Ko ne bi smeo da jede jagode? Ako imate ove ZDRAVSTVENE PROBLEME trebalo bi da ih izbegavate

Jagode su jedno od najomiljenijih prolećnih voća - sočne, slatke i bogate vitaminima. Ipak, iako ih većina ljudi jede bez problema, postoje situacije kada njihova konzumacija može da izazove neželjene reakcije.

Zbog određenih sastojaka koje sadrže, jagode nisu bezbedne za svakoga, pa je važno da znamo kada treba biti oprezan.

Osobe sklone alergijama treba da ih izbegavaju

Jagode spadaju među voće koje najčešće izaziva alergijske reakcije.

Kod osetljivih osoba mogu da izazovu simptome poput osipa, svraba, oticanja usana i lica, pa čak i otežanog disanja. U težim slučajevima može doći i do ozbiljnih reakcija koje zahtevaju hitnu pomoć.

Poseban oprez savetuje se i deci, jer se alergije na jagode često javljaju u najranijem uzrastu.

Problemi sa stomakom i crevima

Ako imamo osetljiv digestivni sistem, jagode mogu da izazovu neprijatnosti.

Sitne semenke i vlakna mogu da iritiraju creva, pa kod nekih ljudi dolazi do nadutosti, bolova ili dijareje. Posebno se ne preporučuju osobama koje imaju sindrom iritabilnog creva ili upalne bolesti creva.

Osobe koje imaju problema sa bubrezima

Jagode sadrže oksalate i kalijum, što može predstavljati problem za ljude sa bubrežnim tegobama ili kamencima.

U tim slučajevima mogu dodatno opteretiti bubrege i pogoršati stanje, pa se savetuje oprez ili konsultacija sa lekarom.

Ako uzimamo lekove za razređivanje krvi

Još jedna važna stavka odnosi se na osobe koje koriste terapiju za razređivanje krvi.

Jagode sadrže salicilate, supstance slične aspirinu, koje mogu pojačati dejstvo lekova i povećati rizik od krvarenja ako se konzumiraju u većim količinama.

Oprez i kod viška kilograma i holesterola

Iako su zdrave, jagode sadrže prirodne šećere, pa se savetuje umeren unos kod osoba koje imaju povišen holesterol, trigliceride ili višak kilograma.

Stručnjaci preporučuju da ih jedemo umereno - količinu koja može da stane u šaku, nekoliko puta nedeljno.