Srbi NE MOGU bez SLANINE! Nutricionistkinja SKRENULA PAŽNJU - Sačuvajte zdravlje i liniju, birajte ovu vrstu

slanina / Izvor: Foto: Shutterstock - Youtube printscreen/AgroTV Srbija

Kraljica suhomesnatih proizvoda tema je mnogih sporova između stručnjaka, a evo kako da znate da niste preterali!

Srpska tradicionalna kuhinja obuhvata riznicu ukusa i mirisa nastalu mešavinom uticaja raznih naroda koji su prolazili ovuda i živeli na našim prostorima. Kao i u kulturi uopšte, ova fuzija različitih uticaja rezultirala je originalnošću, pa bogata srpska trpeza nudi nezaboravne ukuse koji se samo kod nas mogu osetiti.

Spremanje hrane je poseban deo srpske tradicije i kulture. U srpskim selima kuhinja se nazivala još i "kuća", a centralni deo je bilo ognjište, oko kog su do kasno u noć sedeli ukućani i gosti i uživali u tradicionalmnim "grickalicama" - slaninici i čvarcima i sve to zalivali rakijom.

Kako joj samo ime kaže, slanina je obično mastan potkožni sloj utovljene svinje koji se tradicionalno suši svake zime. Srpski "suši" koji se smatra i jednom od tri naša glavna medikamenta (pored luka i rakije) u narodnoj kulturi leči sve bolesti. Šalu na stranu, u redovima nutricionista i lekara vrlo često se raspravlja o "lekovitosti" i štetnosti slanine. Neki tvrde da je zdrava, a neki da je veoma štetna, međutim, kako to obično biva, istina je uvek negde na sredini.

DOKTOR UPOZORAVA: Putnička dijareja je najčešći problem na letovanju, evo kako da je SPREČITE

SLANINA SKIDA KILOGRAME: Jedite je i smršaćete 5 kilograma za 10 dana

Zamolili smo nutricionistkinju i dijetetičarku Anitu Alterov da nam jednom zasvagda reši mit koji se ispreo oko slanine. Ona navodi da je sve stvar u umerenosti i da ishrana treba da bude raznovrsna, a to podrazumeva i masti koje čine glavni deo slanine. Na pitanje da li je slanina zdrava imala je jasan odgovor:

- Da, u umerenim količinama jeste. Iz ishrane ne treba izbacivati ni jednu namirnicu, ukoliko ne postoje zdravstveni razlozi za to. Slanina je dobar izvor zdravih masti i proteina, kao i mnogih vitamina i minerala, kaže ona i dodaje:

- Slanina, zbog veće količine masti, daje duži osećaj sitosti pa se može koristiti i u restriktivnim dijetama. Ne treba brinuti o mastima iz slanine jer polovina masti u slanini pripada mononezasićenim mastima, tačnije sadrži oleinsku kiselinu, koja je zdrava i preporučljiva u zdravoj i pravilnoj ishrani. Slanina je i dobar izvor omega 3 masnih kiselina koje se uglavnom nalaze u morskoj ribi i orašastom voću. Moram napomenuti da je sadržaj omega 3 masnih kiselina veći kod slanine domaćih svinja, dok je kod slanine svinja sa farmi manji i tu preovladavaju omega 6 masne kiseline. Negativan uticaj slanina ima ukoliko se konzumira u većim količinama, zbog većeg sadržaja zasićenih masti i soli i na taj način povećava rizik od srčanih i bubrežnih oboljenja. Slanina sadrži nitrate i nitrite, koji mogu da deluju kancerogeno. Zato je najbolje da koristite domaću slaninu, gde je sadržaj ovih supstanci kontrolisan, odnosno ne sadrže ih.

slanina / Izvor: Profimedia

Iako nikada to sigurno ne biste pomislili, ali slanina sadrži čitav niz vitamina i minerala. Nutricionistkinja Anita ističe da su to vitamini i minerali koji treba svakodnevno da se unose u organizam:

- Slanina sadrži vitamine B grupe, koji učestvuju u metaboličkim procesima u organizmu i bitno je da se unose svakodnevno. Neki od njih su niacin (B3), piridoksin (B6) i biotin (B7) koji učestvuju u procesu varenja ugljenih hidrata i masti. Od minerala slanina sadrži selen koji je bitan za održavanje zdravlja štitne žlezde. Pored selena, sadrži fosfor, gvožđe, magnezijum, cink, kalijum. Zbog mnogih procesa u organizmu bitno ja da unosimo sve ove vitamine i minerale svakodnevno.

Studije su pokazale da određeni poremećaji mentalnog zdravlja kao što su depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija i opsesivno-kompulzivni poremećaj, mogu biti pogoršani ili čak uzrokovani nedostatkom aminokiselina. Naravno, slanina nije lek za mentalne poremećaje, a njena korisna svojstva deluju samo kao deo uravnotežene ishrane.

- Zanimljivo je da slanina, zbog većeg sadržaja aminokiselina, može da pomogne u lečenju simptoma depresije. Kod depresije se često javlja
nedostatak neurotransmitera poput serotonina, dopamina, noradrenalina, a telo koristi aminokiseline da ih stvori, pa na taj način namirnice bogate aminokiselinama pomažu. Pored slanine, tu su meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi od namirnica životinjskog porekla i žitarice, jezgrasto voće, mahunarke i semenke od namirnica biljnog porekla.

Mnogi misle da slanina krivac za višak holesterola, triglicerida i bolesti kakva je moždani udar i zato je izbegavaju u ishrani. Anita navodi da, ukoliko je unosite u normalnim količinama, njen učinak na holesterol je minimalan, a još više se smanjuje ako je konzumirate uz neko povrće:

- Slanina, u zavisnosti od vrste može da sadrži od 50 -100 mg holesterola na 100 g. Ukoliko unesete preporučene količine od 30 g, unećete oko 15-30 mg holesterola, što je zaista minimalno. A ako poslušate i moj savet da je jedete uz neko povrće koje je bogato vlaknima, onda će ta vlakna da upiju holesterol i izbace ga iz organizma, tako da je to najbolja opcija. A imajte u vidu i da je dnevni preporučeni unos holesterola do 300mg, tako da zaista nema opasnosti, ako umereno konzumirate slaninu, zaključuje ona i dodaje uz koje još namirnice ju je zdravo jesti.

slanina / Izvor: Profimedia

- Može da se kombinuje sa jajima, kao dobar i kvalitetan doručak za početak dana, obavezno uz unos svežeg povrća koje će da obezebedi i određenu količinu biljnih vlakana uz zdrave masti i proteine. Može da se kombinuje sa obrok salatama u restriktivnim dijetama, kako bi osećaj sitosti bio veći nakon konzumiranja. Takođe, dobar je dodatak kao začin raznim jelima u malim količinama.

Dijetetičarka navodi i da samo kod njih u Vojvodini ima bar 15-ak vrsti slanina (sapunjara, pančeta, barena slanina, pečena slanina, sirova soljena bela slanina, mesnata slanina) i da je najbolje jesti domaću sušenu slaninu koja nema dodate nitrate i nitrte, dok je barena štetnija jer sadrži nitrate i pojačivače ukusa, koji su štetni za zdravlje. Ona preporučuje da se konzumira do 2 puta nedeljno, u manjim količinama, oko 30g po obroku, jer je veoma kalorična - U proseku 100g slanine ima 500 kcal, a ukoliko izaberemo masnije parče, ono može imati i oko 700 kcal na 100g.

Mnogi se plaše slanine i zato što goji, ali u umerenim količinama i sa pravim dodacima ne može povećati telesnu masu, a čak se preporučuje i u mnogim dijetama:

- Ako se koristi u umerenim količinama i ne svakodnevno, ne može da utiče na povećanje kilaže. U umerenim količinama je poželjna i u dijetama, zbog svih sastojaka koje sadrži. Takođe, poželjna je i u ishrani dece, sportista, radno anagažovanih ljudi. Osobe sa visokim krvnim pritiskom i bubrežnim bolestima moraju da povedu računa o njenom unosu, zbog veće količine soli.