Paprene cene hrane: Pred nama drastično poskupljenje osnovnih namirnica, Srbija ulazi u novu inflaciju
Ključni razlog za poskupljenje hrane jeste rast cena energenata, ali značajnu ulogu u svemu tome igraju i transport, logistika i mnogi drugi faktori.
Rast cena energenata, problemi u globalnim lancima snabdevanja i nove geopolitičke tenzije već utiču na tržište hrane širom sveta, a ekonomisti upozoravaju da bi posledice u narednom periodu mogle snažnije da se preliju i na Evropu, uključujući Srbiju.
Profesor Slobodan Aćimović ocenio je da je najveći talas poskupljenja hrane pokrenut nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ali smatra da bi i aktuelna kriza mogla dodatno da podstakne inflaciju.
Iako se posledice sukoba u Iranu i blokade Ormuskog moreuza za sada ne vide značajnije na rafovima nemačkih marketa, cene hrane u Nemačkoj su u proteklih šest godina već skočile za oko 40 odsto.
Građani sve više imaju utisak da osnovne životne namirnice stalno poskupljuju, što traje još od perioda pandemije koronavirusa. Novi rast cena mogao bi tek da usledi, pošto su nafta i gas već skuplji za oko 30 odsto, a to direktno utiče i na proizvodnju veštačkog đubriva.
Prema procenama nemačkih stručnjaka, veći rast cena hrane mogao bi da stigne sa zakašnjenjem od približno šest meseci.
U Nemačkoj domaćinstva trenutno troše oko 14,2 odsto budžeta na hranu, dok najveći deo izdvajanja odlazi na stanovanje i energiju.
Aćimović je rekao da svet već duže funkcioniše u uslovima takozvane troškovne inflacije.
"Imamo povećanje troškova, a samim tim to ide na inflaciju“, rekao je Aćimović.
Kako je objasnio, rast cena energenata predstavlja jedan od ključnih razloga poskupljenja hrane, ali značajnu ulogu imaju i skuplji transport, logistika i đubrivo.
"Na nekih 70, možda čak i 80 odsto vrednosti đubriva utiče gas. Ako je taj gas poskupeo, onda će i cene đubriva ozbiljno porasti“, objasnio je Aćimović.
Dodao je da se posledice neće odmah videti, jer su prolećna setva i nabavka đubriva završene po ranije ugovorenim cenama, ali da bi ozbiljniji rast troškova mogao da usledi tokom jesenje setve.
"U ekonomiji uvek imamo taj vremenski efekat pomeranja. Neće doći do rasta odmah“, naveo je Aćimović.
Govoreći o tržištu nafte, rekao je da trenutno postoji izražen nesklad između ponude i tražnje.
"Na globalnom nivou imate dvadeset odsto dizbalansa između ponude i tražnje nafte“, istakao je Aćimović.
Prema njegovoj proceni, ukoliko sukob na Bliskom istoku ne potraje dugo, cena nafte mogla bi da se stabilizuje između 80 i 85 dolara po barelu.
On je podsetio da je upravo rat u Ukrajini izazvao veliki talas rasta cena hrane tokom 2022. godine, ali upozorava da bi nova kriza mogla ponovo da pojača inflatorne pritiske.
"Vrlo je moguće da inflacija ponovo obeleži 2026. godinu, ali ne verujem u dvocifrene procente“, ocenio je Aćimović.
Kao najvažnije uslove za očuvanje ekonomske stabilnosti Srbije naveo je sigurno snabdevanje energentima, dugoročan ugovor za gas i nastavak pomoći privredi.
"Bolje je da idemo sa subvencionisanjem određenih troškova nego da dozvolimo da nam inflacija poraste“, poručio je Aćimović.
