Radite ovo na terasi iako je strogo zabranjeno? Jedna svakodnevna navika može vas papreno udariti po džepu

Istresanje stolnjaka, tepiha, posteljine i sličnih predmeta sa terasa i balkona u Srbiji nije stvar lične navike ili dobre volje komšija, već pitanje koje je jasno uređeno propisima o kućnom redu u stambenim zgradama.

U većini gradova, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak, lokalne odluke zabranjuju ovakve radnje sa terasa, lođa i prozora, kao i bacanje bilo kakvog otpada iz stanova. Ove zabrane se primenjuju bez obzira da li se radi o jednokratnom ili ponovljenom ponašanju, a mogu se odnositi i na fizička i na pravna lica. Za njihovo kršenje predviđene su novčane kazne koje izriču komunalna milicija ili komunalna inspekcija.

Pravni osnov za ova pravila nalazi se u Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, koji ovlašćuje lokalne samouprave da detaljnije urede pravila kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim objektima. Zbog toga su propisi u najvećim gradovima Srbije uglavnom usklađeni i vrlo slični.

U pojedinim zgradama skupština stanara može odrediti posebno mesto i vreme za istresanje stvari, najčešće u okviru dvorišta ili prostora koji pripada zgradi. Van tako definisanih mesta, ovakve radnje se smatraju kršenjem kućnog reda, što u praksi često dovodi do nesuglasica među stanarima, posebno u zgradama gde su terase blizu jedna drugoj.

Problem dodatno može da nastane ako se istresanje obavlja u periodima predviđenim za kućni mir. U Beogradu, na primer, radnim danima postoje definisani termini odmora, kao i vikendom, a slična pravila važe i u drugim sredinama. U takvim slučajevima, pored kršenja kućnog reda, može se govoriti i o narušavanju mira u zgradi.

Visina kazni zavisi od grada i okolnosti prekršaja, a za fizička lica najčešće se kreće od nekoliko hiljada do više desetina hiljada dinara. U praksi, u Beogradu se za istresanje predmeta sa terasa najčešće izriču kazne oko 5.000 dinara. Postupke pokreću i sprovode komunalna milicija i komunalna inspekcija, najčešće putem prekršajnog naloga, dok u težim slučajevima predmet može završiti i pred prekršajnim sudom.

Građani imaju pravo da prijave ovakvo ponašanje, a prijavu može podneti svaki stanar. U većini slučajeva, međutim, problemi se rešavaju pre zvaničnih postupaka, najčešće razgovorom između komšija ili uz posredovanje profesionalnog upravnika zgrade, koji ima ulogu u sprovođenju kućnog reda i može izdati upozorenje.

Ako ni to ne da rezultat, stanari se obraćaju nadležnim službama, a kao dokaz mogu poslužiti fotografije, video-snimci ili izjave svedoka.

Pored prekršajnih postupaka, u određenim slučajevima može se pokrenuti i građanska parnica za naknadu štete, ukoliko postoji dokaz da je imovina oštećena. Ipak, takvi sporovi su u praksi ređi, jer dokazivanje štete često predstavlja izazov, a troškovi postupka mogu biti veći od same štete.

U najvećem broju slučajeva, ovakve situacije se ipak rešavaju unutar stambenih zajednica, kroz primenu kućnog reda i dogovor među stanarima, pre nego što dođe do kazni ili sudskih postupaka.

Srbija Danas