Организам вас упозорава сваког дана, а ви то не примећујете: Стрес може оставити последице на срце и мозак

Стрес је природна реакција организма на изазове и опасности, али када траје месецима или годинама може постати озбиљан здравствени проблем. Бројна научна истраживања показала су да дуготрајни стрес није повезан само са лошијим расположењем, већ и са већим ризиком од болести које могу утицати на животни век.

Према подацима Светске здравствене организације, дуготрајан стрес може негативно утицати на физичко и ментално здравље, повећавајући ризик од различитих здравствених проблема.

Може ли стрес заиста скратити живот

Научници не могу прецизно одредити колико година живота стрес одузима свакој особи, јер то зависи од генетике, животних навика, болести и интензитета стреса. Међутим, истраживања показују да особе изложене хроничном стресу имају већи ризик од преране смрти у поређењу са особама које успешније контролишу стрес.

Велика анализа објављена у часопису Британски медицински журнал показала је да је психолошки стрес повезан са повећаним ризиком од смрти услед кардиоваскуларних болести и других здравствених проблема.

Срце је међу првим органима који трпе последице

Када смо под стресом, организам ослобађа хормоне попут адреналина и кортизола. Они привремено повећавају крвни притисак и убрзавају рад срца, што је корисно у краткотрајним ситуацијама опасности.

Проблем настаје када такво стање траје дуго. Према Америчком удружењу за срце, хронични стрес може допринети развоју високог крвног притиска, срчаних болести и можданог удара.

Хронични стрес може ослабити имунитет

Дуготрајна изложеност стресу може променити начин на који функционише имуни систем. Због тога организам може бити подложнији инфекцијама и споријем опоравку након болести.

Како наводи Америчка психолошка асоцијација, хронични стрес утиче на готово све телесне системе, укључујући имунитет, варење, сан и репродуктивно здравље.

Утицај на мозак и ментално здравље

Особе које дуго живе под стресом чешће пријављују проблеме са концентрацијом, памћењем, спавањем и расположењем.

Према подацима Националног института за ментално здравље САД, дуготрајни стрес повећава ризик од анксиозности, депресије и других менталних поремећаја.

Зашто је кортизол важан

Кортизол се често назива хормоном стреса. Он помаже организму да реагује на изазовне ситуације, али хронично повишен ниво кортизола може имати негативне последице.

Према информацијама Кливленд клинике, дуготрајно повишен кортизол може бити повезан са повећањем телесне тежине, повишеним притиском, поремећајима сна и другим здравственим проблемима.

Стрес утиче и на животне навике

Један од разлога због којих стрес може индиректно скратити живот јесте његов утицај на свакодневно понашање. Људи под стресом чешће пуше, конзумирају алкохол, једу нездраву храну и мање се крећу.

Такве навике додатно повећавају ризик од болести срца, дијабетеса типа 2 и гојазности.

Који симптоми могу указивати на превише стреса

• стални умор
• проблеми са спавањем
• главобоље
• убрзан рад срца
• нервоза и раздражљивост
• проблеми са концентрацијом
• учестале инфекције
• повишен крвни притисак

Према Националној здравственој служби Велике Британије, дуготрајни стрес може изазвати физичке, емоционалне и бихевиоралне симптоме који значајно утичу на квалитет живота.

Може ли се штета ублажити

Добра вест је да организам често може да се опорави када се ниво стреса смањи. Редовна физичка активност, квалитетан сан, социјална подршка и технике опуштања могу помоћи у смањењу негативних ефеката.

Центар за контролу и превенцију болести САД препоручује редовно вежбање, здраву исхрану, довољно сна и одржавање друштвених контаката као важне начине за управљање стресом.

Стрес може скратити живот, али нема правила

Не постоји тачан број година које стрес одузима животу, али научни докази показују да хронични стрес повећава ризик од бројних болести које могу утицати на дужину и квалитет живота.

Проблеми са срцем, висок крвни притисак, ослабљен имунитет, поремећаји сна и менталног здравља само су неке од последица које се повезују са дуготрајном изложеношћу стресу. Зато стручњаци наглашавају да брига о менталном здрављу није луксуз, већ важан део очувања целокупног здравља.