Da li znate koje uslove pri zapošljavanju treba da ispuni svaki državni službenik?
Sva ova pitanja iz naslova definisana su pre dve godine, Okvirom kompetencija državnih službenika – tako da se tačno znaju kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni u procesu zapošljavanja kako bi građanima na usluzi bili dobri službenici.
Reforma javne uprave postavila je uslove da proces zapošljavanja državnih službenika bude transparentan i objektivan, baziran na stručnosti i kompetencijama kandidata. Dragana Janković, pomoćnica direktora Službe za upravljanje kadrovima kaže da je za svako pojedinačno radno mesto određen set potrebnih kompetencija koje treba da poseduje zaposleni.
- Cilj uvođenja Okvira kompetencija je da pruži odgovor na pitanje šta državni službenik treba da zna i da ume da radi kako bi efikasno obavljao poslove radnog mesta. To omogućava usklađivanje onoga što rukovodilac prepozna kao potrebu radnog mesta i onoga što državni službenik poseduje kao kompetencije da bi se na taj način postiglo efikasnije obavljanje poslova – kaže ona.
Tokom prošle godine, Nacionalna akademija za javnu upravu (NAJU), u saradnji sa Službom za upravljanje kadrovima Vlade Srbije (SUK) organizovala je veliki broj obuka na temu zapošljavanja i sprovođenja konkursa prema kompetencijama. Prema rečima nadležnih, SUK ima nameru da, kao institucija koja igra važnu ulogu u procesu zapošljavanja, planira da iskoristi ovaj momenat i uvede neke nove metode poput testiranja kandidata bez ličnog kontakta.
- Cilj koji će nam biti prioritet u narednom periodu jeste razvoj novog informacionog sistema za upravljanje ljudskim resursima koji razvijamo uz podršku EU. To je bitna alatka koja će biti od pomoći zaposlenima u kadrovskim jedinicama, rukovodiocima SUK-a i svakom pojedinačnom državnom službeniku da se na najefikasniji način sprovode sve funkcije iz oblasti upravljanja ljudskim resursima – kaže Dragana Janković iz SUK-a.
U okviru projekta koji je sprovodio Savet Evrope, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, veliki broj službenika na lokalnom nivou prošao je obuke o popunjavanju radnih mesta. Projekat je u dva navrata finansiran iz sredstava Evropske unije i Saveta Evrope – sa 2 miliona evra tokom 2016. i 2017. godine, a potom duplo više tokom trogodišnjeg projekta koji je počeo 2018. godine - 4 miliona evra, podseća šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper.
- Trenutno, nekih 50 opština aktivno učestvuje u ovom projektu i zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština u Srbiji dostižemo do oko 170 opština. Vidite, projekat ima skoro potpuno pokrivenu teritoriju Srbije i doseže i do malih opština i do većih, ali i do urbanih središta poput Beograda, Niša i Novog Sada gde su, kao što znate, problemi mnogo složeniji i teži, i mnogo ljudi tamo žive. Javna uprava se suočava sa sve složenijim zahtevima. Kriza oko COVID-19 pokazala je koliko je važno opremiti opštine, ojačati autonomiju odlučivanja, autonomiju imenovanja kompetentnog osoblja i zadržati te ingerencije što je više moguće na lokalnom nivou – kaže Flesenkemper.
EU dala je veliki doprinos i na centralnom nivou kako kroz davanje podrške procesu i promovisanju sistema zasnovanog na kompetencijama, tako i kroz stručnu podršku preko programa SIGMA. Takodje, pravnim okvirom stvoreni su uslovi za profesionalizovanu i depolitizovanu javnu upravu, u kojoj rade službenici kojima se omogućava karijerni razvoj, napredovanje u službi i u skladu s tim koncipiraju programi stručnog usavršavanja.