

Stres utiče i na životne navike

Jedan od razloga zbog kojih stres može indirektno skratiti život jeste njegov uticaj na svakodnevno ponašanje. Ljudi pod stresom češće puše, konzumiraju alkohol, jedu nezdravu hranu i manje se kreću.

Takve navike dodatno povećavaju rizik od bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Koji simptomi mogu ukazivati na previše stresa

• stalni umor
• problemi sa spavanjem
• glavobolje
• ubrzan rad srca
• nervoza i razdražljivost
• problemi sa koncentracijom
• učestale infekcije
• povišen krvni pritisak

Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi Velike Britanije, dugotrajni stres može izazvati fizičke, emocionalne i bihevioralne simptome koji značajno utiču na kvalitet života.

Može li se šteta ublažiti

Dobra vest je da organizam često može da se oporavi kada se nivo stresa smanji. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, socijalna podrška i tehnike opuštanja mogu pomoći u smanjenju negativnih efekata.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD preporučuje redovno vežbanje, zdravu ishranu, dovoljno sna i održavanje društvenih kontakata kao važne načine za upravljanje stresom.

Stres može skratiti život, ali nema pravila

Ne postoji tačan broj godina koje stres oduzima životu, ali naučni dokazi pokazuju da hronični stres povećava rizik od brojnih bolesti koje mogu uticati na dužinu i kvalitet života.

Problemi sa srcem, visok krvni pritisak, oslabljen imunitet, poremećaji sna i mentalnog zdravlja samo su neke od posledica koje se povezuju sa dugotrajnom izloženošću stresu. Zato stručnjaci naglašavaju da briga o mentalnom zdravlju nije luksuz, već važan deo očuvanja celokupnog zdravlja.