Srbi OVO DRVO masovno sade u dvorištu, a važi za SVETO - Pomaže kod VISOKOG pritiska, stresa i problema sa mokrenjem

Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti. Ovo drvo, poznato i kao lipac i lipolist, može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra, a u našim krajevima najčešće su bela, velikolisna i sitnolisna lipa.

Lipa cveta od kraja maja do početka jula, duže nego bilo koje šumsko drvo, što je izuzetno korisno s obzirom na to da je cvet lipe medonosan i lekovit. Cvet se bere čim se otvori, pre nego što precveta i promeni boju, i suši se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu.

Lipov cvet obiluje vitaminom C, sadrži sluz, tanin, etarska ulja, heterozide, šećer, gumu, vosak, manitol i tartarat, dok je lišće izuzetno bogato kalcijumom. Zato se opalo lišće brzo razlaže i popravlja plodnosti zemljišta.

Tradicionalno, lipa se upotrebljava za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva. 

U narodnoj medicini se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i za umirenje. Uz to, eterična ulja iz cveta lipe su neizostavani sastojci kozmetičkih preparata. Vredne pčelice polen iz njenog cveta pretvaraju u kvalitetn med prepoznatnjovog ukusa i mirisa.

Srbija Danas