MITOVI O HOLESTEROLU: Da li su jaja i slanina zaista toliko štetni po naše zdravlje?

Zabluda broj 1: Holesterol je štetan za telo

Ako konzumirate hranu bogatu holesterolom ili imate prirodno visok nivo holesterola, rizik od razvoja arterioskleroze je povećan. U najgorem slučaju, to može dovesti do srčanog udara, a time i smrti.

Činjenica broj 1: Holesterol je vitalan za telo

Pogrešno je demonizovati holesterol uopšte jer je on za nas neophodan. U stvari, naše telo - uglavnom jetra - sama proizvodi holesterol. Bez ove endogene supstance, naši organi ne bi funkcionisali kako treba i naše pamćenje bi stalo. Da, čak i naše srce se sastoji od deset odsto holesterola.

Zabluda broj 2: Jaja i slaninu treba izbegavati

Uobičajeni savet je da jedete najviše dva jaja nedeljno jer su bogata holesterolom, koji bi povećao nivo lipida u krvi i samim tim dosta opteretio naše srce. Postoje i upozorenja protiv masnih bombi kao što je slanina za dobrobit nivoa holesterola.

Činjenica broj 2: Telo može smanjiti sopstvenu proizvodnju

Svako ko konzumira holesterol hranom ne mora nužno da poveća svoje vrednosti. Naše telo ima mehanizam koji nas štiti od predoziranja holesterolom iz jaja ili slanine: kada unosimo velike količine holesterola kroz hranu, naše telo smanjuje unutrašnju proizvodnju. Razne studije potvrđuju da ljubitelji jaja nemaju veće šanse da pate od srčanih problema ili arterioskleroze od onih koji odbijaju jaja. Međutim, ovaj carte blanche ne važi za ljude sa već visokim nivoom holesterola!

Zabluda broj 3: Visok holesterol = loše zdravlje

Kada lekar dijagnostikuje visok nivo lipida u krvi, pacijenti su zabrinuti i psihički se pripremaju da kupe proizvode sa niskim sadržajem holesterola i masti sa polica supermarketa.

Činjenica broj 3: Neke visoke vrednosti mogu spasiti živote

Međutim, stariji ljudi sa povišenim nivoom lipida u krvi imaju odlučujuću prednost: u slučaju trovanja krvi (sepse), holesterol im može spasiti život. Sepsa je uvek posledica lokalne infekcije. Ako telo ne uspe da ograniči ovu infekciju na mesto nastanka – kao što je otvorena rana – svi vitalni organi će se brzo upaliti usled invazije patogena. Studije pokazuju da je holesterol deo sofisticiranog odbrambenog mehanizma našeg tela kada je u pitanju trovanje krvi. Pomaže u suzbijanju sepse i dokazano je uključen u imuni sistem.

Zabluda broj 4: Margarin je zdraviji od putera

U poređenju sa maslacem sa visokim sadržajem masti, margarin se često smatra zdravijim. Životinjske masti u puteru navodno povećavaju nivo holesterola i takođe vas čine debelim. Dakle, samo izgleda da ima smisla preferirati margarin - zar ne?

Činjenica broj 4: Maslac kao pouzdan izvor energije

Kao i kod jaja, prilikom konzumiranja putera telo prilagođava sopstvenu proizvodnju unosu holesterola hranom. Dugogodišnja studija Univerziteta Harvard u SAD pokazala je da je ishrana veoma bogata puterom samo promenila nivo masti u krvi zdravih ljudi za najviše dva procenta. Maslac je takođe važan izvor energije koji brzo puni našu bateriju tokom fizičkog ili mentalnog napora.

Zabluda broj 5: Budite oprezni sa vrednošću većom od 200

Ako vaš sopstveni nivo holesterola prelazi 200 miligrama po decilitru krvi, smatra se da je previsok i samim tim štetan po vaše zdravlje.

Činjenica broj 5: Vrednost rizika zavisi od mnogih faktora

Ne postoji univerzalna vrednost koja važi za sve ljude. Koliko je zaista opasna vrednost holesterola koju odredi lekar zavisi od različitih faktora: na primer, da li imate bolesti poput dijabetesa, koliko vam je visok krvni pritisak ili koliko godina imate.

Nije sav holesterol jednak

Pored toga, u okviru vrednosti ukupnog holesterola, mora se napraviti razlika između vrednosti LDL i HDL: HDL holesterol rastvara masti i transportuje ih do jetre, gde se prerađuju. Kada se masti transportuju do ćelija tela, LDL holesterol se može nakupiti u arterijama i zatim ih blokirati. Zbog toga je povišen nivo HDL zapravo poželjan, dok je visok nivo LDL razlog za zabrinutost.