"Nemojte u 2024. praviti ovu GREŠKU" - Nutricionistkinja Sara otkriva koja DIJETA zaista radi, a koju da IZBEGAVATE po sveku cenu
U cilju pozitivnih promena u životnom stilu za 2024. godinu, nutricionista preporučuje mediteransku ishranu zbog njenih zdravstvenih benefita i održivosti. Upozorava na opasnosti dijeta koje isključuju makronutrijente i dugotrajno vodeno postenje. Preporučuje postepene promene u ishrani, naglašavajući dodavanje zdravih namirnica umesto restriktivnih pristupa za održavanje ravnoteže i uživanje u malim zadovoljstvima
U okviru naših novogodišnjih odluka za 2024. godinu, mnogi od nas će tražiti načine da svoj životni stil učine pozitivnijim - ali važno je imati na umu nekoliko stvari.
Na prvom mestu je ishrana, te se mnogi zaklinju da će od 1. januara jesti mnogo zdravije, a neki među njima i da će krenuti sa dijetom. Iako je ovakav pristup poželjan, važno je znati odabrati režim ili dijite, jer u suprotnom možemo postići samo pogoršanje situacije. Danas nam nutricista otkriva koja dijeta je najzdravija, a koju treba izbegavati po svaku cenu.
Ako vas MUČI ŽELUDAC, evo koja hrana je odlična za VAS - šargarepa je pravi IZBOR, jedite samo LAGANE namirnice
Počela je NEKONTROLISANO da ZEVA i mislila je da je to posledica KORONE, ali se ispostavilo da ima STRAŠNU BOLEST - "Moj život je sad BORBA"
Mediteranska hrana
Registrovana nutricionistkinja Dr Sara Kuki kao najbolji primer ishrane ističe mediteransku kuhinju, Koja podrazumeva hranu pripremljenu od celih zrna, orašastih plodova, masnih riba, semenki, lisnatog zelenogg povrća i zdravih masti. Oni koji se drže ove ishrane ograničavaju šećere i prerađenu hranu i na taj način uspešno upravljaju težinom, ali još važnije, nemaju zdravstvene tegobe.
- Komercijalne dijete su samo to - komercijalne, jer često nisu održivi za dugoročni gubitak težine i održavanje.
- Dijete koje obećavaju brz gubitak kilograma nisu dobre, niti delotvorne.Rezultati će se osloniti na drastično smanjenje unosa kalorija - što može rezultirati osećajem gladi, umora i lošeg raspoloženja! Ako se odlučite za radikalan rez u grupama namirnica (ugljenih hidrata ili masti), to neće biti uravnotežena ishrana i dugoročno neće biti održiva. Dijeta koja je oduvek bila popularna jeste mediteranska dijeta - koja je uglavnom veoma zdrav način ishrane i dugoročno održiva.
Crpeći inspiraciju iz hrane koja se tradicionalno konzumira u zemljama koje se graniče sa Sredozemnim morem - poput Francuske, Španije, Grčke i Italije, mediteranska dijeta je postala prepoznatljiva poznavaoca ishrane i svi je preporučuju.
Mediteranska ishrana utiče na smanjenje faktora rizika za srčane bolesti, uključujući visok holesterol i povišen krvni pritisak, a takođe se smatra da produžava životni vek. Zapravo, klaster sela na Sardiniji je identifikovan kao jedna od prvih 'plavih zona' - područja sa izuzetno dugim životnim vekom.
Ljudi koji žive u ovom području, a pridržavaju se vrlo tradicionalnih i zdravih obroka, deset puta imaju veće šanse da će živeti do stote godine u poređenju s ljudima koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama, što se delimično pripisuje njihovoj ishrani. Ove informacije potiču sa veb lokacije Plavih zona:
- Klasična sardinska ishrana obuhvata hleb od celog zrna, pasulj, povrće iz bašte, voće i maslinovo ulje. Sardinijci takođe tradicionalno konzumiraju pecorino sir od mleka ovaca koje pasu na otvorenom, a ovaj sir je bogat omega-3 masnim kiselinama. Meso se uglavnom konzumira tokom nedelje i posebnih prilika.
Iako to nije strog program za mršavljenje, studija objavljena u časopisu "Zdrava hrana" otkrila je da su učesnici izgubili u proseku 8,7 procenata telesne težine nakon što su bili na mediteranskoj dijeti tokom 12 meseci, dok je otkriveno da ako se sa režimom nastavi, veoma je mala šansa za povratak izgubljene težine.
- Kada razmišljate o hrani i gubitku težine, važan je celokupan obrazac ishrane. Nijedna pojedinačna namirnica nije čarobna za mršavljenje. Voće i povrće su odlični saveznici u procesu mršavljenja jer imaju malo kalorijama, bogati vlaknima i doprinose osećaju sitosti. Takođe pružaju obilje vode, što dodatno pomaže u postizanju osećaja sitosti. Osim toga, predstavljaju izvanredan izvor vitamina, minerala i antioksidanasa, čineći ih dvostrukom pobedom za očuvanje zdravlja i postizanje ciljeva u mršavljenju
Opasna dijeta koju treba izbegavati
Neki bodibilderi praktikuju "mesnu ishranu", koja obuhvata konzumiranje delova životinjskih proizvoda poput mesa, jaja, mlečnih proizvoda s niskim sadržajem laktoze, istovremeno uključujući i sve ostale grupe hrane, kao što su voće, povrće i mahunarke. Ova ishrana je bogata proteinima i mastima, a mnogi koji slede ovu relativno novu "nultu dijetu ugljenih hidrata" tvrde da doživljavaju povećanu energiju, gubitak kilograma i poboljšano varenje.
Ova ishrana se temelji na ideji da su rani ljudski preci konzumirali dijetu bogatu mesom.
Trenutno postoje ograničena naučna istraživanja, međutim, dr. Kuki poziva nutricioniste da budu oprezni. Objasnila je: - Dijeta koja promoviše velike količine crvenog mesa ili prerađenih masti iz mesa, uključujući i životinjske masti, koje mogu sadržavati zasićene masti koje podižu LDL holesterol, poznat kao 'loš' holesterol. Ovo predstavlja rizik za srce (što se često vidi u Keto dijeti), i ne bih preporučila ovaj pristup. Takođe, dijeta poznata kao "karnivorna dijeta" (gde se konzumiraju samo životinjski proizvodi, a minimalno voće i povrće) može biti opasna za opšte zdravlje, posebno za zdravlje creva, i ne bih je preporučila.
Prema dr. Kuki trebalo bi izbegavati dijete koje uključuju isključivanje makronutrijenata, kao što su dijete bez ugljenih hidrata ili bez masti, kao i planove koji preporučuju dugotrajan post koji podrazumeva samo vodu, duže od 24 sata.
Dajući savete onima koji žele započeti novi pristup ishrani prvog januara, dr. Kuk preporučuje početak s "malim, izvodljivim promenama", bez obzira na to koliko primamljivo može biti potpuno preuređivanje sadržaja vašeg frižidera.
Dr Kuki je savetovala: - Razmislite o dodavanju više na vašu tanjiru umesto da se ograničavate (povećajte količinu povrća u obrocima, dodajte dodatno voće u žitarice ili kašu) i počnite razmišljati o tome kako se postaviti za uspeh (organizujte svoje ormare i frižider da biste pripremili zdrave obroke, držite smrznuto voće i povrće u zamrzivaču spremno za dodavanje u jela). Ne smanjujte drastično kalorije i nemojte potpuno isključiti sve omiljene namirnice. Pokušajte da uživate u malim zadovoljstvima tokom dana (na primer, nekoliko kocki čokolade uveče), tako da se ne osećate uskraćeno i ne žudite.