Bliski istok ponovo na ivici, ali nafta iznenadila tržište: Cene jutros pale, evo i zbog čega
Nafta je jutros pojeftinila, ali tržišta i dalje strahuju zbog sukoba SAD i Irana koji bi mogao da ugrozi globalno snabdevanje energentima.
Cene nafte blago su pale u jutarnjoj trgovini, ali su i dalje na putu da zabeleže nedeljni rast, dok tržišta prate razvoj situacije na Bliskom istoku i nove tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Na pad cena uticala je i zabrinutost investitora da bi rast inflacije mogao da oslabi globalnu potražnju za energentima.
Cena severnomorske nafte Brent pala je za 6 centi, odnosno 0,08 odsto, na 76,24 dolara po barelu, dok je američka nafta WTI pojeftinila za 4 centa, odnosno 0,06 odsto, na 72,04 dolara. I pored jutarnjeg pada, Brent je na nedeljnom nivou bio na putu za rast od oko šest odsto, dok je WTI beležio povećanje od približno pet procenata.
Tržište nafte i dalje je pod snažnim uticajem geopolitičkih dešavanja nakon novih sukoba između Vašingtona i Teherana. Iranske oružane snage pokrenule su napade na američku vojnu infrastrukturu u zemljama Zaliva, nakon što su SAD prethodno izvele udare na iranske ciljeve u južnim priobalnim i istočnim oblastima zemlje.
Dodatnu zabrinutost izazvale su i informacije o eksplozijama na jugu Irana, uključujući područje Bušera, gde se nalazi jedna od nuklearnih elektrana.
Tenzije su ponovo porasle u trenutku kada je Iran održao sahranu vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija, koji je, prema navodima, ubijen prvog dana sukoba 28. februara.
Jedna od ključnih tačaka za energetsko tržište ostaje Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza za transport nafte i gasa. Pre izbijanja sukoba, kroz ovaj prolaz odvijalo se oko 20 odsto ukupnog svetskog snabdevanja naftom i gasom, a njegovo potpuno otvaranje i dalje je odloženo zbog bezbednosne situacije.
Analitičari ocenjuju da je tržište donekle umirila odluka američke administracije da ne cilja iransku energetsku infrastrukturu, kao i izjava predsednika SAD Donalda Trampa da ne očekuje povratak sukobu punih razmera.
Pored geopolitičkih rizika, na kretanje cena utiču i ekonomski pokazatelji. U Kini, drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji, inflacija proizvođačkih cena dostigla je u junu najviši nivo u poslednje četiri godine, što dodatno pritiska profitne marže kompanija, dok slaba domaća potražnja ograničava mogućnost povećanja cena.
Investitori sada pažljivo prate dalji razvoj odnosa SAD i Irana, kao i moguće posledice sukoba na globalno snabdevanje energentima.
