Menstruacija vam traje dugo, a krvarenje je obilno? Ginekolog upozorava kada je SIGNAL ZA UZBUNU i kako se zaustavlja

Ako menstruacija traje duže od sedam dana, a žena tokom nje gubi više od 80 mililitara krvi, govorimo o menoragiji ili obilnom menstrualnom krvarenju. Najčešći uzrok je hormonalni disbalans, ali on nije jedini. Zato je najvažnije da se na vreme otkrije uzrok jer od njega zavisi lečenje.

Retke su žene koje u toku reproduktivnog perioda barem jednom nisu imale obilno menstrualno krvarenje. Ovaj problem se najčešće javlja kod veoma mladih devojaka, kod kojih se ciklus još nije stabilizovao, kao i kod žena koje se nalaze na pragu menopauze, ali nisu pošteđene ni ostale. U medicinskom žargonu obilno menstrualno krvarenje naziva se menoragija. Koji su uzroci menoragije i kako se ona leči, govori prim. dr Aleksandru Kostić, ginekologa-endokrinologa.

- O menoragiji govorimo kada menstruacija traje duže od sedam dana i kada se tokom nje gubi više od 80 mililitara krvi. Najčešći uzrok obilnih i produženih menstruacija je hormonalni disbalans, ali on nije jedini razlog - objašnjava dr Kostić.

Kad progesteron ne kontroliše estrogen

Ako izostane ovulacija (plodni dani), tj. ako jajnici ne oslobađaju jajašce sredinom menstrualnog ciklusa, onda oni ne proizvode hormon progesteron u drugoj fazi ciklusa.

- U tom slučaju jajnici proizvode samo hormon estrogen, koji dovodi do zadebljanja sluznice materice i dešava se da izostane sekretorni uticaj progesterona. Prostim rečima, progesteron kontroliše vatru estrogena, pa kod žena koje nemaju redovnu ovulaciju često srećemo problem obilnih i produženih menstruacija.

Uzroci menoragije mogu biti i miomi, benigni tumori tela materice koji mogu biti pojedinačni ili brojni, ali i različito lokalizovani.

- Zatim, polipi - male benigne izrasline na sluznici materice takođe mogu izazvati teška ili dugotrajna menstrualna krvarenja. Menoragija može biti i nuspojava korišćenja nehormonskih, bakarnih, spirala. Rak materice, jajnika ili grlića materice može dovesti do preteranog menstrualnog krvarenja, kao i neki poremećaji koagulacije krvi. Uzrok može biti i korišćenje određenih lekova, genetika, kao i niz drugih medicinskih stanja – zapaljenske bolesti karlice, problemi sa štitastom žlezdom, endometrioza, bolesti jetre i bubrega.

Spirala je često najbolje rešenje

Obilna i dugotrajna menstrualna krvarenja mogu dovesti do anemije i bolnih grčeva, koji su najčešći razlog da se pacijentkinja javi ginekologu, a lečenje zavisi od njihovog uzroka.

- Nakon dijagnostike lečenje se najčešće sprovodi tabletama gestagena i kombinovanim estrogeno-progestagenskim pilulama. Često je neophodna i nadoknada gvožđa zbog anemije.

Umetanje spirale koja sadrži hormon levonorgestrel (tzv. hormonska spirala) veoma uspešno rešava problem obilnih menstruacija.

Hirurške metode

Ako terapija lekovima ne pomogne, postoji i opcija hirurškog lečenja – kaže dr Kostić i navodi sve hirurške opcije lečenja menoragije:

Eksplorativna kiretaža

Ova intervencija podrazumeva hirurško uklanjanje zadebljalog endometrijuma tj. sluznice materice.

Miomektomija

Ovo je operacija kojom se uklanjaju benigni tumori materice – miomi. U zavisnosti od veličine, broja i lokalizacije mioma, miomektomija se može izvoditi u vidu klasične operacije, ali danas se češće primenjuje manje invazivna, laparoskopska operacija, ili histeroskopski zahvat (kroz vaginu).

Histerektomija

U slučajevima kada se iscrpe sve mogućnosti, a problem obilnih menstruacija nije rešen, pribegava se histerektomiji tj. operativnom uklanjanju materice. Time nastaje trajni sterilitet i prestanak reproduktivnog perioda, zbog čega se ova metoda primenjuje uglavnom kod žena koje su završile sa rađanjem.

Simptomi obilnog menstrualnog krvarenja

* Korišćenje dvostruko više uložaka ili tampona tokom menstruacije

* Buđenje tokom noći kako bi se promenio uložak ili tampon

* Krvarenje duže od nedelju dana

* Krvni ugrušci koji se pojavljuju duže od jednog dana

* Nemogućnost obavljanja normalnih dnevnih aktivnosti zbog obilnog krvarenja

* Anemija, umor i nedostatak daha

Prim. dr Aleksandra Kostić je ginekolog-endokrinolog