Радите ово на тераси иако је строго забрањено? Једна свакодневна навика може вас папрено ударити по џепу

Истресање столњака, тепиха, постељине и сличних предмета са тераса и балкона у Србији није ствар личне навике или добре воље комшија, већ питање које је јасно уређено прописима о кућном реду у стамбеним зградама.

У већини градова, укључујући Београд, Нови Сад, Ниш и Чачак, локалне одлуке забрањују овакве радње са тераса, лођа и прозора, као и бацање било каквог отпада из станова. Ове забране се примењују без обзира да ли се ради о једнократном или поновљеном понашању, а могу се односити и на физичка и на правна лица. За њихово кршење предвиђене су новчане казне које изричу комунална милиција или комунална инспекција.

Правни основ за ова правила налази се у Закону о становању и одржавању зграда, који овлашћује локалне самоуправе да детаљније уреде правила кућног реда у стамбеним и стамбено-пословним објектима. Због тога су прописи у највећим градовима Србије углавном усклађени и врло слични.

У појединим зградама скупштина станара може одредити посебно место и време за истресање ствари, најчешће у оквиру дворишта или простора који припада згради. Ван тако дефинисаних места, овакве радње се сматрају кршењем кућног реда, што у пракси често доводи до несугласица међу станарима, посебно у зградама где су терасе близу једна другој.

Проблем додатно може да настане ако се истресање обавља у периодима предвиђеним за кућни мир. У Београду, на пример, радним данима постоје дефинисани термини одмора, као и викендом, а слична правила важе и у другим срединама. У таквим случајевима, поред кршења кућног реда, може се говорити и о нарушавању мира у згради.

Висина казни зависи од града и околности прекршаја, а за физичка лица најчешће се креће од неколико хиљада до више десетина хиљада динара. У пракси, у Београду се за истресање предмета са тераса најчешће изричу казне око 5.000 динара. Поступке покрећу и спроводе комунална милиција и комунална инспекција, најчешће путем прекршајног налога, док у тежим случајевима предмет може завршити и пред прекршајним судом.

Грађани имају право да пријаве овакво понашање, а пријаву може поднети сваки станар. У већини случајева, међутим, проблеми се решавају пре званичних поступака, најчешће разговором између комшија или уз посредовање професионалног управника зграде, који има улогу у спровођењу кућног реда и може издати упозорење.

Ако ни то не да резултат, станари се обраћају надлежним службама, а као доказ могу послужити фотографије, видео-снимци или изјаве сведока.

Поред прекршајних поступака, у одређеним случајевима може се покренути и грађанска парница за накнаду штете, уколико постоји доказ да је имовина оштећена. Ипак, такви спорови су у пракси ређи, јер доказивање штете често представља изазов, а трошкови поступка могу бити већи од саме штете.

У највећем броју случајева, овакве ситуације се ипак решавају унутар стамбених заједница, кроз примену кућног реда и договор међу станарима, пре него што дође до казни или судских поступака.

Србија Данас