NEVEROVATNO: Oči nam u toku života pokažu oko 24 MILIONA SLIKA!

oči / Izvor: Profimedia

Najsavršenije čulo.

Mišići oka su najaktivniji u celom telu, a spoljašnji mišići čija je uloga pomeranje oka su najsnažniji s obzirom na posao koji rade - 1000 puta su jači nego što je potrebno.

ORGANIZMU JE POTREBNO OVO: Ukoliko imaš bolove u mišićima i leđima, ne UNOSIŠ dovoljno OVOG vitamina!

VOLITE SVOG LJUBIMCA, A DA LI STE OVO O NJEMU ZNALI? Evo šta OMOGUĆAVAJU mišići oko OČIJU vašeg PSA!

OBAVEZNO OBRATI PAŽNJU! Ovu GREŠKU svi pravimo, a može da košta zdravlja očiju

Da bismo trepnuli, potrebna nam je samo jedna desetina sekunde, a trepćemo svakih sedam sekundi, i to 11.500 puta na dan te oko 4,2 miliona puta u toku godine. Sastojimo se od više od dva miliona delova koji svi zajedno rade da bismo mogli gledati i da možemo procesuirati više od 36.000 bita informacija po satu.

Samo ljudi gledaju skoro čitav spektar

Vidimo milione boja, među kojima su crvena, plava i zelena te puno mešavina istih, a osim boja, ako se mozak “zaigra”, ponekad reagujemo na zvuk.

Neki od naših važnijih delova oka su zenice, dužica, mrežnjača, beonjača i sočivo. Zenice su ulaz kroz koji puštamo svetlo, a tamne su boje da bismo svetlo mogli apsorbovati. Ipak, najponosniji smo na dužice oka jer su one jednostavno najlepše. Dužice su zapravo kružni mišić čiji je posao da reguliše veličinu zenice i tako bira koliko će svetla propustiti kroz oko. Naučnici su utvrdili da ljudi plavih dužica potiču od jednog istog pretka kod kojeg se pre od šest do deset hiljada godina dogodila mutacija u genu koji je odgovoran za boju očiju. Pre te osobe kod svih su ljudi naše dužice bile smeđe.

Plave oči / Izvor: Profimedia

Rožnjača je naš najproblematičniji, ali i veoma važan deo okas. Ona je prozirno supersočivo koje izoštrava sliku, ali i zamućuje ako ima problema. Gotovo svi problemi koje imate s vidom posledica su lošeg rada rožnjače. Sledeća je beonjača - ona sve naše delove drži zajedno i kroz nju prolaze živci koji dalje prenose informacije koje mi prikupljamo. Na kraju dolazimo do našeg najvažnijeg dela oka - mrežnjače, koja se nalazi na zadnjoj strani naših jabučica. Ona sadrži ćelije ćula vida, štapiće i čepiće, koje povezane nervnim vlaknima čine očni živac te su odgovorne za raspoznavanje boja i svetla.

I plakanje se mora naučiti

Dok smo pod stresom, tužni ili jako veseli, otpuštamo suze. Postoji jedna stara priča da, ako prva suza padne iz desnog oka, plačemo od sreće, a ako padne iz levog, onda plačemo od bola ili tuge. Međutim, ni mi ni nauka nismo sigurni da li je to tačno. Dok smo mali, slepi smo na boje i možemo plakati, ali ne puštamo suze, no to se događa samo u periodu od prvog do tri meseca.

Jako su retki ljudi koji su potpuno slepi na boje - češći slučajevi su neprepoznatljivost zelene i crvene, pojava, koja se naziva daltonizam. U najređim slučajevima se dešava da jedno oko prepoznaje boje, a drugo ne. Psi su, na primer, slepi na boje.

oči / Izvor: Profimedia

I dijabetes nas podmuklo uništava

Naš najveći neprijatelj je dijabetes, čija je komplikacija dijabetička retinopatija. U poslednjoj fazi ta nas bolest toliko izmaltretira da potpuno oslepimo, a najveći je problem što u ranim fazama kod uopšte nema simptoma, sve dok ne počnemo da postepeno gubimo vid.

To se događa jer retinopatija utiče na žile u mrežnjači pa one oteknu i iz njih tečnost curi u sredinu oka. Osim toga može podstaknuti stvaranje novih krvnih žila u mrežnjaci koje nam dalje smetaju u radu. Jako smo osetljivi tako da bilo koje strano telo koje nas pogodi može izazvati trajna oštećenja. Za obranu imamo obrve, trepavice i kapke - oni nas mogu zaštititi od prašine ili znoja, ali jako teško od, primera radi, lopte ili metka iz vazdušne puške.

Trodimenzionalnu sliku dobijamo kad mozak obradi sliku svakog od nas, spoji te stvori dubinu i visinu. Prvi fosili naših predaka pronađeni su pre oko 540 miliona godina i razvili su se u mnoštvo različitih oblika, od kompleksnih oblika kao kod naših rođaka, do jednostavnijih. Termiti imaju dva oka kao i mi, ali se svako sastoji od mnogo malih koje se nazivaju ocele. Druga krajnost su oči kod divovskih lignji koje mogu biti veličine prečnika i do 30 cm. Kod kameleona oči mogu da se pomeraju nezavisno jedno od drugog - svako na svoju stranu, dok su kod nekih životinja, kao na primer kod crva oči bile evolutivno samo bespotrebno trošenje energije u nešto sto nema svrhu, pa se nisu ni razvijale.

VELIKI POMAK U LEČENJU RAKA! Postoji IZLEČENJE, lekari došli do NEVEROVATNOG OTKRIĆA