Папрене цене хране: Пред нама драстично поскупљење основних намирница, Србија улази у нову инфлацију

Раст цена енергената, проблеми у глобалним ланцима снабдевања и нове геополитичке тензије већ утичу на тржиште хране широм света, а економисти упозоравају да би последице у наредном периоду могле снажније да се прелију и на Европу, укључујући Србију.

Професор Слободан Аћимовић оценио је да је највећи талас поскупљења хране покренут након почетка рата у Украјини 2022. године, али сматра да би и актуелна криза могла додатно да подстакне инфлацију.

Иако се последице сукоба у Ирану и блокаде Ормуског мореуза за сада не виде значајније на рафовима немачких маркета, цене хране у Немачкој су у протеклих шест година већ скочиле за око 40 одсто.

Грађани све више имају утисак да основне животне намирнице стално поскупљују, што траје још од периода пандемије коронавируса. Нови раст цена могао би тек да уследи, пошто су нафта и гас већ скупљи за око 30 одсто, а то директно утиче и на производњу вештачког ђубрива.

Према проценама немачких стручњака, већи раст цена хране могао би да стигне са закашњењем од приближно шест месеци.

У Немачкој домаћинства тренутно троше око 14,2 одсто буџета на храну, док највећи део издвајања одлази на становање и енергију.

Аћимовић је рекао да свет већ дуже функционише у условима такозване трошковне инфлације.

"Имамо повећање трошкова, а самим тим то иде на инфлацију“, рекао је Аћимовић.

Како је објаснио, раст цена енергената представља један од кључних разлога поскупљења хране, али значајну улогу имају и скупљи транспорт, логистика и ђубриво.

"На неких 70, можда чак и 80 одсто вредности ђубрива утиче гас. Ако је тај гас поскупео, онда ће и цене ђубрива озбиљно порасти“, објаснио је Аћимовић.

Додао је да се последице неће одмах видети, јер су пролећна сетва и набавка ђубрива завршене по раније уговореним ценама, али да би озбиљнији раст трошкова могао да уследи током јесење сетве.

"У економији увек имамо тај временски ефекат померања. Неће доћи до раста одмах“, навео је Аћимовић.

Говорећи о тржишту нафте, рекао је да тренутно постоји изражен несклад између понуде и тражње.

"На глобалном нивоу имате двадесет одсто дизбаланса између понуде и тражње нафте“, истакао је Аћимовић.

Према његовој процени, уколико сукоб на Блиском истоку не потраје дуго, цена нафте могла би да се стабилизује између 80 и 85 долара по барелу.

Он је подсетио да је управо рат у Украјини изазвао велики талас раста цена хране током 2022. године, али упозорава да би нова криза могла поново да појача инфлаторне притиске.

"Врло је могуће да инфлација поново обележи 2026. годину, али не верујем у двоцифрене проценте“, оценио је Аћимовић.

Као најважније услове за очување економске стабилности Србије навео је сигурно снабдевање енергентима, дугорочан уговор за гас и наставак помоћи привреди.

"Боље је да идемо са субвенционисањем одређених трошкова него да дозволимо да нам инфлација порасте“, поручио је Аћимовић.